Pages

25 November 2010

Behavioral public choice theory

Pre izvesnog vremena sam napisao ovaj post, ali nikako da ga dovršim, nisam imao vremena. Sada me je Slaviša podsetio. Elem...

Video sam na nekom blogu da su Slavišin pristup nazvali "behavioral public choice theory", što je, čini mi se, odličan i tačan naziv. Slavišina teorija je inače vrlo jednostavna - pokazano je da ljudi prave određene sistematske greške, birokrate i političari su ljudi, ergo - birokrate i političari prave sistematske greške. Deluje prosto da prostije ne može biti.

Ali, upravo u tome je lepota. I "klasičan" public choice sada deluje očigledno, ali sve dok neko nije počeo da razmišlja u stilu "čekaj, pa i političari su ljudi, zašto bi iko pretpostavio da su oni anđeli kojima je samo javni interes na srcu" revolucija nije mogla da se dogodi. Dakle, mislim da primena bihejvioralne ekonomije (i psihologije) na donošenje javnih odluka itekako ima smisla. Čak verovatno i više nego samo na privatne odluke, zato što prosečan političar nije jednak prosečnom čoveku - najčešće se radi o ljudima čiji je ego veći čak i od ega fakultetskih profesora. Takav čovek ne priznaje grešku, ne priznaje da ne zna, a svako ko se sa njim ne slaže je korumpirana bitanga.

Staro pitanje, kada se sa nekim ne slažeš, je da li je glup ili pokvaren. Dakle, da li političar koga ne volite vodi takvu politiku zato što je glup ili zato što je pokvaren? Odgovor na ovo pitanje uopšte nije jednostavan, nije lako znati da li on to radi zato što ne zna kakvi su efekti, zato što je korumpiran, ili zato što je zao (pa voli da pravi nepotrebnu štetu).

Uzmimo neki primer, recimo kada ministar zabrani izvoz žita. Moguća obrazloženja su.

1. Zaista radi to iz najbolje namere, odnosno iskreno veruje da je politika jeftine pšenice dobra. Sirotinja nema para za hleb, umreće od gladi, pa on poteže za najboljim mehanizmom koji ima, a nije ni svestan da time  nanosi veliku štetu proizvođačima žita, što je u neku ruku konzistentno sa Slavišinim pristupom.
2. Jasno mu je da su poljoprivrednici pogođeni, ali ga to prosto ne zanima. Jednostavno, potrošači hleba su mu bitniji od proizvođača žita. Recimo zato što njegova partija ne računa na glasove seljaka, a računa na glasove građana, ili zato što poljoprivrednika ima relativno malo, što bi negde bilo konzistentno sa "klasičnim" public choiceom (ali ne i sa Olsonovom pričom, koji pretpostavlja da upravo male grupe mogu bolje da se izbore za povlastice).
3. Potplatila ga je domaća konditorska industrija i proizvođači testenina, koji će po osnovu jeftinog žita biti konkurentnija na domaćem i stranom tržištu. I ovo bi bilo konzistentno sa klasičnim public choiceom.
4. Čovek je prosto zao - voli da nanosi štetu.

Iz perspektive dobro/zlo, obrazloženje 1 govori u prilog da se radi o dobrom čoveku, obrazloženja 3 i 4 govore u prilog da se radi o lošem čoveku, dok je obrazloženje 2 nekako između. Ja bih donekle imao razumevanja za ovakvo ponašanje, jer tako sistem funkcioniše. Ako hoćeš demokratiju, tako do sve ide, a na to nam je upravo ukazao "klasičan" public choice. Ali, "klasičari" su odbacivali obrazloženje 1 i u tome koristili različite argumente.

Na primer, jedan od boljih argumenata je da ljudi generalno možda i nisu racionalni, ali da su ljudi koji su uspeli u životu svakako racionalni. Jednostavno, nemoguće je uspeti ako konstantno praviš greške u odlučivanju i ako ne revidiraš svoje ponašanje. Drugi argument je ukazivanje na političku konkurenciju - kao i na tržištu, konkurencija te primorava da budeš racionalan.

Međutim, izgleda da taj mehanizam nije baš tako jak. Ili, to barem tvrde bihejvioralni ekonomisti. Moguće je identifikovati sistematska odstupanja od racionalnog ponašanja. Taj pristup svakako treba proširiti i na političare. Pravi problem je - kako to testirati?

Teško. Nije lako testirati nečiju racionalnost "od spolja", odnosno samo posmatranjem ponašanja, jer ne znaš koja je motivacija. Mnogo je lakše sa privatnim odlukama, jer ti je tu motivacija jasna. Jasno je da ljudi vole jeftinije i kvalitetnije stvari, od skupljih i manje kvalitetnih, pa se propuštanje takvih stvari može smatrati iracionalnim. Kod političara to nije tako očigledno. Ako pretpostaviš da im je vlast jedini cilj u životu, onda je teško objasniti činjenicu da većina političara sa vlasti silazi potpuno mirnim putem, nakon rukovanja sa naslednikom. Malo ima onih koji su spremni da iskoriste policiju i vojsku za opstanak na vlasti. Ako mislite da je vlast jedino što je njima bitno, onda miran silazak sa vlasti deluje iracionalno. Ili, može da se pretpostavi da im je lično bogaćenje jedini cilj u životu. Ali, opet, stvarnost nas demantuje. Najveći broj političara nije korumpiran i sa vlasti ne silazi veoma bogat. Moguća motivacija je i "ostavljanje traga u istoriji". Međutim, najlakši način da ostaviš trag je da zaratiš sa nekim, a opet i to većina političara izbegava. Čak možemo možda da pretpostavimo da političari zaista žele da urade sve što je najbolje  "za narod", ali to tek otvara gomilu pitanja - kako uopšte utvrđujemo šta je najbolje "za narod", ko je taj "narod" i slično.

Kao što se može naslutiti iz ovoga što pišem, mislim da je empirijsko proučavanje racionalnosti političara teško, ako ne čak i nemoguće, jednostavno zato što ne znamo šta je to što oni pokušavaju da maksimizuju. A ako ne znaš šta im je tačno cilj, kako onda možeš da procenjuješ da li ga ostvaruju ili ne, da li prave sistematske greške ili ne, odnosno da li su iracionalni ili ne?

11 comments:

Crni said...

Kada smo vec kod politicara i miljenice nekih ovde blogera :)

http://www.mediaite.com/uncategorized/sarah-palin-confuses-whos-on-our-side-in-northsouth-korea/

hogarstrasni said...

Mislim da je autor poprilicno simplifikovao stvari, a tacna mu je teza da je gotovo nemoguce empirijski mjeriti ponasanje politicara.
Uz to, da li je racionalno ponasanje miran silazak sa vlasti, umjesto angazovanja vojske, cak i kada je vlast jedini cilj? Mislim da jeste, jer neuspjelo angazovanje vojske donosi zatvor, a takodje nekada odnosi glavu. Takodje, koji ce general rizikovati zatvor i karijeru da bi ostavio nekoga na vlasti. Zasto sebe ne bi doveo onda vlast sa apartom sile, a ne ostavljao nekog Indijanca.
Slicno je i sa bogacenjem. Da li rizikovati ekstremno zatvor, a manje ekstremno licnu blamazu zbog love. Bez lopinjanja, odlazis sa vlasti kao drustveno pozeljan (visoko u teoriji potreba), a od drustvene pozeljnosti kapne za veoma pristojan zivot u vidu raznih honorara, predavanja, bordova. Dakle, sve je racionalno.
Takodje, nijesu uzete u obzir ni partije kao firme od kojih politicari poprilicno zavise,kao ni niz drugih drustvenih institucija,drzavnih i nedrzavnih, poput medija.

Ivan Jankovic said...

Crni,

rec je o lapsusu koji je korigovala posle dve sekunde. I ceo ostatak soua je govorila o Juznoj Koreji kao savezniku SAD.

No, cak i da nije bio lapsus, to bi jos uvek bio manji problem od verovanja sofistikovanog profesora prava sa Chicago U (tj sadasnjeg predsednika SAD) da Amerika ima 57 drzava i da se u Austriji govori "austrijski".:)

Crni said...

Ispravio je voditelj lepo pise, pa ona nema pojma sta prica, kakav lapsus?! A iz daljeg teksta se tek vidi kakav je tutumrak...

Ivan Jankovic said...

Crni,

Meni nema mnogo smisla da neko ko pola sata prica o Juznoj Koreji kao savezniku i napada Severnu Koreju, odjednom ne zna ko je prijatelj ko nije. Meni to lici na lapsus.

Nemam nista protiv pljuvanja politicara kao sporta. Naprotiv.
Ali, mislim da je tvoj pristup malo cudan. Nalazis da je jedan lapsus siguran znak kretenizma dok je tvrdnja da Amerika ima 57 drzava i da se u Austriji govori austrijski ok (ili bar ne nalazis za potrebno da prokomentarises). Pri tome je zapravo znaimljiva ne samo ta disproporcija u reakciji na dve stvari, nego cinjenica da je autor tvrdnji o austrijskom jeziku i 57 drzava "sofistikovan" i "intelektualac" (po misljenju kako liberala tako i RINOa) dok je Pejlinova neobrazovana seljancica-kaubojka (opet po misljenu obe grupe). Logicki gledano, mnogo veca vest, sa dubljim konsekvencama je kad profesor sa Cikaga lupeta gluposti nego kad to radi seljanka sa Aljaske, ne?

Dakle, mozes da je kritikujes za sta god zelis (ukljucujuci i glupost) ali ovo ti je dosta glup nacin da to radis.

Slaviša Tasić said...

"Nalazis da je jedan lapsus siguran znak kretenizma dok je tvrdnja da Amerika ima 57 drzava i da se u Austriji govori austrijski ok"

Nije jedan lapsus, ona je prethodno uspostavila reputaciju neznalice tako da je normalno da se sada sve pomno prati. Skoro je izmislila i novu reč, refudiate, valjda je pobrkala refute i repudiate.

Tako da u celom kontekstu mene ne bi čudilo da je ono skoro naučila, tek za vreme predsedničkih izbora, kad su je brifovali o svemu tome, razliku između Južne i Severne Koreje. Razimljivo je za nekog ko ne ume da imenuje nijedan nedeljni časopis koji čita, da ne zna ništa ni o Korejama. I otuda lapsus.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

"Nije jedan lapsus, ona je prethodno uspostavila reputaciju neznalice tako da je normalno da se sada sve pomno prati."

Prevod: "Liberalni mediji i RINOi koji se plase Palinove izmislili su prethodno narativ o "gluposti" (ranije primenjivan i na Regana) i zato sada nove lazi o tome da ona ne zna razliku izmedju Severne i Juzne Koreje zvuce neiformisanim ljudima kao istina."

Dalje, nisi komentarisao Obamino neznanje. To je vrlo vazno zato sto ti pokazuje da se reputacija "neznalice" stice ne aktuelnim neznanjem nego tako sto postajes moguci "autsajderski" pretendent za predsednika Amerike. Mozes li da zamislis koliko bi "reputacija' Sare Pejlin bila pogorsana da je ona zaista rekla da se u Austriji prica austrijski ili da ima 57 americkih drzava? Ili da je Evropa "drzava"? Nikad se nisi zapitao -kako to bogamu da profesor iz Cikaga nije "uspostavio reputaciju neznalice" tvrdnjama o austrijskom jeziku ili 57 drzava, ili o drzavi Evropi? Kakva je to misterija?

Optuzbe protiv Pejlinove su bukvalno citiranje istih takvih optuzbi protiv Regana i Busa mladjeg. Cista bigoterija prestonickih snobova koji ne mogu da podnesu da plebs pretenduje na najvise mesto u vlasti. I to jednako vazi za liberalne i "konzervativne" bigote, koji mrze Pejlinovu jos i vise od liberala - pogledaj National Review, Wall Street Journal ili Weekly Standard poslednje dve-tri nedelje. Imas bar deset ili petnaest direktnih napada i saveta Pejlinovoj da se ne kandiduje. Jedna od vodecih kolumnistkinji WSJ ("konzervativac" inace) koja je bila zaljubljena ko siparica u Obamu i njegovu "sofistikovanost" nazvala je Pejlinovu "kancerom". Da ne zaboravim medijske napade Busa Mladjeg (koji inace odbija da kritikuje Obamu iz "pristojnosti", ali ne i Pejlinovu!) i njegove majke, kao i direktne podrske njegovog oca Mit Romniju! Nije li to zabavno? Mislim, okupiti na jednom mestu protiv sebe celokupni liberalni i konzervativni establisment bez izuzetka?

Slaviša Tasić said...

Ivane, sve je to tačno, nema sumnje da nju ne vole iz mnogih razloga, da mnogo toga dodaju, love svaku grešku itd., ali da Sara Palin nije najinformisaniji i najobrazovaniji političar na sceni je dovoljno dobro dokumentovano. Obama je lupio par puta, ali kad je neko profesor na Čikagu (pre nego što je postao političar), harvardski pravnik, urednik Harvard Law Review, onda je normalno da se pretpostavlja da je kad odvali glupost to gaf. Palin je sa druge strane pohađala pet nižerazrednih koledža, nekako na kraju završila novinarstvo, od tada živela u provinciji, nije blistala u prethodnim intervjuima, više puta pokazala neznanje i onda je očekivano da se i kad stvarno napravi gaf kod nje pretpostavlja neznanje. To nema veze sa hajkom medija i establišmenta, mada ne sumnjam da ona postoji.

Stvarno ne razumem zašto je braniš, time ne braniš svoju ideološku poziciju, ni njenu ideološku poziciju, ni tea party, jedino što braniš je njena ličnost.

Ivan Jankovic said...

"Obama je lupio par puta, ali kad je neko profesor na Čikagu (pre nego što je postao političar), harvardski pravnik, urednik Harvard Law Review, onda je normalno da se pretpostavlja da je kad odvali glupost to gaf."

Meni tvrdnja da se u Austriji prica "austrijski" ne lici na gaf nego na neznanje. Dalje, nije li cudno da je Obama bio sve to sto navodis bez ijednog retka ikad objavljenog o bilo cemu bilo gde? Osim dve knjige memoara? Problem je sto je prica o nesofistikovanosti, neznanju i gluposti samo smokvin list za otpor prema autsajderima. Da ne ponavljam opet kako je bio tretiran Regan i da taj tretman nije imao nikakve veze sa njegovim znanjem ili inteligencijom, nego sa time sto nije bio deo vladajuce kaste. Mislim da bi mrznja vasingtonskog establismenta obe partije prema Palin mogla najbolje da se uporedi sa mrznjom aristokrata prema "skorojevicima" i kmetovima. Uzasavanje klana Bus, WSJ, NYT, NRO, New Republica i svih drugih nad mogucnostu - Palin u Beloj kuci, je isto kao uzas nekog Lorda na pomisao o sitnom trgovcu iz Jorksira bez pedigrea, znanja Sekspira i sa seljackim izgovorom, na celu Vlade.

"Stvarno ne razumem zašto je braniš, time ne braniš svoju ideološku poziciju, ni njenu ideološku poziciju, ni tea party, jedino što braniš je njena ličnost."

Zena je razbucala jednom rukom korumpirani old-boys-network na Aljasci, posto je prethodno bila gradonacelnik rodnog grada. To pokazuje dobar i jak karakter i stvarnu lidersku sposobnost (i nije tipican autorski rukopis glupe osobe, da dodam). To su kljucne stvari za dobrog predsednika, ne da li je citao Hajeka (da izvines mislim da ni Obama nije cuo za njega, cim misli da se u Austriji prica austrijski:))

Dalje, ona je u dobrim odnosima sa Ron Paulom. Sudija Napolitano koji je vrlo blizak Mises Institutu je promovise u svom programu. Postojale su glasine ranije da ce uzeti Ron Paula kao potpredsednickog kanidata. Upravo zato sto nije skolovana na Harvardu, sto ima zdrav razum i dobar, tacerovski karakter mislim da bi bila mnogo bolji predsednik od recimo plasticnog coveka Mit Romnija. Ne zaboravi kontekst svih ovih napada na nju: to su predstojeci republikanski prajmeriji gde ce izbor biti: Palin ili Romni. Ja bih recimo voelo da vidim Majk Lija kao kandidata, ili Ron Paula, ili Rand Paula. Posto to nije moguce mislim da je Palinova u krugu Hakabi, Romni, Gingric apsolutno jedini relevanatan izbor za nekog ko je simpatizer Tea Party. Verovatan dalji scenario ce biti pokusaj miniranja u opstim izborima od strane republikanske masinerije (kao sto su uspesno uradili 1964 sa Goldwaterom i neuspesno 1980 sa Reganom). Konacni ishod ne znamo, ali je bolje da ona izgubi, nego da Romni pobedi.

Slaviša Tasić said...

"Dalje, nije li cudno da je Obama bio sve to sto navodis bez ijednog retka ikad objavljenog o bilo cemu bilo gde?"

Ustvari i nije toliko čudno, Harvard Law Review uređuju studenti, a pravo je posebna grana u akademiji, tu profesor možeš da postaneš i bez ikakvog objavljivanja. Nema sumnje da je i afirmativna akcija igrala ulogu, kao i da su autobiografije slika njegovog ega, ali ove njegove univerzitetske pozicije su objašnjive u sistemu takav kakav je.

"Upravo zato sto nije skolovana na Harvardu, sto ima zdrav razum i dobar, tacerovski karakter mislim da bi bila mnogo bolji predsednik od recimo plasticnog coveka Mit Romnija."

Ovo je mnogo bolja linija odbrane od negiranja njene neobaveštenosti. I ja mislim da nivo obrazovanja nije ključan za dobro liderstvo, ali baš zato nema potrebe negirati očigledno -- žena stvarno nije znala da navede nijedan časopis koji čita, gledao sam emisiju uživo. Mnogo je bolje tvrditi da su eksperti upropastili ekonomiju u poslednje dve godine i da su od ekspertize važniji zdravi principi koje ona ima. To je i mnogo teža intelektualna pozicija, ne može se lako objasniti.

Ivan Jankovic said...

"Ovo je mnogo bolja linija odbrane od negiranja njene neobaveštenosti. I ja mislim da nivo obrazovanja nije ključan za dobro liderstvo, ali baš zato nema potrebe negirati očigledno -- žena stvarno nije znala da navede nijedan časopis koji čita, gledao sam emisiju uživo."

Sad ispade da sam tvrdio da je neobavestenost preduslov dobrog liderstva. osim toga, mozda je tacno da je ona neinformisana, ali ovaj lapsus kod Glenn Becka to ne dokazuje. Sve je krennulo od toga. Ona JE znala da Severna Koreja nije saveznik sto se vidi iz cele emisije.

"Mnogo je bolje tvrditi da su eksperti upropastili ekonomiju u poslednje dve godine i da su od ekspertize važniji zdravi principi koje ona ima. To je i mnogo teža intelektualna pozicija, ne može se lako objasniti."

Naprotiv, ja mislim da je pozicija intelektualno vrlo udobna (van Menhetna i San Franciska tj) i laka za objasniti i da je ljudi dobro razumeju.