"Kako je poznato, vlade obično troše više uoči izbora", kaže Dušan Pavlović na svom blogu. Naravno, nije on jedini koji ovo kaže, to je sada u Srbiji već conventional wisdom. Ali, da li je to tačno?
Pitanje je da li je tačno, jer nije sasvim jasno šta tvrdnja tačno znači. Da li tvrdnja "vlade više troše uoči izbora" znači da će (a) javna potrošnja u 2012. biti viša nego u 2011, ili (b) trošenje para iz već usvojenog budžeta za 2012. će biti brže u mesecima pred izbore?
Pretpostavljam da je Dušan mislio na opciju (a), a opciju (b) pominjem jer sam jednom slušao Pavla Petrovića, sadašnjeg predsednika Fiskalnog saveta, kako je pričao da u kvartalima pred izbore dođe do skoka rashoda. Ja mislim da su obe tvrdnje pogrešne, a probaću da obrazložim zašto.
Dakle, pogledajte ovu sliku (preuzetu iz prethodnog Dušanovog posta, a koja pokazuje kretanje javne potrošnje i broja stranaka u vlasti. Broj stranaka nas sada ne zanima, pa gledajte samo zelenu liniju.)
Da ne znate kada su bili izbori, da li biste na osnovu kretanja zelene linije mogli da pogodite? Teško.
Imamo 6 godina u kojima javna potrošnja raste i 3 godine u kojima opada. Izbore smo imali 2003, 2007 i 2008. Javna potrošnja jeste porasla (zanemarljivo malo) 2003. godine. U 2007. godini je uvećanje javne potrošnje iznosilo možda 1% BDP. Što se 2008. godine tiče, čak je došlo do smanjenja javne potrošnje (doduše, kao posledica krize). Dakle, što se mene tiče, uopšte nije očigledno da izborni ciklus ima velike veze sa visinom javne potrošnje.
Što se tiče druge tvrdnje, da potrošnja skače u kvartalima pred izbore, nažalost nemam grafik koji je tada Pavle Petrović pokazao, ali je on izgledao otprilike ovako (zamislite dužu seriju, od 2000. na ovamo, doduše kvartalnu, sa ucrtanim parlamentarnim izborima).
Pošto su izbori održani 28.12.2003., 21.2.2007. i 28.5.2008., deluje da je došlo o velikog povećanja potrošnje pred same izbore 2003. i 2007, dok se za 2008. to baš i ne vidi. Ali, jasno je da ova dinamika nema apsolutno nikakve veze sa izborima, već se radi o tome da pred kraj godine, SVAKE godine, dolazi do rasta izdataka (iz raznih razloga, da ne ulazim sada u to).
Pored ovog "empirijskog" ukazivanja na to da uopšte nije očigledno da dolazi do rasta potrošnje pred izbore, nudim i "teorijsko" obrazloženje - jednostavno, to nije baš tako izvesti u proporcionalnom sistemu, a pitanje je da li čak i ima volje.
Možemo zamisliti nekoliko situacija. Jedna situacija je kao što je sada - sve partije znaju da će izbori biti održani na proleće sledeće godine. Kakav interes ima Ivica Dačić da se bori za veće rashode za puteve i prosvetu, kad nema ni predstavu da li će uopšte biti u sledećoj vladi i da li će baš njegova stranka "preuzeti odgovornost" za te resore? Koliko puteva uopšte može da napravi u periodu januar - mart? Koliko javnih nabavki može u tom periodu da se sprovede? Sa druge strane, kakav interes ima DS da dozvoli da G17 resori (ili obrnuto) povećaju potrošnju sledeće godine, kad ciljaju na slično biračko telo? Svaki birač koga si "kupio" javnim parama je kupljen od mene! Praktično jedini konsenzus koji mogu da postignu je da se stvari ne menjaju bitno u odnosu na ovu godinu i da, eventualno, povećaju potrošnju na one kategorije koje generalno dižu standard građana na kratak rok, ali takve stvari nije lako naći. Jedino što pada na pamet je jednokratna isplata javnom sektoru, ali to su radili i kada izbori nisu bili ni na vidiku. Druga moguća situacija su iznenadni izbori, kada nema vremena, političke volje, a ni skupštinske većine da se budžet menja (recimo, zamislite situaciju u kojoj početkom 2008. godine, DSS i DS se dogovaraju i izglasavaju novi budžet - nema šanse). Dakle, čak i na teorijskom nivou je teško očekivati da, u uslovima koalicione vlade, dođe do značajnog povećanja javne potrošnje pred izbore. Suštinski - koalicione vlade su, praktično po definiciji, sastavljene od stranaka koje imaju slične programe i ciljaju na slično biračko telo, pa je samim tim teško da se postigne dogovor o budžetu koji jednoj strani daje prednost. Ako u celu ovu priču dodamo i MMF sa kojim je Srbija malte ne svih poslednjih 10 godina imala neku vrstu sporazuma, jasno je da sve to nije tako lako i jednostavno.
Dobro, ako ne dolazi do rasta javne potrošnje pred izbore, zašto onda svi imaju utisak da je to slučaj? Zato što političari u predizbornoj kampanji počinju da obećavaju kule i gradove, da lažu, mažu i foliraju, da idu na otvaranja raznoraznih novih domova kulture, lokalnih puteva i vodovoda - na sve ono što su često odbijali da rade dok su izbori bili daleko. Dakle, u interesu političara u tom trenutku je da se stekne utisak da su oni mnogo para potrošili na "prave projekte" i da će potrošiti još i više kada dođu na vlast.
Na svu sreću, svoja predizborna obećanja često krše.
PS. U kometarima, profesorka Dana Popović daje link na vrlo dobar članak The Impact of the Proportional Representation and Coalition Government on Fiscal Policy.
Pitanje je da li je tačno, jer nije sasvim jasno šta tvrdnja tačno znači. Da li tvrdnja "vlade više troše uoči izbora" znači da će (a) javna potrošnja u 2012. biti viša nego u 2011, ili (b) trošenje para iz već usvojenog budžeta za 2012. će biti brže u mesecima pred izbore?
Pretpostavljam da je Dušan mislio na opciju (a), a opciju (b) pominjem jer sam jednom slušao Pavla Petrovića, sadašnjeg predsednika Fiskalnog saveta, kako je pričao da u kvartalima pred izbore dođe do skoka rashoda. Ja mislim da su obe tvrdnje pogrešne, a probaću da obrazložim zašto.
Dakle, pogledajte ovu sliku (preuzetu iz prethodnog Dušanovog posta, a koja pokazuje kretanje javne potrošnje i broja stranaka u vlasti. Broj stranaka nas sada ne zanima, pa gledajte samo zelenu liniju.)
Da ne znate kada su bili izbori, da li biste na osnovu kretanja zelene linije mogli da pogodite? Teško.
Imamo 6 godina u kojima javna potrošnja raste i 3 godine u kojima opada. Izbore smo imali 2003, 2007 i 2008. Javna potrošnja jeste porasla (zanemarljivo malo) 2003. godine. U 2007. godini je uvećanje javne potrošnje iznosilo možda 1% BDP. Što se 2008. godine tiče, čak je došlo do smanjenja javne potrošnje (doduše, kao posledica krize). Dakle, što se mene tiče, uopšte nije očigledno da izborni ciklus ima velike veze sa visinom javne potrošnje.
Što se tiče druge tvrdnje, da potrošnja skače u kvartalima pred izbore, nažalost nemam grafik koji je tada Pavle Petrović pokazao, ali je on izgledao otprilike ovako (zamislite dužu seriju, od 2000. na ovamo, doduše kvartalnu, sa ucrtanim parlamentarnim izborima).
Pošto su izbori održani 28.12.2003., 21.2.2007. i 28.5.2008., deluje da je došlo o velikog povećanja potrošnje pred same izbore 2003. i 2007, dok se za 2008. to baš i ne vidi. Ali, jasno je da ova dinamika nema apsolutno nikakve veze sa izborima, već se radi o tome da pred kraj godine, SVAKE godine, dolazi do rasta izdataka (iz raznih razloga, da ne ulazim sada u to).
Pored ovog "empirijskog" ukazivanja na to da uopšte nije očigledno da dolazi do rasta potrošnje pred izbore, nudim i "teorijsko" obrazloženje - jednostavno, to nije baš tako izvesti u proporcionalnom sistemu, a pitanje je da li čak i ima volje.
Možemo zamisliti nekoliko situacija. Jedna situacija je kao što je sada - sve partije znaju da će izbori biti održani na proleće sledeće godine. Kakav interes ima Ivica Dačić da se bori za veće rashode za puteve i prosvetu, kad nema ni predstavu da li će uopšte biti u sledećoj vladi i da li će baš njegova stranka "preuzeti odgovornost" za te resore? Koliko puteva uopšte može da napravi u periodu januar - mart? Koliko javnih nabavki može u tom periodu da se sprovede? Sa druge strane, kakav interes ima DS da dozvoli da G17 resori (ili obrnuto) povećaju potrošnju sledeće godine, kad ciljaju na slično biračko telo? Svaki birač koga si "kupio" javnim parama je kupljen od mene! Praktično jedini konsenzus koji mogu da postignu je da se stvari ne menjaju bitno u odnosu na ovu godinu i da, eventualno, povećaju potrošnju na one kategorije koje generalno dižu standard građana na kratak rok, ali takve stvari nije lako naći. Jedino što pada na pamet je jednokratna isplata javnom sektoru, ali to su radili i kada izbori nisu bili ni na vidiku. Druga moguća situacija su iznenadni izbori, kada nema vremena, političke volje, a ni skupštinske većine da se budžet menja (recimo, zamislite situaciju u kojoj početkom 2008. godine, DSS i DS se dogovaraju i izglasavaju novi budžet - nema šanse). Dakle, čak i na teorijskom nivou je teško očekivati da, u uslovima koalicione vlade, dođe do značajnog povećanja javne potrošnje pred izbore. Suštinski - koalicione vlade su, praktično po definiciji, sastavljene od stranaka koje imaju slične programe i ciljaju na slično biračko telo, pa je samim tim teško da se postigne dogovor o budžetu koji jednoj strani daje prednost. Ako u celu ovu priču dodamo i MMF sa kojim je Srbija malte ne svih poslednjih 10 godina imala neku vrstu sporazuma, jasno je da sve to nije tako lako i jednostavno.
Dobro, ako ne dolazi do rasta javne potrošnje pred izbore, zašto onda svi imaju utisak da je to slučaj? Zato što političari u predizbornoj kampanji počinju da obećavaju kule i gradove, da lažu, mažu i foliraju, da idu na otvaranja raznoraznih novih domova kulture, lokalnih puteva i vodovoda - na sve ono što su često odbijali da rade dok su izbori bili daleko. Dakle, u interesu političara u tom trenutku je da se stekne utisak da su oni mnogo para potrošili na "prave projekte" i da će potrošiti još i više kada dođu na vlast.
Na svu sreću, svoja predizborna obećanja često krše.
PS. U kometarima, profesorka Dana Popović daje link na vrlo dobar članak The Impact of the Proportional Representation and Coalition Government on Fiscal Policy.
13 comments:
Odlicna analiza. Bas.
Pogledajte na wikipediji po ,,zatvorenikova dilema" problem je analogan tom matematičkom problemu iz teorije igara. Kada 2 igrača(zatvorenika) igraju nekooperativnu igru(jedan može poboljšati svoj položaj samo na račun drugog) isplati se igrati nekooperativno(tj odrukati policiji saučesnika) jer se ne isplati čekati ,,worst case scenario" da ti igraš koopeartivno a drugi ne tj taj drugi igrač te ocinkari policiji iako si ti ćutao,jer ćeš dobiti masimalnu kaznu zatvora. Ovo je analiza kad se igra igra samo jednom,komplikovanija je u slučaju više uzastopnih igara,ali vulgarna interpretacija onog što tvrdi Pavlović je jednostavna i u narodu opšte prihvaćena-politička borba je borba za plen,ne isplati se igrati kooperativno sa protivnicima(opozicijom) kad postoji mogućnost da ti odnese sav plen. Kao što profesor Zec dobro(a cinično) primećuje zašto se politička elita bori svi silama za vlast,pa jer je kod nas jedina alternativa silasku sa vlasti ili zatvor ili siromaštvo.
:)
Ne bih se složio da je baš tako u potpunosti. Imate stranke, koje su firme, vlasnici su u ck (pod različitim imenima), i oni upošljavaju aktiviste i simpazitere, a i pravcate firme. Tokom vlasti akumuliraju novac, a tokom kampanje izručuju. To povećanje potrošnje, javne (pored ove van zakona, stranačke), na lokalnom je nivou.
Dok partijsko uređenje i izborni sistem obezbeđuju stalno povećanje potrošnje.:)
Ne bih se složio da je baš tako u potpunosti. Imate stranke, koje su firme, vlasnici su u ck (pod različitim imenima), i oni upošljavaju aktiviste i simpazitere, a i pravcate firme. Tokom vlasti akumuliraju novac, a tokom kampanje izručuju. To povećanje potrošnje, javne (pored ove van zakona, stranačke), na lokalnom je nivou.
Dok partijsko uređenje i izborni sistem obezbeđuju stalno povećanje potrošnje.
U stvari sam jutros htela da dodam da je ta "mantra" o velikom rastu deficita u izbornoj godini cak i u Evropi nedovoljno izrazena. Tako je u prethodnom izdanju udzbenika Wyplosz, Burda,
bila ova slika za period 1972-1984 gde je na uzorku od 38 zemljalja pokazano da su 22 imale rastuci deficit u izbornoj godini, ali da to nije bio slucaj u 16 zemalja! U novom izdanju ovog udzbenika iz 2009 ova je tabela izbacena.
Tako da se pokazuje i na osnovu Markove analize a i ozbiljnih analiza vezanih za veliku grupu zemalja u dugom periodu da ta matnra nije tacna. To sto je nesto "u narodu pirhvaceno" ne znaci da je i tacno - to se vidi iz brojeva. Uz to, treba imati u vidu da u konsolidovanom budzetu mi pratimo i lokalne rashode, ne samo one na nivou republike.
Milane, po mom misljenju, zatvorenikova dilema nije dobra analogija. Tamo imas dva igraca kojima je zabranjena komunikacija. Ovo je ipak dosta drugacije.
Srdjane, ovaj drugi grafikon koji sam dao pokazuje ukupne izdatke lokalnih samouprava od januara 2008. do pocetka 2011. Izbori su bili maja 2008. Ja ne vidim veliko povecanje.
Po mom misljenju (a cini mi se da podaci to potvrdjuju) izbori su vreme obecanja, ne trosenja.
Stavite se u kozu politicara. Sta je pametnije - dati pare biracima pred izbore, ili im obecati da cete im dati pare NAKON sto udjete u vlast? Prvo moze da ima neki efekat, ali ovo drugo sigurno ima veci efekat. Samo treba narod da poveruje.
A, ako je to jasno meni, pa jasno je valjda i profesionalnim politicarima, koji od toga i za to zive.
Dano,
Vrlo je korisna tabela, mada bi bilo dobro da je oznacen i izborni sistem. Ja verujem da je sistem povecanja trosenja pred izbore izrazeniji u vecinskim sistemima, gde je to verovatno lakse izvesti.
Хајде да изведемо један експеримент и да обрнемо ствари: када би овог или било ког другог часа на рачун Републике Србије легло 5 милијарди евра, на пример, од непознатог добротвора из Триполија, шта би политичари урадили са тим новцем? Да ли би нпр. смањили спољни дуг државе, укинули дискриминативне наканде и таксе о којима је Марко писао пре неки дан, или би уложили све у повећање пензија, социјалних давања, субвенције и јавне радове (по могућности оне који могу да се обаве до избора)?
Да ли се онда може рећи да се јавна потрошња у изборним годинама не повећава напросто зато што нема могућности да се финансира то повећање, да је она (макар у случају Србије) и иначе увек на горњој граници?
Наравно, остаје да се одговори откуд утисак о повећаној јавној потрошњи и Марко је већ делимично дао одговор - да је реч у ствари о великим обећањима а не о великој актуелној потрошњи и да се неке ствари које се и иначе раде тада само интензивније медијски пласирају. Други могући одговор, за који немам никаквих доказа, би био да се изврши прерасподела у оквиру датог оквира новца - нпр. да се уместо улагања у нешто дугорочно, нпр. откуп парцела за проширење будућег важног пута, исти новац утроши у нешто што ће одмах бити видљиво - нпр. нови пут до десетак села у некој општини. Трећи одговор би могао да буде да утисак о повећаним расходима долази као последица разних довијања власти: нпр. изгради се и отвори неко парче пута, али се грађевинском предузећу уплати само аванс, а остатак остане као дуг, за после избора; сиромашнима се подели помоћ из робних резерви које ће се попунити тек после избора; повећање пензија које је планирано за после избора се помери за који месец унапред итд.
Šta je lakše u većinskom izbornom sistemu?Šta je lakše u većinskom izbornom sistemu?
Dakle, ne moze se potvrditi hipoteza da vecinski sistemi lakse i vise trose u politickom ciklusu.
Ovde ima i potvrda toga -
Ima dobar tekst, sa grafikonima koje bi mozda Marko mogao da uploaduje u svoj post
Opsti zakljucak je da "Coalition governments ... do not necessarily mean looser fiscal policy and it has not shown that they cause economic instability to markets.
A za Veliku Britaniju, gde je sada koaliciona, a bila vecinska vlada, zakljucak je da "majority government does not necessarily mean tighter fiscal policy."
Marko,
možda nisam dobro rekao,al ovaj blog Dušana Pavlovića je napravio ovu tezu po čistoj analogiji sa Zatvorenikovom dilemom,nisam rekao da je tačna il nije ta analiza,al jeste čista kopija tog matematičkog problema.
Slažem se da političari generalno se mnogo više bave obećanjima,al čini mi se da kad se kaže da su skloni povećanju budžetskog deficita u predizbornoj godini se misli na neke već projektovane nivoe deficita,prosto ne mare za projekcija budžetskih prihoda i rashoda te godine. Kod nas se to očito dešava,premijer nam je doktor ekonomije i koliko toliko su se držali projektovanih deficita,al gle eto čuda baš sad su se odlučili malo da olabave jer ko je lud da u predizbornoj godini se bavi rezanjem rashoda,a pogotovo onih najpopularnijih socijalnih davanja,penzija i plata u svim oblicima javne uprave.
Meni je mnogo spornije upotreba deficita kao mera ekonomske politike,skoro sve razvijenije zemlje beleže kontinuirane deficite proteklih decenija,da oni nisu linearni ti si dobro pokazao na naše primeru,al to ne znači da se javni dug na taj način kontiunuiranom ne povećava,u apsolutnom iznosu.
Prosto se svodi na kratkotrajne interese političara,jer koji god ekonomista koji je na čelu države,ministarstva ili šta god zna dobro da su i deficiti i javni dug samo porezi u budućnosti al oni se trenutno bave problemom ostanka na vlasti a u sledećem izbornom ciklusu sve Jovo nanovo.
Odlicni komentari, ali se spremam za put, pa nemam vremena da detaljno odgovorim... Samo kratko, Srdjanu.
Ja mislim da je vlastima SVE lakse u vecinskom izbornom sistemu, kako da urade dobre stvari, tako i da urade lose stvari. Ja prevashodno zato mislim da je za Srbiju dobro da ima koalicionu vladu - u nedostatku drugih "checks and balances" mehanizama, clanice koalicije sprecavaju suvise nenormalne poteze svojih partnera.
A kakve veze ima većinski izborni sistem sa koalicionom vladom?A kakve veze ima većinski izborni sistem sa koalicionom vladom?
Post a Comment