Prethodnih par dana je prozujala vest da je "Srbija druga u svetu po odlivu mozgova". Taj podatak je prema članku u Blicu izvučen iz "Svetskog izveštaja o poslovanju". Pošto takav izveštaj ne postoji, ali postoji Globalni izveštaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, a znam da tamo ima neki podatak o odlivu mozgova, rekoh da pogledam, malo mi deluje sumnjivo. Kad ono stvarno, Srbija je rangirana kao 136. zemlja po odlivu mozgova od 139 ocenjenih u izveštaju. Dobro, nije baš druga u svetu od pozadi, već četvrta, ali to zaista nije bitno (možda je recimo naveden podatak iz prošlogodišnjeg izveštaja, sada iza nas nije Gvineja Bisao, već su tu Svazilend, Bosna i Kirgizija).
Prvo pitanje koje mi je palo na pamet je naravno - odakle im uopšte podaci? Koliko ja znam, država Srbija ne vodi evidenciju (kao ni druge zemlje, valjda) o tome koliko je pametnih ljudi zemlju napustilo (uzgred, ne vodi se statistika ni o glupim ljudima). Dakle, odakle im podaci?
Podaci potiču iz "Executive Opinion Surveya", odnosno upitnika koji popunjavaju poslovni ljudi u zemljama koje izveštaj pokriva. Konkretno pitanje je "Da li vaša zemlja zadržava i privlači talentovane ljude?", a odgovori se kreću od 1 - "Ne, najbolji i najpametniji uglavnom odlaze da traže šansu u drugim zemljama" do 7 - "Da, u zemlji postoji mnogo šansi za taletnovane ljude". Prosečan odgovor za Srbiju je 2, a na ovo pitanje odgovor je dalo 80 ljudi.
Dobro, pa?
Pa, suština je da se ovo teško može nazvati "podatkom". Radi se o mišljenju (stavu, zaključku) 80 ljudi, koji možda imaju, a možda i nemaju pravu sliku. Prava mera bi bilo nešto poput "procenat diplomaca koji napuštaju zemlju u roku od 5 godina nakon diplomiranja" ili tako nešto, ali takvih podataka prosto nema.
Takođe, skrećem pažnju da je naš blog odlična ilustracija samog problema, ali i razmatranja da li se uopšte radi o problemu. Naime, od nas sedmoro blogera, četvoro ne živi u Srbiji, radi se o klasičnom brain drainu, pa smo mi kao društvo uskraćeni za Ivanove, Slavišine, Željkine i Lazarove tekstove, ideje, razmišljanja.
Ali, da li smo? Pa nismo, jer savremena tehnologija omogućava kako njima da prate šta se u Srbiji dešava, tako i nama da pratimo šta oni o svemu tome misle.
U stvari, savremena tehnologija upravo omogućava onim najtalentovanijima da odu, ali da u stvari ne odu, jer se ti najtalentovaniji upravo bave proizvodnjom ideja, filmova, muzike, naučnih doprinosa, a tu nije bitno gde se tačno nalaze. Naravno da neko ko čisti ulicu u Dizeldorfu ne može da čisti ulicu i u Beogradu, ali je potpuno irelevantno da li je neko dao naučni doprinos, napravio dobar film, ili izmislio bolju sijalicu u Beogradu, Minhenu ili Torontu.
Prvo pitanje koje mi je palo na pamet je naravno - odakle im uopšte podaci? Koliko ja znam, država Srbija ne vodi evidenciju (kao ni druge zemlje, valjda) o tome koliko je pametnih ljudi zemlju napustilo (uzgred, ne vodi se statistika ni o glupim ljudima). Dakle, odakle im podaci?
Podaci potiču iz "Executive Opinion Surveya", odnosno upitnika koji popunjavaju poslovni ljudi u zemljama koje izveštaj pokriva. Konkretno pitanje je "Da li vaša zemlja zadržava i privlači talentovane ljude?", a odgovori se kreću od 1 - "Ne, najbolji i najpametniji uglavnom odlaze da traže šansu u drugim zemljama" do 7 - "Da, u zemlji postoji mnogo šansi za taletnovane ljude". Prosečan odgovor za Srbiju je 2, a na ovo pitanje odgovor je dalo 80 ljudi.
Dobro, pa?
Pa, suština je da se ovo teško može nazvati "podatkom". Radi se o mišljenju (stavu, zaključku) 80 ljudi, koji možda imaju, a možda i nemaju pravu sliku. Prava mera bi bilo nešto poput "procenat diplomaca koji napuštaju zemlju u roku od 5 godina nakon diplomiranja" ili tako nešto, ali takvih podataka prosto nema.
Takođe, skrećem pažnju da je naš blog odlična ilustracija samog problema, ali i razmatranja da li se uopšte radi o problemu. Naime, od nas sedmoro blogera, četvoro ne živi u Srbiji, radi se o klasičnom brain drainu, pa smo mi kao društvo uskraćeni za Ivanove, Slavišine, Željkine i Lazarove tekstove, ideje, razmišljanja.
Ali, da li smo? Pa nismo, jer savremena tehnologija omogućava kako njima da prate šta se u Srbiji dešava, tako i nama da pratimo šta oni o svemu tome misle.
U stvari, savremena tehnologija upravo omogućava onim najtalentovanijima da odu, ali da u stvari ne odu, jer se ti najtalentovaniji upravo bave proizvodnjom ideja, filmova, muzike, naučnih doprinosa, a tu nije bitno gde se tačno nalaze. Naravno da neko ko čisti ulicu u Dizeldorfu ne može da čisti ulicu i u Beogradu, ali je potpuno irelevantno da li je neko dao naučni doprinos, napravio dobar film, ili izmislio bolju sijalicu u Beogradu, Minhenu ili Torontu.
15 comments:
Pitam se u kojoj generaciji potomaka nastupa potpuna asimilacija. Prvoj, drugoj ..?
"Pa, suština je da se ovo teško može nazvati "podatkom". Radi se o mišljenju (stavu, zaključku) 80 ljudi, koji možda imaju, a možda i nemaju pravu sliku."
odlicno si raskrinkao ovu informaciju. bojim se da ovaj "podatak" vise meru srpsku ubedjenost da smo nesto nigde drugde vidjeno i nezapamceno specijalno (pa makar i u smislu da smo najgori i sa najvecim problemima) nego neko objektivno kretanje.
Tako je, mišljenje 80 ljudi može pre biti statistička greška nego neki prosek,a kad se još doda i stalno medijsko potenciranje odliva mozgova,rezultati su jasni.
Ja ću opet da kritikujem genetski već modifikovan kod ljudi u Srbiji, kojima se argumenti radničko-samoupravnog društva i dalje koriste ,,mi smo ih školovali,a strancima prave pare", u svrhu medijskog okaljavanja svega van Nacionalnog Parka Srbija.
P.S. Nesporno je da je dosta mladih ljudi otišlo ponajviše 90ih,al pre bi se moglo reći da je to bilo zbog sveopšteg haosa u državi,a ne samo zato što firme nisu imale da ih plate i pruže im adekvatne uslove za razvoj. Uostalom većina blogera ovde je takve sudbine nek me koriguju ako grešim.
Ne bih se slozio sa procenom stetnog efekta odliva mozgova.
Ako srpski inzenjer ode u Nemacku on visestruko vise doprinosi nemackoj ekonomiji nego da je ostao u srpskoj.
Ako je ovo zaista nacin na koji se doslo do cifre, onda je to stvarno neozbiljno. No, ne treba se ususkavati u neku drugu krajnost: mi gotovo sigurno jesmo pri samom evropskom vrhu po odlivu mozgova. Evo, recimo, snazan indikator je procenat doznaka iz inostranstva izrazen kao % GDPa.
Drug stvar je sto odliv mozgova MOZE da ima i neke pozitivne posledice. Pored vec pomenutih doznaka, postoje saznanja po kojima (istina, u samo nekim zemljama) odliv mozgova zapravo motivise i ostale da se bave svojim vlastitim obrazovanjem, jer se obrazovanje percepira kao najsigurniji nacin da se dodje do inostranstva. Takodje, odliv mozgova moze da bude dobra stvar i u kontekstu eventualnih povratnih migracija.
dimitrije,
Ja sumnjam da smo mi pri samom vrhu, ako nista drugo, onda zato sto nismo deo EU, pa je nasim ljudima teze da odu da rade u inostranstvu nego recimo Rumunima. Mozda ovde vise ljudi ZELI da ode, ali je to i dalje relativno tesko.
Jovane,
Naravno da bi najbolje bilo da je Srbija Nemacka. Ali nije i nece skoro (ako ikada) biti.
Samim tim, opcije nisu "da radim u Srbiji dobro placen posao ili da radim u Nemackoj dobro placen posao", vec "da radim u Nemackoj dobro placen posao ili da sedim u Srbiji nezaposlen". Ako su to opcije, a cesto jesu, onda je BOLJE i za njega licno, ali i za Srbiju, da ode.
kad budu pisali o potražnji za mozgovima bit će bolje
Mnoge stvari se mere percepcijom kao na primper korupcija. Koliko se secam nama se rejting na TI listi pogorsavao prvih par godina posle promena, ja mislim upravo zato sto se toliko pricalo o korupciji. Sto je manje kampanja organizovano to nam se cini mi se i rejting poboljsavao.
Pre neki dan je bio tekst u novinama o duzini polnih organa u regionu. I tu se, predpostavljam, radilo o percepciji :)
Jovane, dotacije iz inostranstva takodje nisu dobar indikator jer ne ukazuju na nivo obrazovanja. Meni je najinteresantniji podatak o dotacijama, na koji sam skoro slucajno naleteo, da judi koji su skorije napustili zemlju salju vise love kuci. Vreme provedeno van zemlje je vise korelisano sa iznosom dotacija nego visina zarada imigranata.
Marko,
Svakako da je odliv mogzova bolji od toga da ti mozgovi sede kuci i atrofiraju, (ili da rade u nekom domacem naucnom institutu i atrofiraju :)), ali to sto postoji jos losija opcija, ne znaci da sama stvar nije negativna. Slazem se da bi bilo josh gore da se vestacki zabrani ljudima da odlaze, te da je dobro sto ta opcija postoji, ali taj odlazak je i dalje veliki gubitak za drustvo. Jedina pozitivna stvar je sto cemo ubrzo sa IQ 80 u Srbiji moci biti nadprosecno pametni. :)
Lazare,
ja ne mislim da su visoke dotacije narocito dobre, cak nisam siguran da ukupno imaju pozitivnu ulogu. Dugotrajnim dotacijama se stvara zavisnost od njih, ljudi manje rade, a vise cekaju da kapne nesto iz vana. Jeste lagodnije primati poklone, ali to nazalost stimulise debilnost.
Percepcija?
Postoji korelacija između percepcije i nečega što bi nazvali pravim istraživanjima.
Korelacija.
Tako je korupcija visoka, zaposlenost niska, male su plate, visok udeo javne potrošnje itd.
Da li je to u sprezi? Rekao bih da jeste.
Što se emigranata tiče, verovatno je da se neće vratiti, prolaziće vreme... Pa će prodati nekretnine u jednom trenutku, i to je to...
Vladimir Grecic kaze da se u Srbiju vratilo 12% onih koji su doktorirali u USA. Iskreno, mene je zacudilo koliko je taj procenat zapravo visok.
Emigranti iz 90-tih i 2000-tih su bez ikakve sumnje obrazovaniji nego ljudi koji su odlazili iz YU pre ratova. I, posto, naravno, skorasnji emigranti ujedno i salju vise para, tu sam video vezu izmedju doznaka i odliva mozgova.
Marko, verovatno jesi u pravu za Rumune, a skoro sigurno su i Bugari tu negde.
Лазаре, мислим да код ових података о "одливу мозгова" није толико проблем у томе што је реч о перцепцији, већ о томе што је реч о перцепцији врло малог броја људи и у томе што се затим њихов став уопштава на начин који није методолошки исправан.
А када је реч о перцепцији корупције коју помињеш, није никада дошло до повећања перцепције корупције на Transparency International Corruption perception index. Наиме, 2000 је скор био 1,3 (на скали од 0 до 10, где је 10 најпожељније стање), 2003 је био 2,3, затим је скор растао неколико година за редом до 3,4. У последње четири године није било скоро никаквих промена (две године за редом 3,4 следеће две 3,5). А иначе, TI CPI је једна методолошки прилично компликована ствар, извођење података на основу разних других истраживања, а када је реч о испитаницима у тим "почетним истраживањима" углавном је реч о перцепцији странаца, на неки начин квалификованих (не "случајних пролазника"). Кад је реч о перцепцији домаћег становништва, корупција је већ годинама стандардно висока у свим релевантним истраживањима јавног мнења и тешко да ће ту и у наредних десет година да се промени нешто значајно. Занимљиво је међутим да када се проценти "ситне корупције" већ годинама смањују када се уместо перцепције испитује стварно искуство (нпр. са 20 на 17 процената домаћинства који су имали контакте са одређеним кругом институција и које су нешто дале као мито за годину дана службеницима тих институција - поређење 2006 и 2010 у оквиру Глобалног барометра корупције). Исто истраживање (ГЦБ), у делу у којем се испитује перцепција корумпираности појединих институција истовремено не показује значајне промене и то је још један доказ да перцепција не одражава стварно стање.
Razlika je u tome se to Transparensijev indeks vrlo jasno (i transparentno) zove Indeks PERCEPCIJE korupcije.
Kada bi se ovo zvalo Indeks percepcije odliva mozgova, sve bi bilo OK.
Основни проблем није да ли су бројке тачне или нетачне, него наш неизлечиви колективизам који тај чланак показује. Није уопште проблем колико је људи отишло тамо или овамо, него колико смо посла направили. Сваки паметан Србин који оде негде је прилика за Србију да успостави нове пословне везе и контакте, увезе и извезе, уопште да напредује. Уместо да се то искористи, они причају глупости о некаквом "одливу мозгова" и само још једном показују свој тоталитаризам. Они би најрадије да све паметне људе затворе у конц логор за "опште добро".
Треба сви образовани људи да оду било где, предузетници да затворе предузећа и изгубе се без трага, па нека та колективистичка багра поцрка од глади. Go John Galt.
Post a Comment