Najčešća primedba je da se fiksni kurs može uvesti samo ako je inflacija stabilna i budžet izbalansiran. Ne -- fiksni kurs je sredstvo za zaustavljanje inflacije. On se uvodi upravo zato što ima inflacije, ne zato što je nema. Umesto da cilja (i redovno promašuje) inflaciju, NBS cilja fiksni kurs, to je sve.
Budžetski deficit takođe nema nikakve veze sa režimom kursa. U evrozoni svi imaju fiksni kurs (jedni sa drugima), pa opet sve zemlje imaju deficite, dozvoljene od 3% i nedozvoljene preko toga. Budžetski deficit je problem po sebi, ali nije uslov za fiksni kurs. Tačno je da pri fiksnom kursu ne možete da ga pokrivate štampanjem para bez deviznog pokrića jer ćete na kraju morati da devalvirate. Ali u tom smislu fiksni kurs je opet samo sredstvo monetarne discipline. Monetarne discipline -- ne fiskalne discipline, jer i dalje, pri fiksnom kursu, možete imati budžetske deficite sve dok ih pokrivate normalnim zaduživanjem. Srbija je i do sada deficite pokrivala zaduživanjem, ne može se reći da NBS nekontrolisano štampa dinare da finansira budžet.
Neki kažu da je nemoguće utvrditi pravi nivo kursa. Tačan nivo nije toliko bitan, uvede se jednostavno sadašnji tržišni nivo kursa, a ako se pokaže da je to previsoko ili prenisko prilagodiće se cene. Možda neko hoće preduprediti prilagođavanje cena nadole, tj. deflaciju, ako se uzme da važi da su cene manje fleksibilne nadole nego nagore. To je lako, jednostavno se ostavi mali prostor za grešku na strani nižeg kursa, slabijeg dinara -- recimo fiksirati na 105 umesto 100 dinara za evro. Sledeće godine inflacija bude malo veća nego što bi inače bila, i posle toga, kad su cene jednom prilagođene, nivo kursa postane irelevantan.
Prof. Kosta Josifidis kaže da će se devizne rezerve potrošiti. Naprotiv, pravi fiksni kurs, kao i valutni odbor, podrazumeva štampanje dinara samo na osnovu ulaska deviza u zemlju i povlačenje dinara samo na osnovu njihovog izlaska. Devizne rezerve u takvom mehanizmu ne mogu opasti ispod potrebnog nivoa, kao što ne mogu dugoročno ni rasti. One prema samom mehanizmu fiksnog kursa ostaju tačno na nivou koji je potreban za održanje kursa. A Srbija trenutno ima nekoliko puta više deviznih rezervi nego što joj treba za fiksni kurs, tako da je jedino pitanje šta uraditi sa viškom.
Mnogi govore o uopštenoj, političkoj ili ekonomskoj, nespremnosti Srbije za fiksni kurs. Baltičke zemlje i Bugarska su uvele fiksne kurseve početkom i sredinom 1990-ih, Crna Gora krajem 1990-ih, Kosovo takođe odavno ima evro što je još ekstremniji oblik fiksnog krusa. A Srbija 2011. godine nije spremna?
I šta znači priča da se srpskim monetarnim vlastima ne može verovati da će poštovati mehanizme fiksnog kursa? Šta je onda rešenje -- dati im još više nadležnosti, kao ovo što imaju danas, odrešene ruke da vode monetarnu politiku, kupuju i prodaju zapise, sami ciljaju kurs i inflaciju? Ako im se ne može verovati, onda je to još jedan razlog da im se uvede ograničavajuće pravilo kao što je fiksni kurs. Pa ako ga ne poštuju to će biti lako vidljivo -- čim urade bilo šta drugo osim rutinskog menjanja deviza za dinare, znači da su prekršili pravilo. Odrešene ruke centralnim bankarima se daju samo ako imate neograničemog poverenja u njih.
16 comments:
I ze mene je nevjerovatno da Srbija 2011. ne može da shvati ono što su sve zemlje u regionu davno shvatil: Fiksan devizni kurs je teško zamjenjiv instrument u postizanje cjenovne (ali i drugih)stabilnosti. Hrvati su 1994. (u toku rata) fiksirali kurs i on je manje-više isti i danas. Inflacija im je od 1996 do 2010 iznosila prosječno 3,5%, Bosna je fiksirala kurs 1997.,kao zemlja čiji sastavni djelovi ne komuniciraju jedan sa drugim, - prosječna inflacija 2,9%, Crna Gora....itd. Ideja kako će se devizne rezerve poptrošiti je takođe "čudna". Ako fiksirate kurs bez valutnog odbora a ništa drugo ne promjenite vjerovatno i hoće, ali ako uvedete valutni odbor, bilo sam bilo u kombinaciji sa puzajučim kursom, devizne rezerve će 99% sigurno rasti. Pa Bosna ima i goru privrednu strukturu od Srbije (udio izvoznog sektora je skoro duplo manji), ali devizne rezrerve su rasle svo vrijeme osim 2009.
I da Srbija bi pored stabilizacije cijena uvođenjem valutnog odbora, gratis dobila tj. "pronašla" nekoliko milijardi Evra (višak sadašnjih deviznih rezervi nad količinom štampanog novca po tekućem ili bliskom kursu), što bi bilo dovoljno da samostalno završi Koridor 10 i jš mnogo toga. Zbog toga me čudi da vlasti nisu prigrlile ovo rješenje. Jedino što se ne slažem sa g. Tasićem je efikasnost djelovanja Hjumovog mehanizma prilagođavanja koji je u osnovi valutni odbor prenesen iz zlatnog standarda. U BiH nema dokaza da on dijeluje.
U kom smislu ne deluje, ne uravnotežava se bilans? Ako se ima stalan priliv deviza onda je tako. Hjumov mehanizam je u osnovi, ali to ne znači da se svake godine sve prilagođava gore i dole, ima mnogo drugih faktora. Glavno je da ne dovodi do kriza -- ne mogu devizne rezerve nestati ako se slede pravila.
U udzbeniku za medjunarodnu ekonomiju pise da se fiksni kurs/valutni odbor uvodi u vreme krize. Srbija nije bas u tolikoj krizi.
Prof. Popovic ukazuje da u slucaju fiksnog kursa, grcki scenario je koban po Srbiju, nema EU da je spasava (u narednih 1/5 veka).
Sa druge strane, bas gledam rast realnog GDP-ja u Litvaniji. U 2009. imaju pad od 15% (14.8), sto mu dodje kao da su imali kontinuirano -5% rast realnog GDP-ja cak tri godine.
Nema pada deviznih rezervi, ni novčane mase, nama rasta kamatnih stopa ni deflacije, nama pada nadnica...Naravno, to se može objasniti da je BiH imala dovoljne prilive deviza, a da valutni odbor ne razlikuje izvore deviza. Međutim, ako zbog nedostatka reformi i dođe do pada deviznih rezervi, zbog veličine akumuliranih problema ovaj mehanizam če biti i socijalno neprihvatljiv i neefikasan. Ako ostavimo "socijalu" na stranu, za BiH, kao i za Srbiju i mnoge ZUT i ZUR nije ispunjen Maršal-Lerner-Robinsonov uslov tj. nemamo šta da izvetemo čak i da ima ko da kupi.Poenta je samo jedna: nema tog mehanizma monetarnog prilaođavanja koji može da zamjeni strukturne reforme. O tome sam nešto pisao i na Katalaskiji.
Nemanja,
Nema šta da Srbiju spašava ECB ako se poštuju pravila i emituju samo dinari sa valutnim pokrićem,Slaviša je mnogo puta pa i ovde to naglasio. U udžbenicima ćeš svašta naći,al ako već iznosiš takvu tvrdnju red bi bio da nam pročitaš i opravdanje za nju.
Slučaj baltičkih zemalja je specifičan,tamo je situacja mnogo bolja nego što brojke BDP pokazuju. Džoa Štiglica su skoro pitali a šta mislite o baltičkim zemljama,one su izvršile realno a nominalno prilagođavanje krizi i izgleda da se bolje izvlače iz krize,a on je odgovorio da je možda tako,al da se te zemlje među ekonomistima tretiraju kao katastrofa,a to je još jedan pokazatelj da mnogi slavni ekonomisti nemaju baš mnogo dodira sa realnošću,formiraju svoje neke modele koje pokušavaju pošto poto da dokažu,a u tom cilju interpretiraju statistike kako im volja. Generalnizujući osobina Austrijanaca da isključivo posmatraju ekonomske procese i izvlače zaključke o njima je njihova superiorana osobina,druge škole kejnzijanci,monetaristi formiraju neke nadrealne modele i pokušavaju da ekonomske podatke ,,uklope" sa tim modelima.
MMiillaann,
Ako ja moram da napisem opravdanje zasto Dominik Salvatore smatra da "Zemlje prihvataju ovaj aranzman (devizno vece) kada se nadju u dobokoj finansijskoj krizi, ne bi li se uspesno izborile sa inflacijom.", onda ti moras da das opravdanje zasto Srbija, sa fiksnim kursom, nikada ne moze doci u situaciju kao i Grcka danas.
Zato sto postuje pravila?!? :D
@Nemanja
Fiksni kurs ili ne, tačno je da je Litvanija imala penaestoprocentni pad, ali je takođe tačno i da je pre toga skoro deceniju rasla po stopama koje su oscilirale oko 6 ili 7%, a u jednom trenutku su dostigle i više od 10% (pa je kao i u svakoj drugoj dinamičnoj i liberalnizovanoj ekonomiji logično da i krize imaju veću amplitudu), kao i da je prošlogodišnji rast bio preko 6% a ove godine se i pored šućmurastog učinka većine evropskih partnera očekuje oko 7%, to jest, ogroman pad iz 2009. je praktično anuliran za nepune dve godine. A jasno je i čega se jedna socijalistička morončina i štetočina kakva je Stiglitz i "ekonomisti" njegovog kova (neka nova šifra za komunjare? :) ) tu groze: prosto se radi o verovatno najliberalnijoj privredi i najpreduzimljivijem i najviše preduzetnički orijentisanom narodu u EU :) Rezultati litvanske ekonomije bi bili još bolji da nije poprilično masovne i konstantne emigracije onih najposobnijih i najpreduzimljivijih (daleko od toga da se nešto mnogo teško živi, standard je sasvim pristojan, odokativno negde na nivou Slovačke ili Poljske, ali ljudi prosto vole pare i nije im teško da odu tamo gde ih ima malo više :) ), naročito u Britaniju, i prekomorske anglosaksonske zemlje (i politički jako zdrav narod, Ruse su okusili i u fazonu su, možda i zato što nemaju preveliku rusku manjinu i, gotovo automatske, probleme s njom kao Letonci i Estonci, ništa protiv, možemo da trgujemo, ali daleko im lepa kuća, a USA smatraju za najbližeg saveznika i ekonomski i politički uzor, plače mi se kad uporedim sa srpskom dementnom stokom :) ).
Empirijski se zaista cini da malim otvorenim privredama fiksni kurs donosi visoke stope rasta,meni se dopada jer povecava udeo izvoza i uvoza u GDP-iju,ali on podrazumeva odgovornu fiskalnu politiku.To je prevelik zalogaj za nasu politicku elitu, a nemogucnost devalviranja isuvise veliki Damokleov mac.
Slaviša je već sve objasnio nema šta da se ponavlja,deficite finansiraš kako god,a monetarni sistem de facto nema dinar već samo fiksno pokriće u strnanoj valuti. Bitno je da valutna zona sa kojom obavljaš najviše trgovine bude najlakša za poslovanje,evro. Samo je pitanje dalje sudbine evra,ostalo je sve jasno,kad BiH,Bugarska mogu se disciplinovati a što ne bi i mi.
Zašto fiksni, to polurešenje? Ako je evro toliko dobar, dopusti primenu evra u Srbiji, ukini monopol, dozvoli i rublju, onu hrvatsku, marku, itd. Što baš evro? Glupost. Ako će fiksni, šta će ti valuta, uopšte?Zašto fiksni, to polurešenje? Ako je evro toliko dobar, dopusti primenu evra u Srbiji, ukini monopol, dozvoli i rublju, onu hrvatsku, marku, itd. Što baš evro? Glupost. Ako će fiksni, šta će ti valuta, uopšte?
Za Srđana.
Vidim sarkazam u tvom pisanju. Pa evo ti jednostavni odgovori.
Evro zato što preko 70% spoljne trgovine obavljamo sa zemljama u Evro zoni ili čije su valute vezane za Evro. Evro jer se radi o velikoj monetarnoj oblasti koja ispunjava tri uslova da bi se neka valuta mogla smatrati svjetskom (jaku ekonomiju, istoriju niskih inflacija i razvjeno finasijsko tržište). Pored Evra se može dozvoliti slobodno korištenje svih valuta koje si nabrojao ako neko to želi. To bi čak bilo poželjno jer bi tada Dinar baziran na Evru ima konkurencuju koja je do sada neutralisana dekretima tj. Zakonom o deviznom poslovanju. Sa konkurencijom NBS bi dobro morala da pazi šta radi. Trba da znaš i da je valutna supsitucija uvjek i svugdje bila logićna i dobra reakcija građana na zloupotrebu monetarne politike od strane vlasti. Znači najbolje bi bilo usvojiti sve tvoje predloge pa umjesto fiksnog kursa uvesti valutni odbor i dozvoliti slobodno korištenje svih drugih valuta:)
Hvala, mr Đogo.
Koliko takvo rešenje doprinosi trgovini, snaženju privatnog sektora, izvoznog (konkurentnog), potrebno je naglasiti, jer uvodi potpuno drugačije podsticaje u sistem, i podređuje fiskalnu "politiku" sebi. Ovi dvostruki komentari me više nerviraju.
Nema potrebe da me zovete mr... Ne radi se o isticanju titule, jer magistar i nije neka titula u ovakvom društvu. To tu stoji jer sam na TR ušao sa svog bloga pa nisam znao kako da uklonim to mr. Možete li objasniti kakvu to fiskalnu politiku Srbija vodi sada, a kakva bi po vama bila da se uvede valutni odbor? Jer koliko znam valutni odbor znači pasivnu i neutralnu monetarnu politiku i nije mi jasno kakve to veze ima sa fiskalnom politikom?
Ne bih znao da okarakterišem ponašanje, u vezi sa porezima, i plaćanjem obaveza, te javnim rashodima, korupcijom i zaduživanjem. Možda je u pitanju banana?
Post a Comment