Erić je rekao da je sada je suštinsko pitanje da li i dalje želimo liberalni kapitalizam koji je "brutalan", jer u tom modelu investitori najčešće kupuju fabrike da bi se domogli nekretnina, a ne da bi razvijali proizvodnju. Možda bi bilo bolje da privhatimo ekonomiju zasnovanu na socijalno - tržišnim principima, koju uspešno primenjuju skandinavske zemlje i neke od članice EU.
Stepen kapitalizma je stepen ekonomskih sloboda, a Srbija je na dnu svih lista koje to mere. Kako je to onda Srbija zemlja liberalnog kapitalizma?
Drugo, opasna greška je brkati socijaldemokratiju sa intervencionizmom. Od svih aspekata velike države socijaldemokratija je najmanji problem. Srbija nije pošla od Lokovog prirodnog stanja gde niko ne poseduje ništa pa onda radom stiče, nego je kroz celu svoju istoriju bila u raznim sistemima povlastica i privilegija. Zato je razumljivo da se razvio socijaldemokratski moral. Za intervencionizam, sa druge strane, nema ni moralnog ni ekonomskog opravdanja.
Socijaldemokratija je i manje štetna od intervencionizma. Intervencionistička je Italija, gde frizerima treba dozvola za obavljanje zanimanja i dozvola za otvaranje radnje na određenom mestu, ili Grčka, gde vam za prevoženje robe kamionom treba ekskluzivna dozvola (sada ukinuto). A socijaldemokratske su skandinavske zemlje, gde je preraspodela dohotka velika, ali se država inače malo meša u ekonomiju. To pokazuje njihovo stalno mesto u vrhu lista ekonomskih sloboda i poslvnog okruženja. Srbija je veoma intervencionistička i uglavnom antisocijalna -- jer iako postoji donekle progresivni porez i razna socijalna davanja, država ima i niz antisocijalnih politika koje pomažu višoj srednjoj klasi, bogatijima i posebno politički privilegovanima. Pozivi poput ovog na "podsticanje proizvodnje" ili ograničavanje upotrebe nove privatne svojine, nemaju nikakve veze sa skandinavskim modelom i socijaldemokratijom. To su samo pozivi na veći intervencionizam.
Ako je nešto u Srbiji brutalno, to nije kapitalizam, jer njega ima vrlo malo, nego državni intervencionizam i političke privilegije koje iz njega neminovno proizlaze. Ako pogledamo aktuelni slučaj Luke Beograd, upravo je državno mešanje u to šta je moguće uraditi sa privatnom svojinom proizvelo skandal. Sve je kupljeno legalno, ali je vrednost posle kupovine porasla zato što je starim vlasnicima bila zabranjena gradnja, dok je novom vlasniku dozvoljena.
Erić izgleda da hoće još takvih stvari. I to naziva socijaldemokratijom.
24 comments:
Mislim da ne treba razdvajati socijaldemokratiju i intervencionizam. To su rupa i zakrpa, iako je tačno da ih ne treba brkati. Intervencionizam je neophodan da bi socijaldemokratski sistem masivne redistribucije uopšte funkcionisao. Radi se i o intervencionizmu u sferi proizvodnje, takozvanoj regulaciji, i o intervencionizmu u sferi potrošnje iliti redistribuciji.
Kad smo već kod socijaldemokratije, još jedna opservacija. Socijaldemokratiju ne treba brkati sa demokratijom. Demokratija je sistem u kome većina postavlja pravila ne kršeći osnovna ljudska prava. Socijaldemokratija po definiciji krši ljudska prava, jer reguliše i redistribuira, pa nije i ne može biti demokratija. Reč "socijaldemokratija" je rezultat krađe, verbalna mimikrija i prevara. Socijaldemokratija je eufemizam za komunizam, plain and simple
Kaže Erić "Možda bi bilo bolje da prihvatimo ekonomiju zasnovanu na socijalno - tržišnim principima, koju uspešno primenjuju skandinavske zemlje i neke od članice EU, pita se on." Erić ima kratko pamćenje, ne seća se da su razvijene zapadne zemlje do skora bile brutalno kapitalističke. Da je Nemačka 50-ih primenjivala socijalno - tržišne principe koje primenjuje sada ostala bi u 50-im, ne bi mrdnula.
A šta tek reći na ovu glupost: "Kao primer za ugled, kad je reč o ulaganjima u istraživanje i nove tehnologije, Erić je naveo i više država u naglom razvoju iz Azije i Latinske Amerike." Radi li se u tim zemljama o socijalno-tržišnom ili brutalno-kapitalističkom sistemu, kako ih Erić vidi? U Erićevom la-la-lendu moguće je izgleda postići nagli razvoj uz očuvani samoupravni socijalizam. Alo, Zemlja zove.
Opljačkanom stanovništvu Srbije treba robusno tržište rada, odnosno sloboda ugovora između poslodavca i zaposlenog, i tržišni darvinizam, tj. ukidanje svih vrsta subvencija, javnih preduzeća i regulacije. A od socijale - samo narodne kuhinje.
Preduhitriste me sa clankom i komentarima, Erić je dao razočaravajući intervju. Još neko ko pretenduje da bude stručnjak za finansije i strateški menadžment. AŠtetašto naš vox populi i demagozi koji mu to serviraju ne pomenu koliko malo socijaldemokratije i radničkih prava ima u brzo rastućim, a formalno socijalističkim privredama.
Sve u svemu kao da je BoTa lupetao.
"Dalji razvoj srpske privreda treba, u svakom slučaju, da se zasniva na pametnom i održivom razvoju, u kome se prioritet daje znanju, inovacijama i ulaganjima u istraživanje, naglasio je Erić".
Aha, a naročito ulaganjima u istraživanja njegovog instituta!
Saša: "Aha, a naročito ulaganjima u istraživanja njegovog instituta!"
Ne laje kera sela radi, već sebe radi. :)
Ja moram da se slozim sa Pericom u pogledu ove razlike izmedju socijaldemokratije i intervencionizma.Ja bih dodao da i ako postoji razlika nije toliko sigurno sta je bolje a sta gore od tha dva. Na kraju krajeva, Svedska i skandinavske zemlje su zajedno sa deregulacijom znacajno smanjile poreske stope i welfare u odnosu na period pre 1990 (iako su i dalje daleko ispred zapadnog proseka). Po meni, ako imas najvise poreske stope preko 80% kao sto je Svedska imala u 1970im i 1980im, to je mozda mnogo gori problem od neke nepotrebne regulative ili intervencije. Sta tek reci za programe poput drzavnih penzija ili zdravstvenog osiguranja, zastitni znak socijaldemokratije. To su rupe u svim budzetima sirom sveta, a njih je mnogo teze ukinuti ili reformisati nego neku regulativu.
Ako bas zaostrimo, socijaldemokratija je mozda mnogo opasnija dugorocno po ekonomski rast, jer ju je (barem u demokratiji) mnogo teze reformisati nego obicne drzavne intervencije.
Sto se tice Erica, ja nisam mnogo iznenadjen ni sokiran, jer ono sto on kaze bi mnogi drugi ekonomisti ponovili, neki mozda u blazoj i "promisljenijoj" formi, ali sa istom ili slicnom sustinom.
Dejan Erić treba prvo da se zagleda u svoj IEN i BBA i ko sve tamo radi, pa onda da se razmeće sa doktrinama i savetima. Uzgred, koga zanima neka pročita u Erićevoj knjizi "Finansijska tržišta i instrumenti" deo koji se odnosi na "Special Thanks to" (strana xi) gde se u poslednjem delu dotični cinično obraća svima koji se ne slažu sa njim i "ljubazno" ih pozdravlja. Mislim da to govori o pomerenom egu i megalomanskom odnosu prema sopstvenoj ličnosti.
Perica & Ivan,
Obojica prvo objavite da socijaldemokratiju i intervencionizam ne treba razdvajati, pa ih odmah zatim i sami razdvojite.
Inače izabrati principijelno šta je gore od ova dva je nemoguće, jer oba postoje samo u stepenima. Ako preraspodela znači 100% poreza na dohodak, onda je ona gora. Ako intervencionizam znači zabranu počinjanja bilo kakvog posla, onda je on gori.
Ali ovako na blogovskom nivou meni se čini da od postojećeg intervencionizma u svetu i postojeće socijaldemokratije danas, intervencionizam nanosi više štete. Pre svega zato što od intervencija i regulacija imamo samo čist gubitak, dok kod preraspodele, iako i tu imamo čist gubitak zbog smanjenih podsticaja za rad, najveći deo se, opravdano ili neopravdano, ipak samo preliva od jednih ka drugima. Možda je bilo obrnuto 1950-ih kada intervencije nisu bile toliko elaborirane a u SAD je granična poreska stopa na najviši dohodak bila 91%.
''Kako je to onda Srbija zemlja liberalnog kapitalizma?''
http://camerapolitica.blogspot.com/2010/11/brutalni-kapitalizam.html
Zoon,
Uzimaš najgori intervencionizam, gde država ratuje zbog resursa i daje monopole korporacijama, to nazivaš "kapitalizam", i onda kritikuješ taj "kapitalizam".
Kapitalizam u mojoj definiciji, kao što si i sam video, je sistem privatne svojine, tržišnih sloboda i vladavine prava. To nisi kritikovao.
Ako je moja definicija kapitalizma čudna, onda svejedno, nazovi to drugačije, zovi ga sistem prirodne slobode, slobodnog tržišta ili kako god, a tvoj intervncionizam zovi kapitalizam. Ali moramo da znamo šta se tačno kritikuje.
Drugo, provlači se tamo lenjinistička tvrdnja da je imperijalizam i borba za resurse preduslov kapitalizma. To nije tačno -- ako Amerika to i radi (a ne radi, njeni ratovi su čist gubitak za ekonomiju), uzmi druge primere. Švajcarska ili Australija ili Luksemburg ili Hong Kong su zemlje koje su verovatno bliže kapitalizmu od Amerike i funckionišu bez stranih osvajanja.
''Kapitalizam u mojoj definiciji, kao što si i sam video, je sistem privatne svojine, tržišnih sloboda i vladavine prava. To nisi kritikovao. ''
ako ga nisam kritikovao onda ga nisam kritikovao :)
pa nisam Kim Džong Il kao što me neko isprozivao na mom blogu. Suštinski je da se nisam složio da u Srbiji ne postoji ''brutalni kapitalizam''.
Ako bih sad nešto napisao o tome rekao bih da je taj sistem nerealan, jer se može stvoriti ili radikalnim rezovima, gdje bi Mišković i ini bili stavljeni gdje im je i mjesto, ili bi se progutala knedla i relativizovala vladavina prava, prihvatio Miško kao saradnik i vozač (po meni) trule koalicije. To je sve sjajno u teoriji.
Švajcarska je najbolji primjer da tržište slabo šta stvara, već to čine ''strane investicije''. Super, napravite takav sistem gdje će vam nuditi milijarde svake godine, ali Švica je tu izuzetak koji potvrđuje kolonijalno eksploatatorsko pravilo. Jedina razlika je što Švici dobrovoljno daju (često i krvave) pare.
Australija je sama po sebi jedno veliko ''strano osvajanje'', možda je danas i superiška tamo, ali svi znamo kakve su zakone imali prije tridesetak godina, posebno što se naših gastarbajtera tiče, valjda to znate.
Hong Kong i Srbija nisu samo hiljadama milja udaljeni već bi primjena sličnog sistema, kao što rekoh, stvorila trulu koaliciju. Lako je na apstraktnom nivou pričati kako bi sistem privatne svojine, tržišnih sloboda i vladavine prava riješio stvar, pitanje je kako to implementirati a bukvalno ne koristiti giljotinu?
Dakle, i kad bih prestao da se ''filozofski'' protivim tržišnoj logici, ostaje pitanje kako odraditi tu tranziciju bez posljedica sličnih ruskim devedesetim godinama? Ja sam tu konzervativan i to ne krijem.
Na stranu čak i to da ni Britanija nije imala tržišni sistem koji je nametala svojoj tadašnjoj koloniji Hong Kongu.
Zoon,
ja sam vas "isprozivao" na vašem blogu. Izvinjavam se što se nisam potpisao. Bio sam u žurbi.
"Stepen kapitalizma je stepen ekonomskih sloboda, a Srbija je na dnu svih lista koje to mere. Kako je to onda Srbija zemlja liberalnog kapitalizma?"
Po meni ovo su ključne rečenice u Slavišinom postu, a ko želi da shvati njihov smisao, shvatiće.
Slavisa,
sto se mene tice, nisam naravno tvrdio da ih je nemoguce razdvojiti u analitickom smislu. Mozda sam se neprecizno izrazio, ali moja pocetna poenta je bila da ja ne bih tu pravio neku veliku, nacelnu razliku (kao ti) u pogledu losih ekonomskih efekata jednog i drugog.
A onda sam dodao da i ako bas napravimo neko rangiranje medju njima, meni se cini da je socijaldemokratija gora, skuplja i teza za reformisati jer je popularnija.
Slavisa:"Srbija je veoma intervencionistička i uglavnom antisocijalna -- jer iako postoji donekle progresivni porez i razna socijalna davanja, država ima i niz antisocijalnih politika koje pomažu višoj srednjoj klasi, bogatijima i posebno politički privilegovanima."
Ovo bi impliciralo da redistribucija generalno nije "antisocijalna" tj da ona u nacelu pomaze siromasnima, samo je Srbija neki devijantni izuzetak. Ali, to nije tacno, jer kao sto Dajrektorov zakon kaze redistribucija uvek i svuda pomaze srednjoj klasi na racun bogatih i siromasnih. Redistrubucija je generalno "antisocijalna" stvar (barem ako verujemo u Dajrektorov zakon a ne u socijalisticka opravdanja redistribucije kao Robin Huda). Ima li ista antisocijalnije i po siromasne pogubnije od poreza na platni spisak?
Redistribucija nije generalno antisocijalna. Uvek je moguće naći grupu siromašnih koja je na gubitku od toga, ali generalno redistribucija smanjuje Gini koeficijent. Direktorov "zakon" nije stvarno zakon nego hipoteza, koja se tu i tamo empirijski potvrdi (kao sada u Srbiji, mada ne dobija ni tu srednja klasa nego bogatiji). Ali ne znam da je neko pokazao da to sistematski važi.
Ustvari je ceo "zakon" primer čikaške opsesije racionalnošću svuda pa i u politici. Tako po njima srednja klasa glasa za preraspodelu zbog sebe a ne zbog siromašnih, političari isto gledaju samo glasove koje dobijaju od srednje klase, itd... Šta su onda tolike dobrovoljne donacije po Americi, srednja klasa racionalno deli siromašnima opet da bi izvuka neku korist za sebe? Prosto cela paradigma im je pogrešna, čikaškom public choiceu.
Da li je ovo opet terminološki problem?
Redistribucija, kako ja shvatam taj pojam, jeste antisocijalna, prema mom shvatanju antisocijalnog.
Redistribucija nije bilo koje premeštanje bogatstva, već preciznije - nasilno premeštanje bogatstva. Dobrovoljna davanja prema tome (charity) nisu redistribucija. Dakle redistribuciju vrši onaj koji primenom sile ili pretnje silom oduzima legitimnu svojinu od onih koji imaju i daje onima koji nemaju, prema merilima imanja i nemanja koje nasilni redistributor postavi. S druge strane, socijalno je ono činjenje (ili nečinjenje) koje pomaže (ili ne ometa) razvoj dobrovoljne saradnje i podele rada u ljudskom društvu. Antisocijalno je, jasno, suprotno od toga. Na primer, privatna dobročinstva su socijalna.
Nasilno otimanje legitimne svojine slabi dobrovoljnu saradnju u društvu, ergo redistribucija je uvek antisocijalna.
Izgleda da jeste.
Antisocijalno je nespretna reč koju ja koristim jer ne znam bolju -- opisuje mi politiku koja ne pomaže nego odmaže siromašnijima u materijalnom smislu.
Takođe siromaštvo je tu shvaćeno relativno a ne apsolutno, jer redistribucija inače smanjuje ukupno bogatstvo, pa na dugi rok i siromašni svakako gube.
Ali ne govori ništa o dobrovoljnoj saradnji i podeli rada u društvu, moramo da nađemo drugu reč za to u ovom postu.
Salviša, predlog:
antisiromašna politika
Slavisa,
da li je stvarno tvoja teza da su socijaldemokratski programi preraspodele, poput drzavnog single payer zdravstvenog osiguranja ili drzavnog penzionog sistem ok, jer "pomazu siromasnima"?
Pogledaj social security. Siromasni ljudi ranije pocinju da rade, i u proseku znatno krace zive od bogatijih. Dakle, oni placaju duze da bi dobili manje od tog sistema (krace primali beneficije). Gde ti tu vidis preraspodelu ka siromasnima? Meni je zaniljivo da ti izgleda ozbiljno verujes u socijalisticku propagandu o drzavi kao Robin Hudu.
Socijal-demokratija nije sistem preraspodele da bi se pomoglo losije stojecima, nego sistem drzavne kontrole nad pojedincem od kolevke pa do groba. Da li ti stvarno verujes da je Obamacare donet da bi se "pomoglo siromasnima"? I, jos gore, da ce on zaista pomoci siromasnima, s kojim god motivima da je donet?
Ili je mozda donet da bi zapoceo proces gasenja privatnog osiguranja koje ce, kako je Obama objasnio jos pre 5 godina, na kraju dana dovesti do single- payer sistema? I da ce jedini efekat sistema biti da ce drzava staviti sapu na pitanje zdravlja ljudi (san svih kolektivista svuda u svetu).
Ne razumemo se. Programi poput obavezih penzija i nacionalizacije zdravstva nisu programi preraspodele (mada je i to njihov efekat). Po meni oni bi spadali u intervencionizam. Pod prerapodelom (socijaldemokratijom) sam mislio samo na progresivne poreze i socijalna davanja siromašnima, transfere.
Ali evo odgovora na najzanimljivija pitanja.
"Da li ti stvarno verujes da je Obamacare donet da bi se "pomoglo siromasnima"?"
Da.
"I, jos gore, da ce on zaista pomoci siromasnima, s kojim god motivima da je donet?"
Ne.
Slavisa,
ako ovako redefinises pojmove ja se onda slazem. Samo moram da primetim da to ipak nije uobicajena jezicka praksa. Rekao bih da ljudi drzavno penziono i zdravstveno osiguranje obicno smatraju kljucnim elementom socijaldemokratskog programa.
Sto se tice Obamacarea, to dobro odliskava nasu razliku. Ti nacelno u hajekovskom fazonu vidis socijaliste kao zavedene ljude koji zele najbolje ali nemaju najbolje informacije i na kraju zavrse sprovodeci stetne politike. Ja sam blizi Kolakovskom - on veruje da postoji Djavo u istoriji. Da postoji zlo. Socijaldemokratska ideja je bazicno ideja kontrole i ugjetavanja ljudskih bica, koliko god se zaodevala "humanitarnom retorikom". postoje ljudi koji veruju u ropstvo i kontrolu drugih ljudi kao politicke ideale. Mislim da se zavaramo ako to ignorisemo.
Evo ti primer. Ja sam trenutno u Kanadi. Ovde nije dozvoljno da imas privatno zdravstveno osiguranje, niti cak da platis out of pocket za najbanalnije stvari, poput analize krvi. Kad bi se dozvolilo privatno finansiaranje, smanjio bi se pritisak na postojeci drzavni sistem sto bi pomoglo zaista siromasnima. Ali, to ovdasnji politicari i inteligencija ne zele jer bi unistilo "ravnopravnost" u cekanju u redu. Za mene to nije neznanje, put u pakao popplocan dobrim namerama ili ista slicno, nego direktno zlo. Moralni kolaps drustva. Primtivizam i tribalizam paleolitskog tipa iskazani u recniku modernog "humanizma".
Isto je sa Obamacareom. Sve sto znamo o toj epizodi govori nam da su Obama, Pelosi i ekipa znali da program nece smanjiti troskove. Lagali su svesno od pocetka. Znali su da nece moci da zadrzi svoju polisu kakvu je ko imao, jer ce novi zakon podici troskove dramaticno. Znali su i da ce zakon unistiti privatno osiguranje na dugu stazu, i da ce siromasni biti na gubitku. Da su zaleli da pomognu siromasnima podigli bi poreze bogatima da ojacaju Medicaid. Sta su oni uradili - otkinuli su trilion ili koliko vec od Medicarea (redistributivnog programa za najstarije!) da bi finansirali tranziciju ka single-payer sistemu zza sve! Rezultat - doktori odbacuju pacijente sa Medicareom, povecavaju cekanje, sve isto kao u Kanadi. I sta ce se onda desiti: mi smo probali da reformisemo stvar, ali eto vidite da trziste i zle kompanije za osiguranje eksploatisu ljude, povecavaju premije itd, jedino resenje je kanadski sistem. To je Obama sve eksplicitno obecao jos 2003! I ti i dalje verujes u njihovu dobronamernost i "brigu za siromasne".
Jeste, u suštini verujem u dobronamerne greške, ili malo suptilnije u neznanje, iluzije i pretenzije da znamo šta radimo.
Slažem se i sa tobom donekle, ali umesto organizovanog zla rekao bih da neke druge stvari igraju ulogu. To govorim uglavnom iz ličnog iskustva, iz prijateljskh razgovora sa raznim američkim liberalima, uglavnom državnim službenicima srednjeg nivoa. Nisu svi Obama i Pelosi, najveći broj ljudi koji zdušno, zadrto podržava te politike neće imati nikakvu korist od toga, neće povećati svoju moć, niti uopšte ima želju da bilo kako kontroliše ljude. Ali kroz njihove neformalne argumente provejavaju neke druge stvari. Jedna od njih je zavist prema bogatima. To je nerazdvojivo od socijalističkih ideala jednakosti, i mislim da su iskreni u tome. Drugo, i možda je taj utisak jači, je prezir koji imaju prema običnim ljudima. Oni misle da su ljudi glupi -- to se ne vidi u štampi, političari to neće izgovoriti, ali ponekad neko, kad ga pritisnete uza zid, a inteligentan je dovoljno da vidi svoju nedosletnost, prizna. Moramo da im uvedemo zdravstveno osiguranje jer su glupi da ga sami kupe! Ako im samo damo keš potrošiće ga na pivo i čips umesto na osiguranje! I šta reći iz toga. To su sasvim sigurno dobronamerni ljudi, to pouzdano znam na ličnom nivou, ali ta briga za druge, pomešana malo sa zavišću a više sa uverenjem da su obični ljudi gluplji od njih, daje taj impuls za kontrolom.
Naravno da ima i običnih zlikovaca i željnih moći i to natproporcionalno među političarima. Ali oni su izuzetak, iako su možda vidljiviji. Glavni pokretači su neznanje, zavist i arogancija.
Ja nisam toliko mislio na zlikovce u nekom banalnom, psiholoskom smislu reci, nego pre na ideje koje bismo iz liberalne perspektive, pa cak i sa nekog sireg civilizacijskog stanovista opisali kao zle. Nisam mislio da Obama ili Pelosi zele da oni licno upravljaju zdravstvenim osiguranjem. Nego da u Americi sloboda pojedinca bude suzena ili eliminisana u toj sferi, jer oni mrze slobodu pojedinca.
I ja isto govorim iz svog licnog iskustva kontakata sa kanadskim liberalima. Imam koleginicu koja je liberal ogorceni. Ona zaista ne bi mrava zgazila, najbolja osoba na svetu koja ne zeli nikakvu moc, potpuno sam siguran u to, pomogla bi svakome i uvek, pa cak i mracnajcima poput mene ako bi trebalo.:) Ali, kad joj ja kazem da bi dozvoljavanje privatnog zdravstvenog osiguranja pomoglo siromasnijim ljudima, ona kaze "nema veze, ali bi uvelo neravnospravnost". Dakle, u osnovi svega je ideja koju ja nazivam pomalo emfaticno "zlom" ali koju ti mozes cak i onim hajekovskim recnikom da sekularizujes, da je opises kao "moralni tribalizam" ili kako vec. Ali bitno je da ona toliko mrzi slobodu da ce radije izabrati siromastvo ako je to cena sprecavanja slobode.
Moja poenta je zapravo da je pogresna ideja da svi zelimo iste ili slicne stvari (da bude svima bolje, sto manje siromasnih itd) a samo se razlikujemo u sredstvima za dolazak do tog cilja. Pa onda ti i ja mislimo da su levicari-liberali u zabludi i neinfromisani zato sto veruju da ce do tih zjaednickih ciljeva stici drzavnom intervencijom. Ali, ne, oni ne zele isto sto i mi, oni zele druge stvari! Oni veruju da je drzavna kontrola filzoofski i moralni ideal, a sloboda samo zvaka kojom se orpavdava nejednakost.
Slazem se s tobom da su levicari elitisti u smislu da veruju da je narod glup i da je njihova funkcija da ga kontrolisu, ako treba i protiv njegove volje. Ali ako je ista esencija zla u politici onda je to upravo to! Ako verujes u tu premisu, onda gusenje slobode, ili cak likvidacija onih koji nisu videli svetlo sasvim legitimna i zapraov jedino konsekventna stvar. To je religiozni impuls - usrecivanje covecanstva kojeg savremeni levicari dele sa komunsitima i fasistima, sa jakobincima, ali koji seze do u srednji vek do jeretickih hriscanskih sekti koje su propovedala ovozemaljsko izbavljenje i novi milenijum ostvaren politickim putem. To je Kolakovski nazvao djavolom u istoriji.
Kad se postuju osnovna ljudska prava - na zivot, slobodu i svojinu - misteriozna nevidljiva ruka vodi drustvo ka dobru, uprkos sebicnim i kratkovidim individuama.
U suprotnom, kad se krse osnovna ljudska prava, makar i pod izgovorom da se postuju "prava" na radno mesto i minimalnu platu, skolu, lekara, penziju, itd, itd, itd, makar i sa najboljim altruistickim namerama, misteriozna nevidljiva ruka vodi drustvo u zlo. Prvo u stagnaciju, pa u bedu i najzad u divljastvo. Brzina degradacije proporcionalna je doslednosti u krsenju osnovnih ljudskih prava.
Post a Comment