Pages

18 October 2011

Nobelovci o ekonomiji

Još malo o Nobelovcima. Moja osnovna tvrdnja je da je današnja ekonomska nauka i posebno makroekonomija, irelevantna. Matematička formalizacija, koja je nekad bila umerena i smislena, uzela je maha toliko da je negde oko 1980-ih postala svrha samoj sebi. Negde od tada, iz ekonomije kao nauke isparila je suština, a ostala samo ta komplikovana forma. Ishod je situacija koju imamo danas -- možete biti profesor na Harvardu a ne znati baš ništa o osnovnim ekonomskim konceptima kao što su inflacija ili oblici deviznog kursa ili trgovinski deficit. I pod "ne znati ništa" ne mislim ne poznavati njihovu pravu filozofsku suštinu kako ju je izložio fon Mizes -- mislim bukvalno ne znati ništa. Ali morate znati mnogo matematike i nešto fizike.
Iako izuzetaka ima, dvojica ovogodišnjih Nobelovaca su izdanci, ustvari kreatori takve, moderne makroekonomije. Povodom nagrade Princeton je organizovao konferenciju za štampu i pogledajte kako su Nobelovci pokušali da odgovore na neka osnovna ekonomska pitanja.

Komentator Raša šalje ovaj video Petera Schiffa koji se podsmeva njihovom neznanju i daje dva kratka isečka sa konferencije:



Ako hoćete pogledati i ostatak i uveriti se da Schiff ne preuveličava, ovde možete naći ceo snimak konferencije. Ovo što je Schiff izdvojio počinje od 14. minuta, ali pogledajte i minut-dva počev od 29. minuta i odgovor na pitanje novinara iz Kine šta misle o kineskoj ekonomiji.

32 comments:

Darth Vader said...

Schiff kao i obicno ima vise samopouzdanja nego mudrosti. Ocigledno je da su obojica poprilicno stidljivi i da ih javne situacije cine dosta neugodnim. Lucas i Prescott ne mogu recenicu da sastave cim govore sa vise od 4-5 ljudi.

Stevan said...

Već neko vreme želim da predložim da napravite (ili jasno ukažete na) odeljak sajta sa tematikom "šta čitati". Ne mora biti ništa preterano "fensi" - dovoljan je i post koji će biti linkovan sa strane. Mene kao fizičara koji razmišljam o finansijama bi to posebno interesovalo, moram priznati. :)

Jovan said...

Akademski ekonomisti su prema ekonomiji postali isto sto su filmski/knjizevni kriticari prema filmu/knjizevnosti. To je mahom neki lar pur lar, koji nema veze sa stvarnim svetom, odnosno stvarnom ekonomijom.

Vise se korisnih stvari moze cuti od Shifa ili recimo na zerohedge-u, nego od Nobelovaca.

Igor said...

@Stevan
Predlazem "Black Swan" i "Fooled by Randomness" od Nassim Taleba,"QED: The Strange Theory of Light and Matter" od Feynmanna,"Economics in One Lesson" od Hazlitta,"Free to Choose: A Personal Statement" od Friedmana. Kao licni savet preporucujem vam da sve sto procitate a napisano je od strane nekog ko se deklarise kao ekonomista shvatite kao rekla kazala izmedju dve nezaposlene domacice...

Stevan said...
This comment has been removed by the author.
Stevan said...

Igore,
Hvala najlepše, ali moram priznati da sve te knjige posedujem u nekom obliku, a većinu (sem Talebovih, koje planiram da pročitam u bliskoj budućnosti) sam već pročitao. :)

Saša said...

Ne mogu da verujem.

Vladimir said...

Max Keiser ??????
˝Keiser Report˝ na RT utorkom, četvrtkom i subotom.
˝On the Edhe˝ na PressTV.ir subotom
i moja omiljena
˝Truth about markets˝ subotom u
20h na ResonanceFM
Skoro svi momci koje pominjete su bili gosti kod njega u emisijama.
Hard Core ekonomija sa fantastičnim šredlozima i idejama.

Vladimir said...

umalo da zaboravim
˝Naked Short Club˝ ponedeljkom u
22h na ResonanceFM
Gomile direktora Hedge Fondova ćaskaju uz pivo sa doktorom Stjuom

Nemanja said...

Hmm, finansijski analiticar!=ekonomski analiticar.

Za sve Branko Urosevic wannabes, pravac IMQF.

Steve W said...

Smesno zaista, mada bih ja ovo uporedio sa covekom koji se odlicno razume u tenis ali ne prati turnire i ne zna ko je Djokovic.

Slaviša Tasić said...

"Ocigledno je da su obojica poprilicno stidljivi i da ih javne situacije cine dosta neugodnim."

Ovi ljudi su profesori. Oni žive od obraćanja javnosti u amfiteatrima.

Slaviša Tasić said...

Stevane,

Evo moje liste deset knjiga, ali tu nema mnogo finansija. Pošto si fizičar onda ćeš kvantitativne stvari u finansijama lako da skapiraš. Igor je dao dobre predloge, mada ja ne bih preporičivao obe Talebove knjige, jedna je dovoljna... On u suštini ima samo jednu jako važnu ideju ali je preterao sa njenom prodajom. Od klasičnijih dodao bih bilo šta od Rothbarda (pošto se on pozabavio svakom postojećom temom nešto ćeš naći), kao i bilo koju monetarnu knjigu ili zbirku radova od Friedmana ili bar par ključnih radova -- The Role of Monetary Policy i Inflation and Unemployment.

I ako ćeš da se baviš finansijama onda obavezno behevioralne ekonomiste, behavioral finance.

Od blogova koji imaju malo više finansija ja najredovnije pratim Roberta Wenzela (Economic Policy Journal), Paula Krugmana, Felixa Salmona, Scotta Sumnera (mada je on više monetarni).

Marko Paunović said...

Slavisa,

Pitanje je sta podrazumevas pod "relevantnim".

Na Zapadu je, cini mi se, napravljena jasna razlika izmedju ekonomije sa jedne strane i biznisa, finansija i ekonomske politike sa druge strane. Recimo, nesto kao razlika izmedju fizicara i inzenjera. Ili, sta znam, biotehnologa i farmaceuta.

Kao sto teorijski fizicar tesko moze nesto relevantno da kaze na temu projektovanja procesora, mosta, ili masine za preradu djubreta, kao sto teorijski astrofizicar ne bi nista pametno mogao da kaze na temu "kako stici na Mars" tako i ekonomista teoreticar tesko moze da kaze ista relevantno na bilo koju konkretnu temu.

Takva vrsta specijalizacije nije nuzno losa stvar.

Darth Vader said...

Gospdine Tasicu,

Ekonomski odsijek na svakom boljem fakultetu ima one koji zive od ucenja i one koji zive od publikacija. Ova dvojica spadaju u ovu drugu grupu, i oni su svoj hljeb zaradili objavljujuci radove, ne ucenjem ili obracanjem javnosti.

Darth Vader said...

Gospodine Paunovic,

Da li je moguce moj profil trajno ukloniti sa spam filter liste? Vec nekoliko mojih komentara je uklonjeno, pretpostavljam, zbog spam filtera.

Slaviša Tasić said...

Jasno mi je da su biznis i finansije jedno, ekonomija drugo. Ali ne razumem kako misliš da su ekonomija i ekonomska politika na suprotnim stranama podele. Ekonomija valjda postoji da bi izučavala ekonomsku politiku -- da bi objasnila ekonomsko ponašanje, a kod makroekonomije najvažnija stvar tu je uticaj različitih politika na ponašanje ekonomije.

Ako ne to, čemu drugom onda teorijska ekonomija služi? I koja nauka onda treba da nas obaveštava o posledicama alternativnih ekonomskih politika?

Slaviša Tasić said...

Blogger je sam uveo neki spam filter, ali komentari se mogu se videti u spam inboxu pa sam obeležio da nisu spam -- valjda su vraćeni u postove.

Nadam se i da će da zapamti, ali proveravaću ponovo. Nisu samo vaši, ima dosta od redovnih komentatora i čak i od nas samih.

Slaviša Tasić said...

"Ekonomski odsijek na svakom boljem fakultetu ima one koji zive od ucenja i one koji zive od publikacija. Ova dvojica spadaju u ovu drugu grupu, i oni su svoj hljeb zaradili objavljujuci radove, ne ucenjem ili obracanjem javnosti."

Ovo postaje patetično, branite pokazano neznanje nobelovaca argumentom da su -- stidljivi!?

Svi predaju studentima bar ponešto, za Simsa i Sargenta se takođe zna da su predavali i još uvek predaju studentima. I u ovom videu oni se nisu znojili ili zamuckivali da bismo pomislili da je problem u stidljivosti, nego jednostavno nisu znali da odgovore na pitanja, bukvalno su rekli i pokazali da ne znaju o čemu se radi u stvarnoj ekonomiji.

Željka Buturović said...

"Ako ne to, čemu drugom onda teorijska ekonomija služi?"

sluzi da daje odgovore na pitanja koja sama sebi postavlja - to su one "zagonetke" iz kuhnove normalne nauke. slicna stvar je i u psihologiji - probaj da pitas nekog cuvenog profesora (evo npr. pinker - koji ide daleko izvan akademske psihologije u poredjenju sa prosekom) pitanje tipa - kako da dobijem povisicu, pridjem devojci, naucim dete da ide na nosu i dobices nesto slicno ovom videu.

Darth Vader said...

"Ovo postaje patetično, branite pokazano neznanje nobelovaca argumentom da su -- stidljivi!?"

Ja ih branim jer je to istina. Sims mozda nije, ali Sargent je sigurno zamuckivao i izgledao izgubljen.

Simsov odgovor se moze razumjeti onako kako ga Schiff razumijeva ili se mozeti uzeti za skromnost. Covjek je samo iskren...Nije jasno zbog cega smo u krizi u kojoj smo. To sto ce Schiff ponuditi par jednostavnih objasnjenja (ne kazem da nisu tacna) vise govori o njegovom prevelikom samopouzdanju nego o njegovoj mudrosti.

Stevan said...

Slaviša,
Hvala najlepše na predlozima, sigurno će se naći na polici. :)

Ivan Jankovic said...

Stevane, evo i mojih predloga.

1. Ludwig von Mises, Socialism
2. Murray Rothbard, What Government Has Done to Our Money
3. Lionel Robbins, Great Depression
4. Robert Higgs, Crisis and Leviathan
5. Milton Friedman, Free to Choose.

Marko Paunović said...

Slavisa,

"Ekonomija valjda postoji da bi izučavala ekonomsku politiku -- da bi objasnila ekonomsko ponašanje, a kod makroekonomije najvažnija stvar tu je uticaj različitih politika na ponašanje ekonomije."

Da, ali ne bave se svi analizom konkretnih politika na konkretnu privredu, vec se mnogi bave analizom nekih imaginarnih politika na imaginarnu privredu. U tom smislu, neki makroekonomista moze da kaze "Pod pretpostavkama X,Y i Z smanjenje poreza dovodi do rasta BDP. Ali, ja nemam pojma da li pretpostavke X, Y i Z vaze u SAD danas."

Ili, razmisli o pitanju "Da li podrzavate sporazum o slobodnoj trgovini izmedju SAD i J. Koreje?" Neki vrhunski teoreticar na tu temu bi ladno mogao da kaze "Nemam pojma." i ja mu ne bih nista zamerio, jer cak ni teorijski nije razjasnjeno da li su bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini dobra ili losa stvar, a da ne spominjem da svaki takav sporazum ima 500 strana i da on apsolutno ne mora to da cita.

Nemoj pogresno da me razumes, ni ja nisam odusevljen time u kom smeru ide ekonomija, ali mozda to i nije lose.

Takodje, ja ne zameram ovoj dvojici sto su sustinski rekli "Nemam pojma." Sigurno je bolje sto su to rekli, nego da su izasli sa izjavom da je stimulus povecao (ili smanjio, sve jedno) BDP za 414.36 mlrd USD. Njihov odgovor "Ne znam. Radi se o veoma teskom problemu i ne mogu tek tako da vam odgovorim na pitanje." nije los.

MMiillaann said...

Marko,
Slazem se sa tobom da su nam potrebni i ekonomski teoreticari i prakticari,oni koji izucavaju i ekonomskom teoriju i politike a i oni koji se izucavaju prakticni biznis,slazem se sa tvojom paralelom izmedju fizicara i inzenjera. Pitanje koje ja postavljam je kako ces ocekivati da oni koji izucavaju biznis zapravo znaju nesto ako ne znaju nista o samim ekonomskim politikama,jer sami teoreticari,ponekad kao sto vidimo i nobelovci,ne poznaju te politike. Mislim to je kao kad bi neki svrseni ETFovac projektovao nesto a ne zna ni Kirhofove zakone,a ne zna ih jer ni neki fizicar ili teoreticar sa faksa ne zna. Kolaps...isprojektovao bi samo kratak spoj,u najboljem slucaju otvorenu vezu pa se ne bi spalio.
Darth Vader,
Schiff se ne takmici na izboru za mis sveta,pa da ocenjujemo njegovu lepotu i samopouzdanje. Kakav god da je,ima jednu osobinu koja je najbitnija a to je da je u pravu,pogotovo sto je u pravu kad govori i teoretske stvari a i stvari koje se zaista desavaju. Nadji mi Nobelovca koji je imao i najmanju ideju da ce finansijski slom 2008 doci,nisu imali pojma o tome. Njegovu delimicnu nepopularnost razumem,ipak je doomsday guy,ljudi vise vole optimiste,ja najvise volim realiste.

Slaviša Tasić said...

Marko,

Njih nisu pitali o ekonomiji Bocvane, nego o američkoj. A oni su Amerikanci. Nisu ih pitali ni za konkretne podatke, nego o opštim pravcima. Zamisli da ti ne možeš da kažeš ništa o ekonomiji Srbije. Ili da odgovoriš novinaru sa pa znate, to je složeno, ne mogu ovako na pamet. (Onda su ih pitali i o kineskoj, na šta su takođe rekli da ne znaju ništa.) A ljudi su makroekonomisti -- nisu nagradu dobili za teoriju igara, nego za makroekonomiju.

Moje pitanje je na osnovu čega oni dolaze do svojih teorija ako ne posmatraju stvarnost oko sebe?

I odgovor mi je da za ekonomsku teoriju danas nije ni potrebno posmatrati stvarnost oko sebe. I povratno, savremena ekonomska teorija nema ništa da kaže o stvarnosti, odnosno ništa što već nije poznato iz intuicije ili prakse.

To je za mene definicija irelevantnosti. Možda neko vrednuje teoriju kao igru po sebi, ali mislim da se ne može sporiti da je ona za stvarnost irelevantna.

To nije bio slučaj uvek, ovo je novi fenomen, od 1980-ih. Kod Friedmana ili Kejnsa preporuke za ekonomsku politiku su dolazile direktno iz teorije. Friedman je isto voleo da poneku relaciju izrazi matematički, ali mu to nije bila svrha po sebi.

Vladimir said...

Dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju iz 1997 Myron S. Scholes i njegovo čedo

The Midas Formula: Trillion Dollar Bet
http://topdocumentaryfilms.com/the-midas-formula-trillion-dollar-bet/

mr Marko Đogo said...

Tipično novinarsko ponašanje, pomalo priprosto. Preuveličavanje i sve to... Ustalom, ko je još dobio Nobelovu nagradu za odgovor na aktuelna pitanja? Ova nagrada se dobija za ukupan doprinos nekoj nauci. Da ste Anštajna 1946. pitali kako povećati efikasnost atomske bombe, on to ne bi znao.

Marko Paunović said...

Mogao bi da kaze "Dodajte jos malo m, kad je c vec konstantno" :)

Vladimir said...

Najgore je što nije novinarsko ponašanje već pitanja koja muče običnog građanina koji koristi internet.
Ogromna većina uključujući i mene ne šeta okolo sa uranijumom u novačaniku i Anštajnova teorija i praksa nema baš preveliki uticaj na moju svakodnevnicu, a i kada bude imala uticaj neće nikome značiti osim preživelima.
Sa druge strane ekonomska teorija i praksa i te kako imaju uticaj na svakodnevnicu.
Spoj korporacija i države se po definiciji zove fašizam (by Musolini) i kao ˝ne akademski˝ građanin koji redovno plaća poreze pitam se za koga će ekonomski akademci smišljati teorije koje će se primenjivati nad nama u praksi.
A i iz Cerna stidljivo javljaju da C baš i nije konstantno.

Marko Paunović said...

Boga mi, koliko ja vidim, cela ona prica sa neutrinima brzim od svetlosti je dozivela fijasko.

Stevan said...

Marko,
Priču oko neutrina bržih od svetlosti su naduvali novinari (naši još i više pričom o Tesli), a sami autori tog naučnog rada su u okviru teksta napisali da se suzdržavaju od bilo kog iznošenja zaključaka zato što je potrebno proveriti rezultate dodatno. Time su stavili do znanja da rezultate i metod merenja iznose kako bi kompletan naučni svet mogao da ih komentariše, a ne kako bi tvrdili da su opovrgli Ajnštajna.