Pages

24 February 2011

Zašto prosečna plata raste?

Čitam sutrašnji Ekonomist, pa u rubrici "Reč po reč" vidim izjavu premijera:

Prosečna plata nam uopšte ne pada uprkos tome što se priča. Ona čak realno raste.

Tačno, ali iz razloga koji su, blago rečeno, veoma loši - prosečna plata raste pretežno zato što su oni sa niskim platama ostali bez posla.


Otkud to znam? Pa, ne znam baš pouzdano, ali pogledajte tabelu, pa zaključite sami (podaci RZS). Pre nego što pogledate tabelu, jedna napomena - statistika plata u Srbiji je veoma, veoma loša. Obuhvat malih privatnih firmi je posebno loš, naročito obuhvat preduzetnika i zaposlenih kod njih. Ovi podaci koje dajem čak i ne uzimaju u obzir te zaposlene. Dakle, ovo svakako nije dokaz, ali je vrlo indikativno.

Tabela: Broj zaposlenih po rasponu plate


Septembar 2008
Septembar 2010
Razlika
Nisu primili zaradu
74561
51811
-22750
Manje od 15000
39712
23660
-16052
15001-20000
71435
35562
-35873
20001-25000
112698
88927
-23771
25001-35000
191611
163969
-27642
35001-45000
183056
165534
-17522
45001-65000
256029
252248
-3781
65001-85000
89631
122733
33102
85001 I vise
82142
124205
42063


Dakle, vidi se da onih sa nižim platama ima manje, a da ovih sa višim platama ima više. Ja tvrdim da je to zato što su neki sa nižim primanjima "ušli" u kategoriju sa višim primanjima, a da su neki izgubili posao. Alternativna tvrdnja, da su svi sa nižim primanjima prešli u više kategorije, pa da su ovi sa najvišim primanjima izgubili posao je naravno moguća, ali veoma, veoma malo verovatna.

Za one kojima matematika nije jača strana - kada iz populacije izbaciš one sa najnižim platama, prosečna plata raste, čak i ako nikome pojedinačno plata nije porasla.

13 comments:

Paranoid Android said...

Ič mi nije jasno kako su to podelili zaposlene. "Nisu uračunati radnici kod preduzetnika i malih preduzeca", a uracunati su zaposleni kod pravnih lica. Pa gledamo samo milion i nešto zaposlenih. Kad bi gledali sve zaposlene situacija bi bila daleko gora, po ovome ispada da je izgubljeno samo 20ak hlljada radnih mesta, ove sto ne primaju platu ni ne treba racunati.

Pretpostavljam da si odavde izvukao podatke?

https://docs.google.com/viewer?url=http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ZP12/zp12092010.pdf

Marko Paunović said...

Da, ali ovo je jedino istrazivanje koje daje platu po "platnim razredima". Ona mesecna istrazivanja to nemaju.

Dakle, tu postoji potpuni haos, zato i kazem da je sve to samo indikativno i zelim samo da ukazem na mogucnost da, cak i ako prosecna plata raste, to ne mora nuzno da bude dobra stvar.

Elem, veliki problem je sa obuhvatom. Do pre par godina nisu uopste uzimali nove firme, pa je javni sektor bio "prenaglasen", pa je izgledalo da prosecna plata raste brze nego sto zaista raste, jer su plate u drzavnom sektoru rasle brze nego kod privantika.

Dok su penzije bile uskladjivane sa platama, mozes da zamislis koliko je to kostalo.

Onda su promenili metodologiju, povecali obuhvat privatnika, ali su onda mediji i neke stranke pocele da skrecu paznju kako su prosecne plate pale.

fg said...

Alternativna tvrdnja, da su svi sa nižim primanjima prešli u više kategorije, pa da su ovi sa najvišim primanjima izgubili posao je naravno moguća, ali veoma, veoma malo verovatna

Onda bi imali slucaj otpustanja velikog broja (po podacima iz tabele cak 72000) uglavnom visokoobrazovanih radnika iz javnog sektora, koji je najveci generator zaposlenih u tabeli, 2009.god. i 2010.god. Posto nismo culi takvu kuknjavu od lekara, profesora, inzenjera, raznih pravnika i ekonomista, akademskih umetnika.... poprilicno mozemo biti sigurni da se ovo nije desilo.

Срђан said...

Gdin Marko Paunović je pokazao ovim postom :)

Teško je preuzeti podatke RZS bez ograde, jer kao što znamo, u pitanju je državni entitet. Možda bi poreska, ili rzzo, pio imali šta da dodaju?

Šta reći o tabelama? Ukoliko fiksiramo javni sektor, lociramo ga u podacima, možemo dobiti neku kretnju u privatnom. To je MP već pomenuo. Pa sada da pitamo zašto je tako i koje su kratkoročne i dugoročne mere korisne.

P.S. Ako je ideja objavljivanja podataka, rast plata, menjanje brojeva, onda se valja pitati čemu rzs.

немања ненадић said...

Статистика на основу које се рачунају просечне зараде је непотпуна на много начина. Једна ствар су људи који нису нигде пријављени а раде (углавном за јако мало новца). Друга непотпуност долази од тога што неки приходи (који не произлазе из радног односа, већ из другог вида ангажовања) и на које се узимају и порези и доприноси уопште не улазе у ову статистику. У сваком случају, мислим да би више имало смисла мерити укупан износ остварених зарада у држави и можда делити то са бројем становника да би се добио неки показатељ, него "просечну зараду" оних који су у радном односу.

Један од индикатора за то је прикупљени порез на доходак грађана. Тај порез три четвртине чини порез на зараде запослених, а остало је порез на приходе по другим основама (нпр. уговори о делу). 2005 је био 94.282,5 млрд динара, 2006 118.591,0, 2007 115.772,0, 2008 136.450,8, 2009 мањи него годину пре, 133.481,8. У прва три месеца 2010- 9.204,6 10.359,7 11.584,5, за касније нема података, али би судећи по ова три месеца могао да буде и мањи него 2009. http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/bilten%20javne%20finansije/bilten%20-%2075%20-%20SRP.pdf


Кад је реч о Марковој теорији, мислим да је у праву и да је заиста дошло до смањења броја регистрованих радника са најмањим платама.

Nikola said...

Можда би најједноставнији а најтачнији начин за рачунање просечне плате био да се у ову табелу додају и незапослени - са платом 0 наравно.

Marko Paunović said...

Nikola,

To tek otvara brojne metodoloske probleme, poput - ko je uopste nezaposlen? Onaj ko nema formalan posao, onaj ko trazi posao, onaj ko bi mozda trazio posao kada bi verovao da ima sanse da ga nadje?

Nemanja,

Slazem se, mnogo je tu problema. Ali, osnovni problem sa RZS NIJE u sivoj ekonomiji, vec oni nemaju ni dobru statistiku isplacenih plata. Kako i zasto, nisam bas 100% siguran, koliko sam ih shvatio, Poreska uprava i Fond RZZO nece da im daju svoje podatke.

Takodje, ovo ukljucivanje ljudi koji nisu primili platu u racunanje prosecne plate je meni veoma sumnjivo.

Secam se pre jedno 13-14 godina sam imao kolokvijum iz Ekonometrije. Profesorka (Milena Jovicic) je rekla da ce da padnu svi oni koji imaju broj bodova na kolokvijumu ispod proseka. Mi smo se malo uplasili, takvo relativno ocenjivanje nam je bila novost.

Na kolokvijum je izaslo nas mozda 15 od generacije u kojoj je mozda bilo 50 ljudi. Ona je sabrala nas broj bodova, uz osmeh ga podelila sa 50 (umesto sa 15) i svi smo polozili. Iz ove perspektive, naucila nas je bitnu lekciju - kada ljudi pricaju o proseku, dobro proveri sta tacno smatraju prosekom i kako ga racunaju. Rekla je, otprilike, "kad drzava tako racuna prosecnu platu, ima smisla i da ja to radim".

Slaviša Tasić said...

"Profesorka (Milena Jovicic) je rekla da ce da padnu svi oni koji imaju broj bodova na kolokvijumu ispod proseka."

Ne znam čega ste se plašili, to je 50% prolaznosti -- u naše vreme na ekonomskom i valjda državnim fakultetima uopšte to se računalo kao lak ispit. Ne znam kako je sada.

Gabriela said...

pa ne mora da znaci slavisa da je prolaznost 50%. ako ima cetvorica i jedan dobije 10, a troje 6, troje ce biti ispod proseka (7).

sta vise, i ako ih ima 100, a jedan dobije 10, ostali 6, prolaznost ce biti 1%, zar ne? :))

Marko Paunović said...

Ma prosto nam je tako nesto bilo strano - navikli smo na apsolutno ocenjivanje, gde mogu svi da poloze i svi da padnu.

Slaviša Tasić said...

garbriela, tačno -- ja sam uzeo da znači prosečnog studenta (medijalne ocene), umesto prosečne ocene.

MMiillaann said...

Govoreći bez argumenata statistike izgleda mi malo verovatno da su oni koji su imali najniža primanja u 2008. u 2010. dobili povišice,zarade u javnom sektoru su bile zamrznute a o privatnom da ni ne govorim. Ovde se javlja problem upravo u statistici onih koji su prijavljeni na minimalac ili nešto malo više. Znam sasvim sigurno da veliki broj njih prima veće plate,bar 50 eura više a često i dosta više,al zbog velikih doprinosa poslodavci ih prijavljuju na minimalac,naravno radnici se ne bune jer i dalje imaju zdravstveno osiguranje a neka dalje razmišljanja poput kolika će mu biti penzija za koju deceniju njih ne tangiraju. Radi se o klasičnom izbegavanju plaćanja poreza,koje zdušno pozdravljam jer na prosečnu neto zaradu u Srbiji ode još 60 posto te neto zarade na doprinose od kojih bar 90 posto(od tih 60 posto) završi kao nečija plata,e sad nek mi neko kaže da živimo u liberalnom kapitalizmu!
Kod iole većih plata reda od 600 evra pa na više taj porez je 100 posto neto plate!

Nemanja said...

"Ne znam čega ste se plašili, to je 50% prolaznosti -- u naše vreme na ekonomskom i valjda državnim fakultetima uopšte to se računalo kao lak ispit. Ne znam kako je sada."

Postoje osnovi ekonometrije i ekonometrija. Teza varijanta je na smeru Statistika :(