Pages

13 December 2010

Konzervativci ne daju državu blagostanja

Iz rubrike 'sačuvaj me Bože ovakvih prijatelja". Jim Manzi u National Review:

It is possible, of course, that the development of the modern welfare state has been the result of a terrible wrong turn. Had it not reached full flower in Europe as various Marxian and other collectivist ideologies were being promulgated, or had the United States somehow avoided the “contamination” of the New Deal, perhaps the welfare state as we know it would never have come into being. Alternatively, one might argue that the welfare system was useful or necessary in years gone by, but that today’s higher level of absolute wealth, technological achievement, and social evolution has made it obsolete. But it would be foolhardy, from a conservative perspective, to eliminate a system so central to day-to-day life and long-term planning — and especially to do so all at once, acting on an unproved theory.


"Nedokazana teorija" ovde bi bio free market liberalizam. Ako ste mislili da ne može gore, ima i to:

We want a welfare system as one part of a political economy that manages the conflict between capitalism and human nature in a fashion that achieves our shared goals, while putting a minimum of drag on market productivity and growth.


Kao što vidite, kapitalizam je protivan ljudskoj prirodi, te država blagostanja treba da ga humanizuje. Ono što Manzi ovde misli, ali ne ume najbolje da objasni je da je civilizacija kao takva suprotstavljena ljudskoj prirodi, tj animalnim instinktima: poštovanje svojine, ugovora, nenasilje, restrikcije tradicionalnog morala, sve su to protivprirodne ustanove koje je još Ruso kritikovao kao "ugrožavanje slobode" i koje su direktno suprotne instinktivnoj prirodi čoveka (Frojd je govorio o "Nelagodnosti u kulturi"). Manzi zapravo hoće da kaže da je država blagostanja institucionalni način da se da oduška ljudskoj agresiji, životinsjkim instinktima i nasilju. Da se smanji frojdovska nelagodnost u kulturi plemenitog divljaka i napravi neki ambijent koji bi ga više podsećao na paleolitsku hordu iz koje je potekao. On čak i ne pokušava da brani državu blagostanja kao pomoć siromašnima, već isključivo kao institucionalnu štaku za nasilne instinkte i zavist.

Dno dna: "konzervativac" daje "filozofsko obrazloženje" kolektivizma, primitivizma i divljaštva, na naslovnoj strani National Review!

12 comments:

Lighthouse said...

Pa šta se čudite, konzervativizam je, jednako kao i socijalizam, zasnovan na kolektivističkim vrednostima, drugačijim ali opet kolektivističkim.

Nije klasa nego nacija. Nije društvo, nego porodica (i to projektovana, ne konkretna porodica). Država treba silom da ispravlja krive Drine usled spontano nastalih rđavih društvenih odnosa, ili krive Drine usled urođenog praroditeljskog greha i ljudima inherentnog zla, animalnosti, itd, itd. Bogohulno je voziti auto koji nije hibrid, ili je bogohulno koristiti kondom. Progresivni porezi danas (ne damo ti da sagrešiš trošeći više nego što mi mislimo da je humano), ili isti takvi sutra kad deficit dođe na naplatu (damo ti da trošiš da bi onda ispaštao jer se greh plaća).

Pojednostavljeno rečeno, socevi i konovi (može i velikim slovom) su podelili tržište, jedni nastoje da kontrolišu živote podanika u procesu proizvodnje i raspodele, drugi u procesu potrošnje, jedni bi da brkljaju po vašem novčaniku kako bi vam ograničili pravo na svojinu, a drugi da vam vire u spavaću sobu, kompjuter, biblioteku ili bogomolju s namerom da vam ograniče pravo na traganje za srećom. Ponekad se prepliću i jedni drugima mešaju u posao. Usput i jedni i drugi ne mare mnogo za pravo na život, a sloboda pojedinca im je mrska reč (osim u uskom domenu koji ih ne interesuje jer se time bavi njihov protivnik).

Željka Buturović said...

"Manzi zapravo hoće da kaže da je država blagostanja institucionalni način da se da oduška ljudskoj agresiji, životinsjkim instinktima i nasilju."

ne znam odakle ti ta ideja o agresiji i zivotinjskim instinktima. samo to, sto je nesto (ako jeste) deo ljudske prirode, ne znaci da je to nesto po cemu su ljudi slicni zivotinjama. sklonost muzici, humoru, tracevima su deo ljudske prirode, pa zivotinje nemaju nista slicno. sam manzi je pominjao zelju za sigurnoscu i pripadanjem siroj zajednici, a ne povladjivanje zivotinjskim nagonima. na primer, po njemu drzava blagostanja omogucava da se ljudi u nekoj meri osecaju sigurno, a ne da su pusteni na potpunu milost i nemilost trzisne utakmice.

druga je stvar da li je drzava blagostanja zaista dobar odgovor na ove potrebe. ali, on je verovatno u pravu da takve potrebe postoje. uostalom, postoji razlog zasto je drzava blagostanja veoma popularna dok se sa tvojim pricama o pohlepi kao uzoru vrline ne bi slozio ni promil populacije.

Ivan Jankovic said...

Zeljka,

aludirao sam na Hajekovu kritiku egalitarizma kao tribalistickog revolta protiv civilizacije (vidi "Kobna ideja" i drugi tom "Pravo, zakonodavstvo sloboda"). On kaze direktno da je civilizacija protivstavljena ljudskim "instinktima malih zajednica" koji su ugrozeni u drustvu u kome vladaju apstraktna pravila a ne personalna zavisnost. I dodaje da socijalizam i drzava blagostanja apeluju na te destruktivne instinkte i predstavljaju pobunu morala kamenog doba protiv civilizacije. To je bio kontekst moje price o "destruktivnim instinktima". Hajek direktno govori da je kapitalizam protivan ljudskoj prirodi u prethodno navedenom smislu. Samo sto on to ne uzima poput Manzija kao kritiku kapitalizma koja zahteva ispravku kroz socijalizam ili drzavu blagostanja, nego kao upozorenje koliko su civilizacija i kapitalizam krhki.

"uostalom, postoji razlog zasto je drzava blagostanja veoma popularna dok se sa tvojim pricama o pohlepi kao uzoru vrline ne bi slozio ni promil populacije."

Gde sam ja "pohlepu" nazvao "uzorom vrline"? Sta je to "pohlepa"? To je strasilo kolektivista koji hoce da individualnu slobodu prikazu kao ogresenje o "drustvo". Dakle, nije "pohlepa" najvisa vrlina, nego sledjenje individualnih ciljeva koristeci nenasilna sredstva. Koje moze da ukljucuje i teznju ka sticanju ogromne kolicine para bez izvinjavanja kolektivistima zbog toga, i ritualne potrebe da se "oduzi dug" drustvu.

MMiillaann said...

Geneza države blagostanja je zanimljivo pitanje... Kad je hladni rat završen ekonomskim slomom SSSR-a smatralo se da je to ultimativna pobeda ličnih sloboda nad kolektivizmom. Međutim,on a day to day basis,pokazalo se da se te kolektivističke ideje sve više provlače kroz tu ideju države blagostanja. Jednostavno uzeto je da su sve slobode Zapada pobedile jednom za svagda. A nije bilo tako

Miss Tocqueville said...

Tekst uopšte nije loš, posebno do 4. strane, gde ima malo naivnosti oko obrazovanja. Možda jeste jeretički, jer preispituje libertarijansko vjeruju iz jedne, faktički, sociološke (a ima i psihološkog aspekta) perspektive.

Prvo, Hajekov institucionalni evolucionizam meni je malo tanak. Ne koriste komunisti i razni progresisti ono tribalno kako bi ljude uvukli u socijalizam. Nije stvar samo u konstruktivnim namerama levičara uz svu ideologičnost njihove mantre o smislu welfare - uglavnom se govori o 1)equityju i 2) provećivanju hedonistista sklonih gledanju Farme uz pivce. Izvan toga, ja bar mislim (a nisam levičar definitivno), zaista većina ljudi, manje-više, ali svakako dominantno na duži rok, želi da prebaci odgovornost, ne želi da preuzme rizik, a hoće da ima neku sigurnost. Zato opstaje welfare state (čak i ako bankrotira, vratiće se opet). To je nezgodna jednacina za libertarijansku stvar...

Drugo, vrlo je legitimno pitanje koje Manzi postavlja o održanju welfarea. Pošto nije realno da će ikada proći totalno ukidanje nekog welfarea, zašto se onda onda makar ne gurati ideju državnog charityja, kako sam shvatila Manzija. To bi bilo realistično, a tako bi se makar sprečilo da progresivci, kompenzatori i prosvetitelji više ne ispravljaju sve bedastoće ljudske prirode, osim one najelementarnije koju predlaže Manzi (doduše, malo muljavo). To bi već bilo nešto - ukidanje državnog uticaja u provision-u usluga, slabljenje grupa kao što su sindikati javnog sektora... Čak je i to optimistično, ne vidim kako bi se izvelo to sto Manzi hoće u obrazovanju, mada je ispravno kritikovao vaučere u obrazovanju.

Treće, ne znam gde si, LHouse, video kod Manzija konzervativizam (ili ti Ivane, socijalizam)? Čovek je neki klasično-liberalni realista. Možda jeste malo jeretik, ukazujući na sociološke (a i psihološke) osnove bilo kakve političke promene u pravcu liberalizma.

Ivan Jankovic said...

Mis Tokvil,

Manzi nije nikakv liberal, osim mozda u americkom smislu. On je tipicni levicarski neokon, onog tipa kao David Frum, recimo. Pogledaj njegovo odusevljenje za globalno zagrevanje naprimer. To ti je najbolji lakmus da li je neko levicar ili nije.

Njegova teza je jednostavna. Welfare state je tu i mora ostati tu zato sto je kapitalizam protivan ljudskoj prirodi, i nesto se mora uraditi. Ako ti to prihvatas, ne vidim kako to miris sa klasicnim liberalizmom (ako je to tvoje stanoviste).

Ja to ne prihvatam. Stavise, vidim osnovnu svrhu postojanja ljudi kao sto su libertarijanci u filozofskom i nacelnom odbacivanju te premise. U 19 veku nije postojao welfare state uprkos tome sto je kapitalizam i tada valjda bio protivan ljudskoj prirodi i covek jednako tezio "zajednici" i "sigurnosti". To je sve ta progresivisticka teza da istorija uvek ide napred, i da welfare state zamenjuje liberalizam, da su to gvozdeni zakoni istorije protiv kojih se ne vredi boriti (mozemo samo malo da "krojimo oko ivica"). Jedan bizarni oblik marksisticke filozofije istorije.

Covek koji napise:
"As far as can be determined from history, the idea of an advanced capitalist society without a welfare system is misplaced nostalgia — or more accurately, an anachronism" osim sto je jako neobrazovan, u ideoloskom smislu je socijalista. Tesko konzervativnom pokretu u kome ce takav da bude "respektabilan". "Konzervativni" pokret u Americi i jeste tu gde jeste, upravo zato sto su takvi kao on tu gde jesu.

Pravi "konzervativac", odnosno liberal, da budem precizniji, se pita - "odakle federalnoj drzavi pravo da pojedincu odredjuje kakvu vrstu zdravstvenog osiguranja i penzije ce da ima? Gde to pise u Ustavu ili cak u "konzervativnoj" filozofiji vlasti?". I svoje delovanje upravlja ka tome. On se ne pita, kao Manzi - "sta ja kao socijalni inzenjer imam da predlozim u cilju popravljanja nacina na koji drzava kontrolise i vodi zivot pojedinca, tako da to bude korisnije po sve"?

Petite said...
This comment has been removed by the author.
Ivan Jankovic said...

Petitie,

potrosnja centralne vlade na welfare je u 19 veku bila gotovo ravna nuli. Cak u vreme Vudro Vilsona pocetokm 20 veka, federalna vlada u Americi nije trosila prakticno nista na welfare. To tek pocinje sa Ruzveltom i Nju Dilom. Koliko se secam, prvi koji je zapoceo sa velferistickim shemama u Evropi, i to vrlo skromno iz danasnje perspektive gledano, bio je Bizmark, sa penzionim programom i zastitom u slucaju bolesti. To je smatrano necuvenim drzavnim aktivizmom u 19 veku.

U Americi je stvar vrlo jednostavna. Ne moras uopste da ulazis u ovu krajnju debatu koju mi vodimo da li je velferizam u skladu sa libertarijanskim nacelima ili ne. Mozes (a posebno ako si "konzervativac") da citiras Jamesa Madisona koji je napisao da Ustav ne moze da se tako rastegljivo tumaci da se dozvole takve besmislice i protuvstavna izopacenja kao sto je mogucnost da federalna vlada placa ucitelje ili "obezbedjuje za siromasne". I shodno tome da kazes, ako Kalifornija hoce pay-as-you-go, super neka ga imaju. Ali to ne obavezuje Teksas. Prakticno cela nacionalna welfare state je protivustavna (ne samo zato sto je to Madison rekao, nego zato sto jeste). I gle cuda, "konzervativac" (Madison je inace papa svih americkih konzervativaca, za razliku od "radikala" Jeffersona) Manzi nije na liniji Madisona, nego Vudro Vilsona i Delano Ruzvelta! Toliko voli drzavu blagostanja da ce baciti i Oca Ustava "pod autobus".

Ivan Jankovic said...

Mislim da je Manzijeva osnovna poenta jasna: to je zabrana da se misli uopste na ukidanje ili bitno smanjenje drzave blagostanja.

"Should conservatives simply advocate unwinding the whole apparatus of the welfare state in favor of exclusive reliance on private institutions and patriotism? Should we not only repeal Obamacare, but also eliminate Medicare and Medicaid? Instead of privatizing Social Security, should we get rid of it?"

Odogovr na sva ova pitanja je - DA, ukoliko "konzervativci" ozbiljno shvataju Ustav. A poslednje pitanje je besmisleno? Ako se penzije privatizuju recimo po clieanskom modelu, one prestaju da budu program preraspodele federalne vlade. Svako stedi za sebe.

"it would be foolhardy, from a conservative perspective, to eliminate a system so central to day-to-day life and long-term planning — and especially to do so all at once, acting on an unproved theory."

Ovo pokazuje ne samo da je covek socijalista, nego i da ne razume kako bi funkcionisalo ukidanje drzave blagostanja. On samo ponavlja propagandu progresivaca. Niko ne bi oduzeo drzavne penzije ljudima koji su uplacivali godinama. Nego bi samo dao sansu mladjima da ne uplacuju, i rekao im, za 40 godina kad se kvalifikujete za Madicare, njega nece biti. Kako to ugrozava njihovo "duorocno planiranje", molim lepo?

Miss Tocqueville said...

Pogresan account. Dole je ponovljen comment

U istoriji je uvek postojao neki drzavni welfare, a to sto se pokusava napraviti jasan rez izmedju savremene welfare state i cistog liberalnog 19.veka, jeste deo soc-dem ideoloske mantre. Samo sto oni pridaju pozitivan ton, dok nasi pridaju ekstremno negativan. Stvar je u tome da su obe pozicije ideoloske jer imaju neki skotom za realnost.

U tom libertarijanskom mitskom 19.veku, upravo je Tokvil kritikovao "rascvetali" welfare u Britaniji (tekst Memoire sur le pauperisme). Od Elizabete I regulise se nad drzavnom nivou welfare. Sta su "work houses" nego cista forma savremene drzave blagostanja samo bez ljudskih prava i ideoloske potke - umesto “poorhouses“ (koje su imale cistiji chairty vid), "workhouses" su pruzale smestaj, ali i nadzor i obavezu radne aktivnosti. Sta je to nego savremeni model "welfare to work"?

Dakle, uvek ce prolaziti neka ideja welfarea (ja bih volela da se to ogoli i svede na charity za stare i uboge). To je vec dovoljna diferencija u odnosu na levicare koji hoce ljude da uce i popravljaju.

Mozda ja nisam razumela tekst, ali delovalo mi je da Manzi kritikuje progresivisticku bojazan da bi ljudi potrosili charity pare na pivo i Farmu.

Miss Tocqueville said...

Nigde ne vidim da je Manzi protiv kapitalizma kako ti kazes: "Njegova teza je jednostavna. Welfare state je tu i mora ostati tu zato sto je kapitalizam protivan ljudskoj prirodi, i nesto se mora uraditi."

Meni deluje da bi ovo jedan liberal mogao da potpise: "Capitalism can channel potentially destructive human characteristics — including greed, envy, and the need to establish personal and group dominance over others — into benign and socially productive work. This is because capitalism allows expression of these urges without violence as markets transform our baser motivations into general progress."

Zapazanja su mu generalno ok, samo je mogao da preskoci zastareli pojam ljudske prirode. Uostalom, mislim da je taj ton politicke filozofije vec bio bajat u vreme Hajeka, ali nekako se njemu oprasta posto je potvrdjeno "naš".

Cini mi se da je tvrdo "sektastvo" potencijalno stetno, a da ne pricamo koliko je realno...Uostalom, Rothbard je kritikovao libertarijanske ekstreme. Jedan tip su "levi ziloti"" "The left sectarian, in brief, considers any transition demands, any use of strategic intelligence to determine priorities for agitation, any appeal to one’s audience without sacrificing ultimate principles, in themselves a “sellout” or betrayal of radical principles."

Ivan Jankovic said...

Mis Tokvil,

On naziva ideju ukidanja drzave blagostanja opasnom, a trzisni liberalizam "nedokazanom teorijom". Mozda je on u pravu, i mozda se ti slazes sa njim, nemam nista protiv, ali ne moze istovremeno da se tvrdi da je klasicnni liberalizam pogresna teorija i da se bude klasicni liberal! Aristotel ne da.

Sto se tice ekstrema i Rothbarda, on je ceo vek proveo upravo zalazuci se za ekstremizam najgore vrste, i tvrdeci da je to jedini nacin da se nesto napravi. Ako je neko bio nemilosrdan prema laznim libertariajncima onda je to on; vidi samo njegov opis Miltona Friedmana i Fridriha Hayeka i istoriju nejgovih odnosa sa Catom. On je pod "sektastvom" mislio na nesto drugo: na sve one fine politicki korektne lbiertarijanske dusice koje ne zele da se kompromituju i "prljaju" politickom agitacijom i podrskom takvim nesofistikovanim seljacima poput Sare Pejlin. Protiv njih je Rothbardova ostrica upucena. On je podrzavao recimo Patrika Bjukenena dok je verovao da ovaj radi za neke libertarijanske principe, iako je znao da ovaj nije lbiertarijanac doktrinarno. Sektasima nije smatrao "tvrdo jezgro" (naprotiv odrzanje tvrdog jezuitskog, zilotskog jegra je smatrao kljucnom aktivnoscu pokreta), nego snobove i cistunce koji odbijaju korisnu takticku saradnju sa nelibertarijancima.

Sto se tice ljudske prirode, taj pojam mozda jeste "prevazidjen", barem medju obozavaocima Zaka Deride i Misela Fukoa.

U tom smislu, ne znam na koga mislis kad kazes da je Manzi "nas"? U ime koje grupe govoris?