Pages

18 July 2011

Srbija - lider u siromaštvu

Pročitajte intervju jednog od moja dva omiljena domaća krupna biznismena. Jedino što on ovo govori gotovo u prazno, oni koji bi ga poslušali su u velikoj manjini.

8 comments:

ridjobradi said...

Ko je drugi? :)

Aleksandar Stevanović said...

Drakulic

Stanke said...

Aleksandre, baš bih voleo da čujem zašto Drakulić?

On je (bio) monopolista u trgovini bakrom u Srbiji. Koristio je političke pozicije i ko zna kakve sve druge pozicije da stvori sve što je stvorio. Na kraju, on stalno kuka i traži pomoć države. Tako se ne ponaša kapitalista.

Konačno, za malo da mu uspe da zahvaljujući političkim vezama za džabe privatizuje RTB Bor. To bi bila verovatno jedna od najvećih privatizacionih prevara do sada, samo da je uspelo.

MMiillaann said...

Profesor Miodrag Zec lepo kaže ovde se ne zna ko više plače dal siromašni zato što nemaju il bogati zato što su se preinvestirali.
Tragedija i jednih i drugih,i najsiromašnijih i najbogatijih,jeste što ne vide zajedničkog neprijatelja-državu koja pljačka sve redom. Naprotiv oni se upravo državnim organima obraćaju da im reše sve probleme,a država i dalje samo pljačka sve slojeve društva i produbljuje probleme svima

homo faber said...

Ni meni nisu jasni ovi vapaji Draškovićevi. Nije da je netačno ovo što piše. Problem je što se malo kasno setio, tek kad je sud dosudio da mora vratiti dug firme koju je kupio. Ne znam pojedinosti slučaja, ali mi je blisko pameti da onaj ko kupuje aktivu firme istovremeno kupuje i pasivu...

Nemanja said...

Zasto je Srbija lider u siromastvu?

Jel drzava nekakav apstraktni pojam, ili drzavu cine organski oblici sa imenom i prezimenom.

Marko Paunović said...

Generalno, problem je sto kada kupujes firmu u privatizaciji, nisi siguran sta tacno kupujes.

Jedan problem su sudski sporovi za koje je tesko proceniti kako ce se na kraju zavrsiti. Dobro poznajem jedan primer gde je covek izgubio u sporu za koji nije ni znao imovinu u vrednosti 50 hiljada EUR, ali je u jednom drugom sporu, za koji takodje nije znao, dobio imovinu u vrednosti od 100 hiljada EUR. Dobar deo tu moze da razresi kvalitetan due diligence, ali jedan deo i ne moze.

Sa druge strane, ono sto due diligence ne moze nikako da razresi su raznorazne off the books potencijalne obaveze. Recimo, istom coveku koga sam pominjao se desilo da firmu nakon privatizacije tuzi radnik za neisplacene plate u periodu 1993-1996. Za to nikako nije mogao da zna.

Naravno, ozbiljan investitor sve to moze da uracuna u cenu koju je spreman da plati, ali je izvesno da ta procena odstupa od realne vrednosti. Tako ce neki da potplate firmu i cute, neki ce da je preplate i kukaju na sav glas.

Realno, ja ne vidim neko "posteno" resenje... Ne mozes ljudima da oduzmes pravo da tuze samo zato sto se vlasnik promenio. Zato i postoje pravna lica.

homo faber said...

@Marko
Sve je tačno što ste napisali, ali je Drašković i pre nego se uključio u to kolo znao u kakvom su stanju društvene firme koje se privatizuju. Izgleda da je došlo vreme da se i na njega primeni ona narodna "dala baba dinar da uđe u kolo..."