Koliko ja vidim, sistem sprečavanja sukoba interesa u Srbiji nema nikakve logike, iz najmanje tri razloga.
1. Gradonačelnicima je zabranjeno da budu poslanici.
Ja mislim da ova odredba nema nikakve logike, ja apsolutno ne vidim u kakvom su "sukobu interesa" te dve pozicije. Jedini "poluargument" je da će gradonačelnik da se bori za svoju opštinu, a da ga druge ne zanimaju. Možda, ali ako tako mislite, onda ne možete u isto vreme da se zalažete za većinski izborni sistem.
I, još nešto - voleo bih da mi neko objasni u kakvom je sukobu interesa gradonačelnik koji u je u parlament izabran kao predstavnik opozicione partije. Zašto je njemu zabranjeno da obavlja te dve funkcije?
2. Direktoru javnog preduzeća NIJE zabranjeno da bude poslanik.
Ovo tek nema nikakvog smisla. On kao poslanik, između ostalog, može da glasa o potvrđivanju garancije za firmu u kojoj je direktor. Evo ovde i ovde. Da ne kažem da glasa i o drugim zakonima koji imaju vrlo direktan efekat na poslovanje firme koju vodi.
3. Moram da priznam da meni čak ni to da neko ko je ministar ne može da bude poslanik nema previše logike. U mnogim zemljama premijer i ministri praktično moraju da budu i poslanici. Na brzinu sam proverio par imena i evo ko je sve poslanik u Ujedinjenom Kraljevstvu, "kolevci parlamentarne demokratije": Dejvid Kameron, Vilijam Hejg, Džordž Ozborn. Ali, nije to neki vrlo čudan engleski sistem - Angela Merkel je takođe poslanica, kao i Gvido Vestervele i recimo Danijel Bar, ministar zdravlja Nemačke. Dakle, proverio sam šest imena i svi su poslanici. Naravno, ima zemalja i sa suprotnom praksom, ali suština je da veoma daleko od očiglednog tvrdnja da su funkcije poslanika i ministra "nespojive" i da to "nema nigde".
Ovo poslednje je naročito bitno iz sledećih razloga:
1. Ministri praktično moraju da budu izabrani političari. To znači da nema nestranačkih ministara i premijera, već, ako hoćeš da budeš ministar, moraš da se baviš politikom. Ja mislim da je takvo rešenje daleko transparentnije i poštenije od ovog danas u Srbiji, gde imamo nestranačkog premijera.
2. Ministri moraju da sede u Skupštini, slušaju prozivke i ulaze u raspravu sa poslanicima opozicije. Potpuno je nelogična situacija da vladu od napada opozicije brane ljudi poput Nade Kolundžije ili Branka Ružića, koji u najboljem slučaju imaju samo blagu predstavu o tome kako i zašto je vlada donela neku odluku.
Po mom mišljenju, odredbe o sprečavanju sukoba interesa praktično jedino imaju smisla kada se radi o suprotstavljenosti privatnog i državnog interesa. U svim ostalim situacijama radi se samo o recikliranju stare komunističke ideje o "sprečavanju gomilanja funkcija".
O gomilanju funkcija svoj stav treba da daju birači, na izborima.
1. Gradonačelnicima je zabranjeno da budu poslanici.
Ja mislim da ova odredba nema nikakve logike, ja apsolutno ne vidim u kakvom su "sukobu interesa" te dve pozicije. Jedini "poluargument" je da će gradonačelnik da se bori za svoju opštinu, a da ga druge ne zanimaju. Možda, ali ako tako mislite, onda ne možete u isto vreme da se zalažete za većinski izborni sistem.
I, još nešto - voleo bih da mi neko objasni u kakvom je sukobu interesa gradonačelnik koji u je u parlament izabran kao predstavnik opozicione partije. Zašto je njemu zabranjeno da obavlja te dve funkcije?
2. Direktoru javnog preduzeća NIJE zabranjeno da bude poslanik.
Ovo tek nema nikakvog smisla. On kao poslanik, između ostalog, može da glasa o potvrđivanju garancije za firmu u kojoj je direktor. Evo ovde i ovde. Da ne kažem da glasa i o drugim zakonima koji imaju vrlo direktan efekat na poslovanje firme koju vodi.
3. Moram da priznam da meni čak ni to da neko ko je ministar ne može da bude poslanik nema previše logike. U mnogim zemljama premijer i ministri praktično moraju da budu i poslanici. Na brzinu sam proverio par imena i evo ko je sve poslanik u Ujedinjenom Kraljevstvu, "kolevci parlamentarne demokratije": Dejvid Kameron, Vilijam Hejg, Džordž Ozborn. Ali, nije to neki vrlo čudan engleski sistem - Angela Merkel je takođe poslanica, kao i Gvido Vestervele i recimo Danijel Bar, ministar zdravlja Nemačke. Dakle, proverio sam šest imena i svi su poslanici. Naravno, ima zemalja i sa suprotnom praksom, ali suština je da veoma daleko od očiglednog tvrdnja da su funkcije poslanika i ministra "nespojive" i da to "nema nigde".
Ovo poslednje je naročito bitno iz sledećih razloga:
1. Ministri praktično moraju da budu izabrani političari. To znači da nema nestranačkih ministara i premijera, već, ako hoćeš da budeš ministar, moraš da se baviš politikom. Ja mislim da je takvo rešenje daleko transparentnije i poštenije od ovog danas u Srbiji, gde imamo nestranačkog premijera.
2. Ministri moraju da sede u Skupštini, slušaju prozivke i ulaze u raspravu sa poslanicima opozicije. Potpuno je nelogična situacija da vladu od napada opozicije brane ljudi poput Nade Kolundžije ili Branka Ružića, koji u najboljem slučaju imaju samo blagu predstavu o tome kako i zašto je vlada donela neku odluku.
Po mom mišljenju, odredbe o sprečavanju sukoba interesa praktično jedino imaju smisla kada se radi o suprotstavljenosti privatnog i državnog interesa. U svim ostalim situacijama radi se samo o recikliranju stare komunističke ideje o "sprečavanju gomilanja funkcija".
O gomilanju funkcija svoj stav treba da daju birači, na izborima.
10 comments:
"U Velikoj Britaniji ministri danju rade, uspešno ili bezuspešno, kako kad, a noću čame u parlamentu i znoje se odgovarajuči na zlobne primedbe odmorne opozicije. U Jugoslaviji su, bar do sada, danju radili, mahom bezuspešno, a noću uspešno u krevetu spavali.
Ministri Njenog veličanstva noč provode s prijateljski ili neprijateljski raspoloženim muškarcima, jer žena u skupštini malo ima; jugoslovenski s prijateljski ili neprijateljski raspoloženim ženama. Prvi noće s političkom, drugi s porodičnom opozicijom. Ne ulazeći u to koja je gora, od toga kako ko od političara provodi noć zavisi i kakav će nama osvanuti dan. Tu leži bitna razlika između našeg i britanskog političkog sistema iz koje proizilaze i ostale."
Odlomak iz dela:Sabrana pisma iz tuđine XIX,B.Pekic
Odlican citat.
"Ne ulazeći u to koja je gora, od toga kako ko od političara provodi noć zavisi i kakav će nama osvanuti dan. Tu leži bitna razlika između našeg i britanskog političkog sistema iz koje proizilaze i ostale."
A to sto je SFRJ sistem bio jednopartijska diktatura je sitnica. Najvaznije je sa kime poslanici provode noc.
Svaka je na mestu,dodao bih samo da se iza stavke koja je pod 1 krije makar latentna želja političara na vlasti da ne vladaju u pravnoj državi gde je pravo isto za svakoga i unapred poznato. Njima su omiljenije ,,uredbe iz vedra neba" gde je pravo selektivno i naknado,a verujem da bi i poluozbiljna analiza pokazala da većina štetnih politika,poput subvencionisanja izvoza poljoprivrednih proizvoda,ide upravo preko tih uredbi.
Sve više stičem utisak da demokratija ne valja iz istog razloga što podela rada valja,kad daš svima da se bave politikom rezultat je isti kao kad nema podele rada. Da paradoks bude još veći niko ne spominje da je podela vlasti na 3 branše upravo izmišljena da individualni interesi(koji se u moderno vreme upravo preko jednokratnih uredbi najviše sprovode) ne bi sprečili da se uruši pravna država i vladavina prava.So na ranu je kao kad kao i mnogi drugi nazovemo državu Republikom Srbijom koja je demokratska ne shvatajući da su sama ta 2 atributa najčešće suprotstavljeni
Stvarno moraš imati grande kohonas da bi Bori Pekiću solio pamet o jenopartijskoj diktaturi u SFRJ.
Ne, ne trebaju cojones vec mozak.
Mozak koji ne zna ko je Pekić, izgleda. Liči na novinara, izvući JEDAN pasus iz knjige, pa doneti zaključak.
Što se teme tiče, delimično ste u pravu, tj. uglavnom, ali je priča malo složenija, i tiče se podele vlasti i partija, izbornog sistema.
Mozak operisan od smisla za humor.
Stvarno, ko je Pekic? To je verovatno mnogo vaznije od toga ko su poslanici i kako se biraju
Ovo pravilo, pre svega uređuje međupartijske odnose, što nije potrebno ukoliko glasač, ili bolje reći birač, ima prevashodnu mogućnost izbora, u personalnom pogledu (o čemu ovde pišemo).
KOGA JE BRIGA UKOLIKO JAGODINCI IZABERU PALMU I ZA GRADONAČELNIKA, POSLANIKA, DIREKTORA ITD?
Nikoga osim jagodinaca. Nji'ova stvar.
Ali direktor je tu ključan, jer umesto da stalno daješ glas direktoru, prilikom kupovine, daješ samo jednom, kada naprave zezu zvanu izbori, i to prilično posredni, kada su u pitanju ne samo direktori :)
@MMiillaann
"Da paradoks bude još veći niko ne spominje da je podela vlasti na 3 branše upravo izmišljena da individualni interesi(koji se u moderno vreme upravo preko jednokratnih uredbi najviše sprovode) ne bi sprečili da se uruši pravna država i vladavina prava"
Ajd.
I?
Meni nije uopšte jasan Vaš komentar, pta tačno želite da kažete?
Pravna država (podela vlasti) - ok / nije ok?
Demokratija (smena vlasti) - ok / nije ok?
Post a Comment