Pages

11 April 2011

Dobra ili loša vest?

Press prenosi nalaze istraživanja po kojem je prosečna vrednost mita u zdravstvu porasla sa 169 na 255 evra od oktobra 2009. godine. Press je ovo okarakterisao kao lošu stvar, ali to nije tako.

Naime, viša "cena" korupcije upravo znači da su hapšenja u zdravstvu (i možda neke druge mere) u prethodnih par godina imala efekta i da se lekari sada više plaše da traže mito, odnosno da je oportunitetni trošak korupcije porastao.

U izvesnom smislu, praćenje "cene" korupcije je za borbu protiv korupcije isto kao praćenje cene droge za borbu protiv droge - povećanje cene znači da akcija države ima efekta.

Pravo pitanje je šta se dešava sa "količinom" korupcije, odnosno da li se smanjio broj ljudi koji pozitivno odgovara na pitanje "Da li ste u prethodnih godinu dana platili mito nekome u zdravstvenom sistemu?". To je broj koji želimo da smanjimo, a ne iznos prosečnog mita.

21 comments:

Brut said...

Kvalitet usluge je ostao isti a njegova cena se duplirala - kako to može biti dobra vest? Mito i korupcija uopšte nisu tako loše stvari; one su posledica, simptom bolesti, a ne njen uzrok. Važno je dati ispravnu dijagnozu bolesti. Tvoja dijagnoza mi se čini sumnjivom, Marko. Uzrok bolesti, ono što treba lečiti je sistem državnog zdravstva, a propisana terapija bi bila njegova privatizacija. To bi rešilo problem korupcije u zdravstvu. Pošto se to ne dešava, nego se država "bori protiv korupcije" osnivajući razne "agencije", a ne protiv uzroka, i rezultati te borbe moraju biti loši za krajnjeg korisnika, kupca usluga u zdravstvu. Po meni, to svakako loša vest - ljudi će sada morati plaćati višu cenu nego ranije.

Срђан said...

@Brut
Slažem se. Dodao bih ovo: najveća korupcija je u rzzo i ministarstvu, a njih nema ko da 'apsi :)

Pavle Mihajlović said...

@Brut

Preuhitrio si me većim delom. :) Samo bih hteo da dodam da sama privatizacija nije rešnje korupcije jer sumnjam da ona ne bi postojala i u privatnim organizacijama. Prosto kultura korupcije toliko se ustalila u Srbiji da bi razni pa i novčani oblici korupcije bili primenjivani i u privatnim organizacijama. To onda postaje problem same organizacije, ali kada je pojava tako raširena onda je to i društveni fenomen, koji svakako treba analizirati

Vlada said...

@Pavle

Kako tačno podmićuješ privatnika !?!? Konkretno privatnog lekara? Malo mi je nejasno...

Pavle Mihajlović said...

Pa i kod privatnog lekara mogu biti redovi čekanja, ako se usluge lekara finansiraju iz zdravstvenog osiguranja ljudi i dalje imaju podsticaj ukoliko im se žuri, ili znaju nekoga preko veze, "da tutnu u džepčić koju paru". Elem, transakcija nije zakonista (ne plaća se PDV :) ), uskraćuju se prava drugih potencijalnih korisnika, protiv je lekarske zakletve itd. Nema šanse da će samo privatizacija da reši ceo problem korupcije. Lično sam doživeo nekoliko slučajeva kada sam morao da platim mito nekome u srednjem nivou da bi pustio predlog do upravnog odbora...

Marko Paunović said...

Brut, Srdjan, Pavle,

Da li bi vas obradovala vest da je prosecan iznos mita sada 20 evra? Zar vam to ne bi govorilo da su korumpirani svi, od cistacica, presko sestara i lekara, do direktora klinike, a da se mito placa i za pregled kod lekara opste prakse i za previjanje kolena. Relativno visok prosecan iznos mita znaci da se mito placa samo u ogranicenom broju slucajeva i samo za veoma vazne stvari.

Drugo, zar ja moram svaki post, cime god da se bavi, da posvetim privatizaciji? Ako treba, onda da prestanem sa blogovanjem... Napisem lepo post "Privatizujte sve" i odem u blogersku penziju. :)

Ovde se radi o sledecem. Novine Press pisu da je porastao prosecan iznos korupcije i zavrse naslov uzvicnikom, sto znaci da je to nesto skandalozno i lose.

Ja samo kazem da to sto pisu nema mnogo smisla. Ako se vec inace zalazu za hapsenje "korumpirane bagre", onda je prirodna posledica toga rast prosecnog iznosa mita. I ne samo da je posledica, vec je indikator toga da hapsenje navodno korumpiranih lekara daje efekat - lekari se sada vise plase da traze mito i zato traze visi iznos kao "nadnicu za strah", "premiju za rizik" ili kako god to hocete da nazovete.

To znaci da korupcije verovatno ima manje, ali to NE ZNACI DA ZDRAVSTVENI SISTEM BOLJE FUNKCIONISE.

Vlada said...

Ali ako plaćaš iz svog džepa jako jednostavno možeš da promeniš lekara. Možeš da zakažeš pregled kad hoćeš. lekar može da ti dođe kući, više će se potruditi da bi došao do tvog novca. Privatno zdravstveno osiguranje ima smisla ako je velika konkurencija i ako lako možeš da pređeš iz jednog u drugo.

A ovaj drugi slučaj koji spominješ jedino se tiče te firme koja ima takav srednji menadžment, i ukoliko oni loše filtriraju predloge ka top menadžmentu firma a samim tim i oni će se naći u lošem položaju. Što ne treba da bude nikog briga sem vlasnike takvih firmi...

Aleksandra said...
This comment has been removed by the author.
Aleksandra said...

Marko,

kao i ostali, ja ne mogu da vidim sta je dobro u tome da se otezava korupcija u zdravstvu. Korupcija je trzisni mehanizam koji omogucava ljudima da obave ono sto bi u normalnom sistemu mogli da ucine legalno i sto ne bi bilo smatrano korupcijom nego trzisnom razmenom - da plate doktorima za medicinske usluge koje im pruzaju. Dakle, nacin kako trziste zaobilazi birokratske prepreke.

Kad podignes cenu korupcije bez promene sistema, jedina stvar koju si sa ekonomske tacke gledista postigao je da si sprecio ljude da vrse savrseno legitimne transakcije i ostvaruju svoje preferencije, uprkos nehumanom sistemu. Zapravo, time si ojacao etatisticki sistem, a smanjio raspon i kvalitet izbora za pojedince.

Brut said...

@ Marko,

Zar ti zaista misliš da je nivo korupcije u državnim institucijama smanjen time što je povišena cena mita? Ta cena je viša zbog povećanog rizika da čoveka uhvate i oteraju na robiju, u cenu je, pored usluge, jasno, uračunat i rizik takvog poslovanja. Meni viša cena usluge govori samo to, a ne govori mi ništa o nivou korupcije. I znam ko plaća tu cenu, krajnji korisnik naravno. I mislim da je 20 evra mita sasvim prihvatljiva cena za brzu i kvalitetnu uslugu ili za izigravanje besmisleno visokih globa, u slučaju poštovanja saobraćajnih propisa.

Ja ne znam o čemu ćeš ti da pišeš, ali ako pišeš o funkcionisanju državnih institucija, nekako mi na ovom blogu dođe prirodno da se "privatizovanje svega" uzme u obzir bar kao mogućnost koju valja razmotriti. Obradovao bih se kada bi jedno jutro osvanuo ovde tvoj post pod naslovom "Privatizujte sve!":)

I treće, ti si svoju kritiku novinskog napisa u Pressu sveo na ispravljanje pogrešnih zaključaka novinara. Ja sam samo pomislio da bi trebalo korigovati i premise, koje ti deliš sa novinarom Pressa - pozitivan stav o borbi Državnih Organa protiv korupcije. Ja kažem da država ne može da se bori protiv korupcije u državnim inst. zato što je ona sama generiše, korupcija je njeno drugo ime. Kao što sam rekao, korupcija nije problem nego simptom problema. Problem je negde drugde. I zato je korupcija dobra stvar, pravi insajder "državne greške". Dok je nje, mi liberali ćemo držati državu na optuženičkoj klupi, bar u postovima i komentarima ispod postova. :)

Speaker said...

Ovaj, ja bih rekao da je korupcija u zdravstvu najmanji problem, ona je u socijalističkom sistemu u suštini zdrava pojava koja ponovo uspostavlja tržišne odnose narušene socijalnom demagogijom i nasilno nametnutom "solidarnošću". Zdravstvo mora da bude roba kao i svaka druga, i ko ne plati, na ovaj ili onaj način, direktno ili putem osiguranja, ne treba ni da se leči, i to je jedini način da se reše svi problemi u ovom sektoru, uključujući i korupciju. Da li to znači da će ljudi umirati na ulici? Verovatno da da, s čim sam ja lično, s obzirom da ih je nekih sedam milijardi, i da jedan gorila ili lav, što se mene tiče, vredi kao par desetina ili, čak, stotina hiljada gladnih idiota vrste homo sapiens sapiens, :)) spreman da bez većih problema živim, ali možda i ne, ako se sve dobre duše i humanisti kojima je danas lasno da razbacuju pare iz tuđeg džepa i preko tuđih leđa, skupe na gomilu, pa od svojih para plate osiguranje za one koji to neće (većina) ili ne mogu (manjina) da urade :)) U svakom slučaju, s obzirom na ekonomske trendove u Evropi, rekao bih da će stvari pre ili kasnije (a verovatno pre nego što se čak i pesimisti nadaju, can't put my finger on anything too specific, ali često putujem po zapadnoj Evropi i imam vrlo loš socioekonomski predosećaj vezan za veći deo eurozone) doći na ovu varijantu, pa će biti zanimljivo posmatrati koliko su nevladine i ostale komunjare darežljive kada treba sami da plaćaju :)) Ja ću kao i do sada, da pomažem samo svojim prijateljima i porodici :))

Marko Paunović said...

Ali korupcija u zdravstvu nije samo trzisni mehanizam koji omogucava ljudima da dobiju ono sto bi u normalnom sisemu mogli da dobiju legalno, vec im omogucava i da sve to dobiju znatno JEFTINIJE nego sto bi u privatnom sistemu.

Konkretno, bukvalno prekjuce je jedan moj poznanik u jednoj bolnici za 20 evra u dzep lekaru uradio skenere karlice, pluca, glave i kicme. To bi kod privatnika kostalo nekoliko stotina evra, zato sto taj privatnik mora da pokrije i troskove amortizacije, a ovaj drzavni lekar ne mora, oprema ga ne kosta nista.

Nemanja said...

@Brut

"Mito i korupcija uopšte nisu tako loše stvari"

Da ti nisi slucajno politicar :) Oni vole da koriste reci "mito i korupcija", iako je u pitanju jedna ista stvar.

Lighthouse said...

Nemanja, mislim da je korupcija širi pojam od mita - obuhvata svaku zloupotrebu javnih ovlašćenja u privatne (lične ili grupne) svrhe, a ne samo neposrednu korist ubranu zato što je urađeno nešto što po zakonu nije smelo da se uradi ili nije urađeno ono što se po zakonu moralo uraditi. Drugo, mito je moguć i u privatnom sektoru (na primer, ti si čuvar u privatnom bioskupu a ja ti dam 100 dinara, umesto 200 koliko je ulaznica, da me pustiš bez karte), dok je korupcija već po definiciji samo fenomen države.

Doktori protiv said...

http://www.mc.rs/korupcija-u-zdravstvu.4.html?eventId=7933

Utorak, 12.april 2011. u 12h Press Centar, Terazije 3:
Korupcija u zdravstvu

dr Drasko Karadjinovic:
-Ukinite drzavu, ukinuli ste korupciju!

prof Dragana Jovanovic:
-Kako se trosi kredit EIB od 250 miliona evra

Brut said...

@Marko,

U državnoj bolnici su cene usluga nisu tržišne, jer ne postoji privatna svojina, pa je jako teško reći šta je "jeftinije" a šta "skuplje". Državna svojina je "alajbegova slama", dakle nešto bezvredno, a njegova vrednost ili cena se određuje po potpuno arbitrarnom principu. (U stvari, u sistemu etatizovanog zdravstvenog osiguranja, kakav postoji u Srbiji, to bi se moglo reći i za usluge privatnih lekara i bolnica.) Dakle, tvoj prijatelj i dotični lekar kojem je dao mito, pokušali da isprave tu anomaliju i da odrede fer cenu tih isluga (što je, doduše, nemoguće, jer ne postoji privatno vlasništvo niti privatno zdravstveno osiguranje). To što ta cena nije u potpunosti fer, nije njihova krivica.

@Nemanja,

Ja sam onaj kome se pripisuje ubistvo Cezara, a mito i korupcija nisu isto, iako se oboje pripisuju delovanju državnih službenika. Korupcija je širi pojam. Svaki mito smatra se korupcijom, dok svaka korupcija ne mora biti mito. Ja kao poznati političar na visokom položaju:), mogao bih tebe da zaposlim u nekoj drž. firmi na mestu za koji ti nemaš ni znanja ni kvalifikacija bez da mi ti platiš (da me podmitiš), već samo zato što si rođak moje žene po babine linije - i to bi bila korupcija, iako ne bi bilo podmićivanja.

Nemanja said...

@Lighthouse

Ali ako je mito podskup korupcije, to mu onda dodje kao kada bismo rekli borba protiv "korupcije i korupcije".

Mada, moram priznati, ovo "mito i korupcija" bolje zvuci u usima glasaca.

@Brut

Nepotizam ili mito, ja to zovem jednim imenom.

Ako kazemo da se borimo protiv korupcije, to podrazumeva i borbu protiv mita, zar ne :p Otud, rec mito je suvisna.

Lighthouse said...

Mito delimično izlazi iz okvira korupcije (u već navedenom primeru čuvara bioskopa, ili konduktera u privatnom autobusu), ali utoliko ne treba da bude prioritet države (osim u smislu procesuiranja neposrednih krivaca) nego je "borba" protiv njega pre svega na privatnim vlasnicima.

Brut said...

Lighthouse, hvala na intervenciji. Da sam pročitao vaš komentar pre uštedeo bih sebi trud.

Nemanja, priznajem da, ovako kako sam ja interpretirao -bez Lighthouseovih pojašnjenja - stvar zvuči redundantno i birokratski. Valjda je sintagma "mito i korupcija" ušla u upotrebu jer lepše zvuči, kao što sam kažeš, i radi retoričkog "pojačavanja efekta", kao kad "nabrajalicama" bacaš kletvu na nešto pa brojiš do trećeg kolena. Naravno, ne treba biti toliki lingvista i jezički čistunac, iz konteksta je jasno da ni jednoj od te dve reči ne pridajem nekakav intrinsični značenjski potencijal, pogotovo ne vrednosno negativni, više ih koristim uslovno i kao uobičajene floskule, pa još dvojim dal da tu sintagmu ("mito i korupcija") izbacim iz rečnika ili da je i dalje koristim, ili pak da se odlučim za jednu od te dve reči. Najverovatnije ću ih, ipak, i dalje koristiti ovako nehajno, imajući Lighthouseove definicije uvek u džepu za svaku eventualnost.

Срђан said...

Mnogo sam se bio obradovao kada sam video "19 komentara"...

@Speaker
Biće skoro propas' sveta?

немања ненадић said...

Давање, примање, обећање итд. мита су само неки од појавних облика (или начина извршења у кривичноправном смислу) корупције. Корупције може бити и без мита (нпр. ако директор болнице намести набавку столица фирми свога пријатеља), али свако мито јесте корупција (наравно, није свако једнако опасно и штетно).
Истраживања попут наведеног не дају слику о корупцији у некој области па ни здравству (нпр. мале су шансе да се у узорку од неколико стотина случајно изабраних грађана налети на неког ко је давао мито у вези са набавком разних потрепштина за здравствене установе). Она чак не дају ни потпуну слику о подмићивању, јер велики број испитаника у својој глави под појмом "мито" не подразумева неновчане дарове дате припадницима јавних служби или посредницима, ни размену услуга.
Пораст просечне цене плаћеног мита се заиста може тумачити онако како је Марко учинио. Наравно, стварни узроци могу бити и многи други, да тако кажемо "тржишни" - нпр. пораст потражње за неком услугом, смањење броја оних који је могу пружити или места где се она може пружити; узрок може бити сличан и примеру из једног ранијег Марковог поста са просечном платом - можда се само смањио број случајева у којима се дају неки ситни новчани износи па се и просек извитоперио, што се лако може десити јер је реч о истраживањима на малом узорку (број "ухваћених" случајева у узорку је вероватно мањи од 100). Мислим да би се неки релевантнији закључци могли извести када би се ишло "дубље" и када би се видело за шта су уопште људи давали мито сада а за шта пре и да ли је конкретна услуга поскупела.