Praznici su bitan element identiteta jedne nacije. Neki od nacionalnih praznika su poznati mnogo šire od matične države, na primer Dan nezavisnosti, Pad Bastilje ili mnogi drugi širom sveta. Čak su i komunisti u Srbiji imali široku potku izmišljenih događaja i heroja čija su (ne)dela slavljena. Nakon što smo se ratosiljali Dana svinjokolja i Dana kada je Žikica ubio muža svoje švalerke, nastala je praznina koju jednostavno ne mogu da popune samo verski praznici. Stoga je inicijativa da se slavi nešto što predstavlja značajne svetovne događaje, bilo svetlije momente srpske istorije, svetske istorije ili stvari koje se nikada ne trebaju zaboraviti dobra stvar.
Meni je posebno drago da će Drugi svetski rat stati u jedan Dan sećanja na nacističko bezumlje i da ćemo uz malo pameti prestati da pričamo o stradalnicima na bilo koji drugi način nego kao o nevinim žrtvama, koje nisu umrle ni za petokraku, ni za krst časni, ni za bolje sutra, nego zato što je neko odlučio da ubija nevine civile.
Odlična je stvar što ćemo na primeran način obeležiti golgotu u Prvom svetskom ratu i sećati se da je Srbija nekada bila zemlja koja je bila deo zapadne civilizacije, koja je imala vojsku kojoj su neprijatelji dizali spomenike i koja je tada izgubila trećinu muškog stanovništva braneći slobodu.
Dobro je i da će onaj praznik u februaru, a ustvari sećanje na dva bitna događaja dobiti i drugi dan. Sretenjeski ustav pokazuje da je Srbija imala iskorake koji su bili čak i ispred vremena, a posebno ispred zemlje čija je autonomna jedinica Srbija tada bila, a Dan ustanka je između ostalog i dan naše kapitalističke revolucije.
Jedino mi je žao što se Dan pobede, a danas Dan Evrope ne praznije dva dana. Jer tog 9. maja samo je deo Evrope pobedio, a deo je još 44 godine bio pod režimom koji ni po čemu nije bio drugačiji od onoga koji je pobeđen 9.5. Stoga bi 9.novembar, dan kada se, opet u tom Berlinu, slomila kična Carstva Zla, bio pravi izbor za drugi Dan pobede.
12 comments:
Ja nemam neki naročit odnos prema kolektivnom sećanju, pogotovo prema svetovnim praznicima. Možda grešim ako kažem da je tada počelo to posvetovljenje praznovanja, ali uvek me nekako seti to na Robespjera (i Rusoa) i njegovu proslavu Vrline na Marsovim poljima, kao uvertiru pred klanje neprijatelja Republike.
Što se tiče 9. novembra, on se ne slavi ni u Nemačkoj, koliko znam, jer se datum poklapa sa Kristalnom noći.
Ne vidim zasto bi to bila prepreka, pad Zida i secanje na Kristalnu noc se ne iskljucuju.
Protivnik sam državnih praznika i neradnih dana. Mogu da polažu vence i svaki dan, ako žele. Al' da proglašavaju praznika je glupo. Mogu da prihvatim Sretenje kao praznik, Dan državnosti, ali ne znam zašto bi taj bio neradan.
Sećam se iskrenog žaljenja srpske intelektualne "elite" nad padom Zida. Brana Crnčević je to lepo sažeo u vic da je jedino dobro koje je komunizam doneo to što je naučio istočne Nemce da ne rade! Ukratko, Zid je služio da se održi status quo, u koji su Srbi položili sve nade. Tako da od slavljenja tog događaja nema ništa, ovde je to upisano crnim slovima.
I meni nije bilo jasno zašto se, osim u novinskim napisima i slično, gotovo uopšte ne obeležava pad Berlinskog zida, jer je to, po meni, najznačajniji događaj u XX veku (neki bi rekli događaj kojim se završava "kratki" XX vek). A onda sam negde pročitao da je razlog datumsko preklapanje sa Kristalnom noci. Mislim da bi nemačka levica jedva dočekala da liberali slave taj dan, jednačina liberalizam=fašizam bi bila time definitivno "potvrđena".
Ja sam inace u kontaktima sa FDP bio "impresioniran" njihovom nesposobnoscu da se nose sa levicarskom demagogijom i stepenom povlacenja pred istom, tako da mi i pored mog iskrenog zaljenja nije cudno sto su postali adjutanti Merkelove i glupa krava koja je prolila svo mleko iz 12 godina u opoziciji. Slaviti pad Zida i ukazati na to da je time pobedjeno Zlo koje ima razlicite oblike, fasiticki i komunisticki, i svaki put napomenuti kontrast izmedju zla koje ubija Jevreje ili tera Nemce u gulag po principu kolektivne krivice i slobodne zemlje koja se rodila ne 9.5. nego danom pada Zida je intelegientan pristup. Jebiga treba biti pravi FDP pa ne zacepiti usta idiotima koji bi te zeleli optuziti za podrsku Kristalnoj noci (koja se btw, ipak spomene svake godine kao dan za zaljenje i secanje).
FDP je ireverzibilno dokazala da nije nikakva "liberalna stranka", već gomila lakeja socijalizma u njegovom merkelovskom, hrišćansko-demokratskom ruhu, odnosno irelevantan klub branilaca neodrživog welfare state status quo-a. Drugim rečima, fuck 'em, Nemačkoj se, biće, ne piše dobro (nije ona tako daleko od zemalja koje danas grcaju u dugovima skoro ni po čemu, osim po nešto većoj produktivnosti i disciplinovanijoj populaciji, i neće dugo potrajati, naročito ako naprave još par genijalnih poteza kao onaj sa nuklearkama, dok i Nemačka ne postane isto toliko propala, problematična i siromašna - ustvari, onaj ko Nemačku često posećuje, zna da je ona već siromašna, država još uvek ne, jer je ekstremno lopovska i dere na čemu stigne, ali većina stanovništva se prebrojava za svaki evro - kao južnoevropske "svinje"), pa neka svi zajedno kusaju što su nadrobili, zaslužili su, mnogostruko... A što se tiče praznika, meni nije mnogo bitno šta se slavi i zašto, ali sam krajnje alergičan na povećavanje broja praznika, kao da ljudi u Evropi i inače ne rade mnogo manje i imaju mnogo više plaćenih slobodnih dana nego ljudi u koliko-toliko normalnim zemljama poput SAD ili Japana, do te mere da je EU nekim članicama koje su po njenom ukusu imale premalo praznika "sugerisala" u vrlo naglašenom obliku da uvedu još neke, i ove su to, nažalost, i uradile. Ne znam ništa o genezi srpske ideje da opet nešto slave, ali me ne bi ništa iznenadilo da su iza toga takođe crvene štetočine iz Brisela, iako, naravno, ni domaća provenijencija nikako nije isključena.
Generalno, ne znam zasto se praznici uvek poistovecuju sa neradnim danima. Sta vise, vecina bi i trebalo da se obeleze radno. Tu smo pokazali malo razuma jer su cak cetiri od nasih praznika radni - Sv. Sava, Vidovdan, Dan pobede i novoustavljeni Dan secanja. E sada da li su to najbolji praznici je drugo pitanje, ali kada gledam SAD i njihov Dan zahvalnosti, Dan nezavisnosti, Dan vetrana, pa cak i kozumeristicki Bozic, cini mi se da je to nesto sto daje socijalno tkivo nekoj zajednici.
Druga je stvar sto je Srbija zajednica u retkim prilikama kada je nesto poslo bas naopako ili kada se treba kurciti tudjim uspesima. I ova opaska o zajednici se odnosi na sve nivoe opstinu, kvart, zgradu u kojoj se zivi...
Srbija, Aleksandre, nije zajednica zato što je zasnovana na previše zaostalim i pogrešnim principima i idejama, i to stvara rascep između velike većine pametnog sveta koji te principe odbija i oseća kao nešto štetno i sebi tuđe i svih ostalih. A, naravno, niti ta istinska elita može nešto sama, jer nema zemlju, odnosno bazu, pa zato uglavnom živi u inostranstvu i tamo se ostvaruje, u drugim socijalnim kontekstima i na druge načine nego što bi to činila u Srbiji, ili kao ova ili ona vrsta unutrašnje emigracije, niti svi ostali, uključujući i kleptokratske pseudoelite, mogu da bilo šta pametno počnu bez zaista pametnog sveta koji prati ili, često, čak i kreira globalne ideje i kodove, jer za to, pojednostavljeno rečeno, nemaju dovoljno mozga. A kako to promeniti, nemojte da me pitate, nemam na to odgovor, i zato sam prosto odavno digao ruke od Srbije u bilo kom praktičnom smislu, te sam i ja u Srbiji i ona u mom životu prisutni isključivo na nekom apstraktnom i simboličnom nivou, ja povremeno ubacim poneku ideju, koncept ili projekat u Srbiju, ali se realizacijom ne bavim i ne staram se previše šta će s njima biti, a Srbija u mene povremeno ubaci poneko sećanje, uvid u ljude i društvo primenljiv i izvan nje ili zao san, i to je to :)) A prava zajednica se stvara od osnovnih elemenata, to jest od individua, sve dok nemate pojedince, već članove stada, ne možete imati ni zajednicu, već samo pleme, krdo, rulju, Srbiju... :))
Da, još kada počnu da isparaju sa terminom "društvo", u jednoj državi, koja je remnant totalitarnog košmara, onda sve postaje komično, kako svaka kolektivna tragedija uvek završava. Samo taj kraj nikako da odzvoni za hulje, prosto jer ih ima previše. Drugim rečima, "kačenje komunjara" bi više nego prepolovilo populaciju.
Srđane, sablja-momče, pa vi ste u poslednje vreme nešto sve ratoborniji, ja sam mislio da sam ja ovde zadužen za božićne dekoracije bandera, punjenja stadiona komunjarama i ostale bogougodne, pinočestvujušče delatnosti, ali, ako ovako nastavite, posumnjaću da ne samo da hoćete da vas cigančići iz kraja prozovu Mali Speaker, već i da, ne daj bože, želite da, sasvim iznogudski, postanete Speaker umesto Speakera :)))
Nešto mi se zdravlje pogoršalo otkako sam ovde, a ja sumnjam da je toksičnost gluposti u pitanju. A znate kako, Speaker, narušeno zdravlje, narušena trpeljivost, pa mi se prag tolerancije obrušio a sanjam neko lemanje budala, kojih u Srbiji, na sreću po moje trenutno stanje, ne nedostaje. Ali... Ozdraviću ja, i biću ponovo mala maca u odnosu na starog Speakera. Bez brige :)
Post a Comment