Pages

21 December 2011

Dovoljno im je 10%

Ograničiće maržu na 10%. Nekoliko razloga protiv:

1. Troškovi prodaje nekih prehrambenih proizvoda (poput svežeg mesa) su relativno visoki. Em moraš da ga prevoziš hladnjačom, em mora da stoji u frižideru, em moraš da zaposliš posebnog radnika da ga prodaje. Dakle, ima nekog smisla da marža na sveže meso bude viša nego na zejtin, koji samo "stoji" na podu. Predloženih 10% možda uopšte neće biti dovoljno da pokrije te troškove, pa mesa baš neće ni biti u supermarketima. Sa druge strane, verovatno će ga biti u mesarama koje drže sami proizvođači (poput Matijevića ili Big Bulla) i koji lako interno mogu da povećaju nabavnu cenu, smanje maržu, a cenu zadrže na sadašnjem nivou.

2. Može lako da se desi da se u stvari ništa ne desi. Jednostavno, proizvođači imaju interes da prodaju robu, potrošači imaju interes da je kupe, trgovci imaju interes da posreduju. Suština je da marža nije jedini prihod trgovca. Može lako da se desi da trgovac ode kod proizvođača i kaže "E, meni se ne isplati da držim tvoje proizvode ako zarađujem samo 10%. Ajde da se ovako dogovorimo. Do sada si mi prodavao kilo mesa za 200 dinara, ja ga prodavao za 300. Ajde sada da mi ga prodajes za 270, ja ga prodajem za 300, ali mi plaćas 70 dinara po kilogramu za "materijalne troškove", ili "troškove marketinga", ili "troškove automatske obrade podataka". Takav dogovor je obojici u interesu, ne verujem da Ministarstvo može i to da spreči, a i ako spreči, ne vidim kako može da to kontroliše.

3. Mnogi sada rade kompenzacije sa trgovinskim lancima. Poznajem jednog čoveka koji Metrou prodaje svoje brašno, a za uzvrat iz Metroovih prodavnica kupuje robu kojom snabdeva svojih nekoliko radnji. Jedan drugi poznanik radi isto to, ali sa Ideom i marmeladom. Ko će tu da ustanovi kolika je marža i kako će da sprovede ograničenje, baš bih voleo da vidim.

4. Posle se čude zašto nema greenfield investicija u maloprodaji. Pa ko je lud da ulaže u zemlju u kojoj vlada može tek tako da mu limitira zaradu?

5. Uopšte mi nije jasna politička ekonomija svega ovoga. Sektor maloprodaje je sektor koji zapošljava ubedljivo najviše ljudi u Srbiji. Mnoge prodavnice, naročito one male prodavnice u komšiluku, jedva preživljavaju i sada. Obaranje marži će mnoge od njih primorati da stave katanac i otpuste ljude. Ne verujem da će iko da glasa za ovu vlast zato što zejtin umesto 120 košta 113 dinara. Sa druge strane, neko ko izgubi posao zbog ovoga, sigurno neće sa oduševljenjem da glasa za ovu vlast.

6. Što se mene tiče, sve manje strepim od ishoda sledećih izbora. Ne zato što sam nešto naglo počeo da cenim SNS ili DSS već zato što zaista gubim i poslednje tragove strpljenja prema ovima koji su sada na vlasti.

9 comments:

Nemanja said...

Cini mi se da vladajuca elita ne uvidja da je indeks bede obrnuto proporcionalan njihovom broju osvojenih glasova na sledecim izborima.

Срђан said...

Srazmeran?

Speaker said...

Zašto neko ne ospori ovo na ustavnom sudu, nisam neki stručnjak za tu problematiku, ali mi se čini da bi ovako nešto, mimo ratnog stanja, bilo neustavno u većini zemalja gde sam živeo (svih odreda, doduše, srećnijih i bolje uređenih od Srbije, zato i ne živim u njoj već iks godina :) ). Ili je aktuelni "noćni" ustav ceo od kosovskih preambula, obaveznih ćirilica i sličnih naci-trabunjanja, a prava tržišnog subjekta na slobodno poslovanje i formiranje cena se nigde ne pominju?

Slaviša Tasić said...

Pominju se, osim ako nije drugačije uređeno zakonom.

Speaker said...

Znači, ne pominju se, :) izem ti ja takve ustavne slobode i prava koje prosta većina poslaničkih šuša može da ukine kad god se njihovim gazdama to prohte :))

usporedbe said...

Svašta. Ovakve sulude ideje o ograničavanju marže čak ni u Hrvatskoj nikome ne padaju na pamet. Ovo što ste opisali pod točkom 2 je najizgledniji rezultat.

немања ненадић said...

Питао сам једног малог трговца за ову варијанту 2. коју Марко помиње. Каже да велетрговац не би пристао на то да прикаже већу цену, јер би онда он морао да плати већи ПДВ. Нисам му помињао идеју са "трошковима маркетинга". Мени се пак учинило да би проблем код таквог аранжмана могао да настане зато што исти велетрговац снабдева и велике и мале трговце на мало и да би могао да буде у неком књиговодственом проблему ако једнима фактурише цену од 200 по кг а другима 270, али можда грешим.

Speaker said...

Nemanja, ako u Srbiji nema opet nekih "ingenioznih" rešenja kao što je "zloupotreba službenog položaja" u vlastitoj firmi, :)) ne vidim zašto bi bio problem fakturisati istu robu po različitim cenama za različite klijente, to skoro svi koji uopšte prodaju nešto stalno rade :)) A, inače, knjigovodstvo me nikada nije previše interesovalo, niti znam specifičnosti srpskog poreskog sistema, ali, kao privatnik, samo na osnovu raznih trikova koje su moje knjigovođe koristile svih ovih godina pa ih zato slučajno znam, mogu da zamislim nekolicinu vrlo lako izvodljivih a vrlo teško sprečivih i uhvatljivih knjigovodstvenih strategija da se ova drska maloumnost zaobiđe, ali osnovno pitanje je zašto tako nešto nenormalno i deformisano uopšte postoji i kome treba zemlja u kojoj neko tako nešto može da zamisli i da uvede? :)))

немања ненадић said...

Спикеру, не разумем се ни ја у књиговодство, вероватно имају решења за такве ствари. Наравно, слажем се и са тим да је ограничење марже потпуно погрешна мера. Чини ми се да би она могла бити оправдана једино тамо где ни сам улазак на тржиште није слободан, већ су они који се на њему налазе монополисти (нпр. апотеке које једине могу да издају одређене врсте лекова).