Pages

30 August 2011

Naknade u Srbiji

Kaže privrednik iz Mladenovca za Pravdu:

Тражили смо да се то промени, али нам је незванично речено да фирме то морају да плаћају било да имају смећа или не, јер се тако на њих преваљују трошкови које би иначе у пуном износу морали да плаћају грађани, што се, како нам је наглашено, не сме дозволити јер је политички непопуларно.

Ne sećam se da sam ikada pisao ovde o naknadama, pa evo jedne analize stanja, kako ga ja vidim.

Jednostavno, u Srbiji postoje naknade koje opština sama može da odredi u nivou i na način koji sama želi. Nemam ja problem sa nivoom, imam problem sa načinom. Recimo, opština može (a najčešće to i radi) da donese odluku o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta kojom će propisati da banke plaćaju naknadu u iznosu od 100 dinara po kvadratu objekta, klanice 10 dinara po kvadratu objekta, a građani 1 dinar. Čak i da zanemarim kompletnu budalaštinu da se naknada za korišćenje ZEMLJIŠTA najčešće obračunava po kvadratu OBJEKTA (a ne zemljišta), ovakve diskriminacije ne bi smelo da bude. Ovakav sistem obračuna je doveo dotle da skoro 90% ukupno naplaćene naknade za korišćenje zemljišta dolazi od pravnih lica, iako naravno ne koriste ni približno 90% zemljišta. Kada bi se uradila detaljnija analiza (za koju, nažalost, nema podataka), verovatno bi se videlo da makar 80% svih prihoda od pravnih lica dolazi od banaka, benzinskih pumpi, supermarketa i telekomunikacionih firmi.

Privatizacija zemljišta ukida osnov za naknadu (čak bi i u Srbiji bilo malo čudno da plaćaš naknadu za korišćenje svog zemljišta), ali uvodi zemljište u osnovicu za oporezivanje imovine. Kako će se to tačno uraditi nije sasvim jasno, ali jeste jasno da će zamena naknade za korišćenje zemljišta porezom na imovinu rasteretiti privredu a opteretiti građane. Pošto pravna lica, za razliku od fizičkih lica, nemaju pravo glasa na izborima, jasno je da političari na ovo ne gledaju sa prevelikim entuzijazmom. Dakle, em će biće potrebno uraditi nešto nepopularno, em se gubi osnov za diskriminaciju, korupciju i, usuđujem se reći, reketiranje. Pre izvesnog vremena mi je poznanik koji je u vrhu jedne strane firme ispričao sledeću priču (konkretne brojeve sam zaboravio, ali se radi o tom redu veličine, dešava se pred izbore 2006. godine)...

Pozove nas predsednik opštine na sastanak i kaže "Slušajte, ide predizborna kampanja i trebaju mi pare. Jedno 30 miliona dinara. Znate i sami da mi, kao opština, možemo da uvedemo ekološku naknadu u iznosu koji sami procenimo da je opravdano. Vi sada to plaćate, po mojim informacijama, 3 miliona godišnje. Bolje dajte stranci 30 miliona, nego 300 miliona opštini" Ja mu objasnim da bi mi vrlo rado to uradili, kada bi mogli. Ali, sa jedne strane, globalna politika naše firme je da takve stvari ne smeju da se rade, a sa druge strane, nemamo predstavu kako da izvučemo 30 miliona dinara i da mu ih damo. Kako to računovođe da pravdaju, kako da mi pravdamo našim šefovima, šta da kažemo Poreskoj upravi? On kaže "U redu.", a na sledećoj sednici skupštine, uvedu naknadu od 130 miliona za našu privrednu granu. Naravno, mi smo jedina firma koja se baš time bavi u celoj opštini, ali smo bili srećni što nisu uveli naknadu od 300 miliona. 

Problemi postoje i sa naknadom za uređenje građevinskog zemljišta. Iako (po mom mišljenju) ima osnova za takvu naknadu, način na koji se ona u Srbiji obračunava i način na koji se ta sredstva troše je veoma loš. Ukratko, naknada se utvrđuje na osnovu zone, a ne na osnovu stvarnog troška komunalnog opremanja lokacije. Zaista nema nikakvog smisla da naknada bude 5 puta viša za zgradu koja se gradi na Vračaru u odnosu na istu takvu zgradu koja se gradi u Surčinu, jer su troškovi opremanja slični. A da ne govorim o tome da je sasvim moguće da platiš naknadu, a da zemljište ostane neuređeno, jer nije ušlo u ovogodišnji program rada Direkcije.

Kod firmarina je slična priča. Iako "firmarina" liči na pojam "glavarine", gde bi svaka firma plaćala isti iznos, i tu na visinu firmarine utiču različiti faktori poput zone, veličine firme i delatnosti, pa se ona svede na neki porez na odokativno procenjenu dobit.

Pored opštinskih, postoje i republičke naknade i takse. Recimo, nedavno sam video da Komisija za hartije od vrednosti naplaćuje 200.000 dinara za obradu zahteva za odobravanje ponude za preuzimanje akcija. Odnosno, tarifa glasi "0.35% vrednosti preuzimanja, ali ne manje od 200.000 dinara". Ali, ovo onda nije "naknada za obradu zahteva" već "porez na preuzimanje akcija". Kad ideš preko berze, ne plaćaš ovu naknadu, ali ako si većinski vlasnik ne možeš da stičeš akcije preko berze, već moraš da daš ponudu za preuzimanje. Dakle, apsolutno ne postoji legalni način da izbegneš plaćanje ovoga, a Komisija može sutra da poveća naknadu na 3.5%. Ja nemam ništa protiv plaćanja "naknade za obradu zahteva", ali ona mora da bude fiksna - ponuda za preuzimanje je ponuda za preuzimanje, dokumentacija je ista, bilo da je vrednost transakcije milion ili 10 milijardi dinara.

Čuo sam da slične nerazumne naknade imaju i Republički geodetski zavod (nešto kod upisa hipoteke), Komisija za zaštitu konkurencije, RATEL, Uprava za duvan, Uprava za igre na sreću i ko zna ko sve još.

Da probam da rekapituliram probleme i da ponudim neka rešenja.

Prvi problem je u tome što je naknada za izvršenu uslugu (poput odnošenja smeća, cena vode) je diskriminatorna bilo tako što propisuje različite cene za različite korisnike, bilo tako što je izabrana osnovica koja ima isto dejstvo (primer o kojem za Pravdu priča biznismen iz Mladenovca, gde se za osnovicu za obračun naknade za odnošenje smeća uzima površina pod objektima, a ne količina odnetog smeća). 

Jedno moguće rešenje je da se Zakonom o komunalnim delatnostima propiše tačan način utvrđivanja iznosa koji važi za sve opštine, uz odredbu tipa "Za usluge i proizvode gde je moguće meriti utrošak, ukupna obaveza se dobija množenjem utroška sa jedinstvenom cenom."

Takođe, moguće bi bilo u Zakon o komunalnim delatnostima uneti odredbu poput "Opština mora da vodi politiku cena koja nije diskriminatorna u pogledu delatnosti ili veličine pravnog lica. Pravno lice se može žaliti organu XXX (koji može da bude sud, može da bude nadležno republičko ministarstvo, može da bude i nova agencija za komunalne usluge, može da bude Komisija za zaštitu konkurencije) ukoliko smatra da postoji neopravdana diskriminacija. Pa neka se onda kroz praksu dođe do toga šta tačno može a šta ne može.

Drugi problem je u slučaju kada je naknada diskriminatorna, ali je realno nemoguće ili veoma teško meriti koliku uslugu prima obveznik (klasična priča sa javnom komunalnom potrošnjom, dakle održavanje parkova, trotoara, atmosferske kanalizacije, javnog osvetljenja itd.). Najbolje rešenje, po mom mišljenju je da se sve ovakve naknade ukinu, a da se javna komunalna potrošnja finansira iz poreza na imovinu/dohodak. 

Drugo moguće rešenje (koje se meni lično ne sviđa, ali Crna Gora je uvodi, a verovatno će i Srbija) je da se izmisli nova, komunalna naknada, ali koja bi imala na jedinstven način definisanu osnovicu. Recimo, poreska osnovica koja bi imala smisla bi kod pravnih lica verovatno uzimala u obzir površinu zemljišta, površinu objekta, možda broj zaposlenih i opremljenost lokacije. Svaka opština bi mogla da određuje nivo (stopu) naknade, a naknada bi se umanjivala ukoliko lokacija nema neki od elemenata (recimo, ako pored kuće nema osvetljenja i trotoara, iznos je niži).

Treći problem je u tome što su neke naknade/takse za obradu zahteva suviše visoke i nemaju apsolutno nikakve veze sa stvarnim troškom obrade. Verovatno jedino rešenje je da se utvrdi obaveza za regulatorna i druga tela da daju detaljna opravdanja i obrazloženja za iznos naknade. Recimo, Komisija za hartije od vrednosti bi morala da objasni zašto su za obradu jednog zahteva za odobravanje ponude za preuzimanje potrebna 2 čovek/meseca (pod pretpostavkom da je tamo prosečna bruto plata 100 hiljada dinara). Još važnije, ukinuti mogućnost da nivo naknade bude varijabilan.

2 comments:

Срђан said...

Dobar tekst, široka oblast koju su bilmezi do te mere iskomplikovali, korumpirali, da je potrebna knjiga, a ne jedan članak da se sve opiše.
Za naknadu ok, naročito to oko privatizacije... Za firmarinu se plaća za isticanje firme (table, ploče, naziva)...
A za komunalno... Pa ovako, ne može se plaćati po ceni koja nema veze sa pruženom uslugom. To je protivustavno i protivzakonito. Sve "gradske infrastrukturne" firme moraju da naplaćuju po odnosu korišćene usluge: struja, voda, telefon, grejanje, smeće. U suprotnom, to je "porez", reketiranje. Za smeće se obično obračunava po masi ili zapremini, kao i po vrsti smeća. Dodatno za prijem na deponiji. Inače, odnošenje smeća je nastalo iz vlasničkih prava.

fg said...

Ja bih samo dodao da "prevaljivanje" na pravna lica na lokalnom nivou postoji zbog prakticnih razloga, i tesko ce se lokalci odreci ovakve prakse (sigurnija naplata, mogucnost za razne mutne radnje zbog sirokog i selektivnog tumacenja raznih pravilnika itd.)