Prošao je juče 9/24, istorijski datum na koji pada patina neispunjenih očekivanja i pameti koja je došla tek kada se režim Slobodana Miloševića bukvalno počeo raspadati sam od sebe. Jedanaest godina kasnije mi je otužno da se bavim analizama, mene kopka jedno pitanje koje se u najkraćem može sveti na to da se niko ne oseća krivim za 13 godina svekolikog nazadovanja Srbije u vreme kada je ostatak sveta, a posebno narodi koji su se oslobodili komunističkog ropstva, koračao čizmama od sedam milja. Kako to da niko nije kriv osim "arogantne kukavice", "sline", "balkanskog kasapina" ili kakogod ga nazivali? Kako to da su svi spremni da zaborave neke stvari i da tvrde kako je neko drugi kriv što su penzije niske, a neko je uplaćivao iste; što su nam putevi užasni, a a pruge i vozovi istorijski egzamplari; što nemamo saveznike u svetu; što nam je država sve manja, ali se njome sve duže putuje; što nam je obrazovanje slabo, a zdravstvo sve to i još debelo korumpirano? I tako dalje, niko nije kriv, možda samo Cvetkovići, Đinđići, Dinkići, Koštunice i ekipa koja se traljavo bavila tranzicijom Augijevih štala.
U trenutku kada se kolektivna krivica postavlja kao legitimna i legalna praksa pravo je vreme da se progovori o tome da ima odgovornosti svakoga ko je podržavao 13 godina uništenja Srbije, da jednostavno onaj ko je podržavao zlo to mora da plati. Nažalost plate i oni koji to ne zaslužuju, a izvuku se neki koji bi trebali plaćati do kraja života.
Na izborima 1990. godine preko 70% građana Srbije glasalo je za sopstvenu propast, sa puno emocija i rešenosti. Ova brojka se ponavlja od izbora do izbora - 1992. godine na jedvite jade brojka je oko 56%, 1993. godine brojke su slične. U relativno normalnim uslovima, 1996. godine, "politika mirotvorca" dobija više glasova nego politike svih ostalih kandidata. Ali ne leži vraže, među ostalima gotovo polovinu glasova dobija kompletno strašilo. 1997. godine većinska Srbija glasa da im predsednik bude kompletan ludak, ali taj scenario je sprečen krađom glasova. Neko će reći da je bilo bojkota, da je izborni sistem bio ovakav ili onakav, da su mediji bili pod kontrolom režima, ali ono što ostaje kao činjenica jeste da naše zlo nije došlo sa strane, ono je domaći proizvod i imalo je većinsku podršku u Srbiji. I da budem iskren do kraja, naši birači su napustili idiotsku politiku tek kada im je ista počela padati na glave i kada im je postalo jasno da ima neko drugi batine osim Srbije i da ćemo iste redovno dobijati dok se ne prizovemo u pamet. Tu se i rodio problem naše tranzicije, nisu birači napustili Miloševića zbog onoga što je radio, napustili su ga što im nije ispunio obećanja. I odmah su počeli da traže nekoga ko bi to možda mogao da uradi u novim okolnostima. Nema tu ni "k" od kajanja, ima samo žaljenja nad sopstvenim tlapnjama.
15 comments:
>> I da budem iskren do kraja, naši birači su napustili idiotsku politiku tek kada im je ista počela padati na glave i kada im je postalo jasno da ima neko drugi batine osim Srbije i da ćemo iste redovno dobijati dok se ne prizovemo u pamet.
--
ko kaže da su "naši birači napustili idiotsku politiku"??
nije da sam lično sklon ekakvom opraštanju biračima, ali to nije ni mrva problema, u poređenju sa katastrofalnom strukturom političa koja se u srbiji zapatila.
po meni je veći problem što naši političari imaju neobičnu pogodnost držanja biračkog tela u šaci, često se oslanjajući upravo na tu "veću batinu" od one, koju u krajnjoj nuždi može proizvesti samo biračko telo.
zaista verujem da ste zahvaljujete pogrešnim stvarima.
>> Tu se i rodio problem naše tranzicije, nisu birači napustili Miloševića zbog onoga što je radio, napustili su ga što im nije ispunio obećanja.
--
kao što ste i sami primetili, čak i srpski birači se, kao i svuda na svetu, ponašaju shodno svojim željama i interesima; šta je trebalo, da ga podržavaju i onda, kada je i sitnoj deci postalo jasno da milošević jedno priča a drugo radi? kao da gotovo žalite što ga nisu i dalje podržavali.
govorim kao neko ko nikada nije podržavao ni miloševića, niti njegovu politiku, kamo li dao mu glas. međutim, ponekad mi je stvarno teško da shvatim šta se sve spočitava miloševićevim biračima.
Gledam dokumentarni film "Tezina lanaca", gde iznose zanimljiv podatak: Dinkiceva partija G17+ vec deceniju drzi ministarstvo ekonomije.
Onda se prisetim g. Slavisine izjave o relativnoj vaznosti stvari, pa bih rekao da nije mala relativna vaznost Dinkica za (ekonomsku) propast/uspeh Srbije.
Sa druge strane, biraci nisu krivi. Zasto? Zato sto "Za funkcionisanje demokratije nije dovoljno imati savršene izbore. Ako na najbolji način izabrani zastupnici uđu u skupštnu čiji model nije prilagođen predstavničkoj demokratiji, ako je parlament opštim ustrojstvom države, kao u realsocijalizmu, onemogućen u funkcionisanju i stvarnoj kontroli egzekutive, sve će prednosti dobrog izbornog sistema automatski biti anulirane"
Koji god slucaj imali, savrsene izbore kao maksimum, najlosije izbore kao minimum, izborni sistem je neophodan uslov, no ne i dovoljan za funkcionisanje demokratije.
"Parlamenat koji nema, pored zakonodavstva, i kontrolu nad poštovanjem tih zakona, nadzor nad radom svoje vlade, ne vrši osnovnu funkciju. U najboljem slučaju, donošenjem zakona vršiće delimičnu. U najgorem biće, kao u fašističkim ili komunističkim režimima, i u zakonodastvu samo sluga vladajuće partije i njene vlade, tek skup najamnika čije su ruke pri glasanju jedino ozbiljno zauzete, a mozak im ispunjen brigom da se na vreme probude i dignu ih."
Izvrsna vlast je odgovorna parlamentu, parlament odgovoran volji naroda, te je izvrsna vlast odgovorna volji naroda. Ako parlament ne "funkcionise", kako onda mozemo kriviti glasace?
@ ziggy
ajde jos jednom. Problem je sto je srbadija koja je glasala za Milosevica istog napustila zato sto nije ispunio svoju politiku (ako se moze tako nazvati, ali recimo da je to kombinacija maloumnog srbovanja i nasminakonog socijalizma), a ne zato sto su shvatili kakvo su zlo podrzavali. Dakle, napustili su idiota, a njegovu politiku bi i dalje da kupe, ali od nekog drugog.
A duboko, verujem u mudru izreku - kakav narod, takva vlast.
A erotsku privlacnost koju su nasi glasaci osecali prema Seseljevim stupidarijama ne treba ni komentarisati. Nema to veze ni sa cim nego sa samim biracima. A ko zna genezu te DB paravojne formacije znace i vise o medijalnom glasacu u Srbiji.
Nemanja, zašto Skupština ne kontroliše Vladu Srbije?ladu Srbije?
"Ko je kriv?"
Одговор: Глобализам
>> ajde jos jednom. Problem je sto je srbadija koja je glasala za Milosevica istog napustila zato sto nije ispunio svoju politiku (ako se moze tako nazvati, ali recimo da je to kombinacija maloumnog srbovanja i nasminakonog socijalizma), a ne zato sto su shvatili kakvo su zlo podrzavali.
--
quelle surprise.
jer, inače, svuda na svetu narodne mase, naročito izlazeći iz nedemokratija, nepogrešivo i pomno analiziraju političke posledice svojih neposrednih izbora i prave na konto toga filozofske finte o životu.
nemali broj danas uglednih i snažnih demokratija je u nekom periodu prolazio kroz teške političke i egzistencijalne epizode. instinktu za proširenjem teritorija nisu odolevali ni veći ni manji od nas. nema tu ničeg naročito novog niti zapanjujućeg.
da li je bilo za poverovati da milošević ume da raspolaže pozitivnim adutima koje ima na ljudski/shvatljiv način - oko toga ja nemam dilemu ni danas, kao ni kasnih osamdesetih, to je suvišna diskusija. međutim, neiskustvo i nezrelost srpskog biračkog tela je omogućila tako kolosalnu omašku jer tada nije bilo jasno ni ko su umereni, ni ko su ekstremni političari; nije postojala nikakva predstava o realnim zbivanjima, već je cela javna scena bila nagruvana zapaljivom retorikom sa svih strana političkog spektra; takođe, tadašnja opozicija nije delovalo nimalo ubedljivo glede svoje pameti.
a danas, ono što zaista vidim kao ogroman problem je što pretnja "većom batinom" samo drži to isto biračko telo u infatilnom stanju, i ne dozvoljava mu da napreduje i zaključuje.
to, po meni, pre svega znači da nam se milošević može ponoviti koliko sutra. to, takođe, po meni znači da bi se situacija dosta naprasno mogla okrenuti za 180, i da, umesto bombi od zapada, srpsko biračko telo počne da "obožava" bombe iz moskve, sve izdredsirano da pravi izbore u strahu.
>> A erotsku privlacnost koju su nasi glasaci osecali prema Seseljevim stupidarijama ne treba ni komentarisati. Nema to veze ni sa cim nego sa samim biracima. A ko zna genezu te DB paravojne formacije znace i vise o medijalnom glasacu u Srbiji.
--
ja bih samo da skrenem pažnju da se jednom, tada verovatno najobrazovanijem evropskom narodu, zapatila možda i još luđa budaletina od šešelja i fakat je argument erotike ovde upotrebljiv, ma kako bizarno to izgledalo na prvi pogled.
ali, uopšte ne vidim da je tako nešto specifikum samo jedne/druge etničke grupe, i da je nemoguće i/ili neponovljivo negde drugo. naprotiv.
a u srbiji je naročito ponovljivo upravo jer se čini sve, da se demokratski procesi zamene odlučivanjem u strahu.
Naravno da ne biraju samo Srbi budaletine, ali im ide dosta dobro taj sport.
Isto tako sam saglasan da je politika strasila jedini kontinuum u Srbiji i da se stalno ide na izbore gde se glasa protiv nekoga/necega za manje zlo.
Srdjan,
Zato sto je komunizam poput ambrozije, stabljiku biljke mozete ukloniti, ali ce seme narednih 40godina ostati u zemlji.
Ništa manje nisam očekivao od čoveka, koji citira velikog Pekića.Ništa manje nisam očekivao od čoveka, koji citira velikog Pekića.
Kod nas postoji jaka kultura nasilja,agresivnosti koja kasnije bira i vlast. Pokušavamo već decenijama da tu našu ružnu osobinu zamaskiramo,opravdamo velikim pogromima našeg naroda,Srba prečana pre svega,al svaka ozbiljna analiza nas svrstava međ gora društva u Evropi. Ne govorim o ekonomskim ili temama slobode,il zdravstvenim rekordima koje vijamo u broj infrakata i šlogova. Socijalna slika nam je da su nam idoli folk pevačice koje se bahata na svakom koraku,kriminalci u svim sferama života u politici po najviše i ponajveći,a u svakom gradu malte ne čitave generacije mladih under21 impresivno agresivnih,nasilnih. Itd,itd,itd svaka ozbiljna analiza bi pokazala da smo ne banana država,već džumandži društvo. Al mi nastavljamo da se hvalim Đokovićima,Teslama,Pupinima ne shvatajući da su svi ti izuzetni ljudi slavu stekli i zanat pekli tamo daleko,gde možda makar samo red i mir postoji.
Ono što se u osnovnom tekstu ne razmatra, to je važnost, relevantnost izbora.
Koliko glasači tačno utiču na politiku?
Gos'n Stevanović kaže dominantno, a ja mislim arbitrarno, i to na dugom štapu.
Post a Comment