Pages

24 September 2010

Srpska "Sloboda izbora"

Ne, nije reč o još jednom prevodu poznate Friedmanove knjige, nego o potpuno novoj knjizi koju je napisao Miroslav Prokopijević. Ali, svejedno, poređenju itekako ima mesta. Jasnoća i konciznost sa kojom Prokopijević objašnjava i najkomplikovanije ekonomske pojmove i teorije je vrlo dragocena jer demistifukuje ekonomiju kao neku ezoterijsku mudrost i pokazuje da je ona prevashodno stvar logičkog mišljenja i dosledne primene principa, a ne komplikovanog modeliranja i empirijskog testiranja. Kao takva, ova knjiga je podjednako dragocena za "eksperte" i "neeeksperte". Ovu njenu stranu je najbolje opisao Steve Pejovich u svojoj recenziji koja je štapmana na koricama:

Kao što je Friedmanova knjiga Free to Choose doprinela ekonomskom obrazovanju širokih slojeva u Americi, verujem da će knjiga Miroslava Prokopijevića imati sličan rezultat u Srbiji. Razlog je jednostavan. Prokopijević analizira najvažnije ekonomske principe na tako jednostavan način da ih i eksperti mogu razumeti.


Apsolutno se slažem. Posebno je važno da knjiga doprinese obrazovanju eksperata, tj ekonomista u Srbiji, pre nego naroda. Mislim da će narod imati manje problema sa Prokopijevićevom knjigom nego eksperti.

Što se eksperata tiče, videćemo efekte i dalje komentare "iz tog ćoška". Predosećam da neće biti laskavi, ako ih uopšte i bude. Naime, knjiga je još radikalnija od originalne "Free to Choose". Slobodno se može reći da ona predstavlja otvorenu provokaciju ne samo preovlađujućim ekonomskim praznovericama javnosti, već još i više praznovericama u koje i većina ekonomista, u ovom ili onom obliku, i dalje veruje. Šta reći za knjigu koja kaže da je insajdersko trgovanje korisno i treba ga ozakoniti, da treba privatizovati novac, da su špekulanti korisni, antimonopolska politika štetna i često jača monopole, da su "poreski rajevi" super stvar a strana pomoć podriva ekonomski rast, da je koncept socijalne odgovornosti kapitala glupost (ne baš tim rečima, ali to je smisao), ideja "ekonomije zasnovane na znanju" elementarna greška, a neprijateljsko preuzimanje suštinski važna institucija tržišta koju ne treba ograničavati nikako? Bau, bau, sakrijte malu decu, stižu neoliberali. :)

Oni koji nabave knjigu videće da ne preterujem kad kažem da je naslov knjige koji asocira na Friedmana opravdan, i da recenzenti, Madžer i Pejović, koji prave isto poređenje, takođe ne greše. Iako nije pisana kao sistematsko delo, nego kao zbirka naizgled nepovezanih eseja, knjiga funkcioniše kao celovito izlaganje osnova filozofije slobodnog tržišta. Ja uvek kažem da se o ekonomiji mnogo više može naučiti iz naoko popularnih dela kao što su "Free to Choose" ili "What Government has done to our money", "Šta se vidi i šta se ne vidi" nego iz tomova tehničke literature. Sad imate još jednu knjigu tog tipa na srpskom.

Ja dajem pet zvezdica, vi ostali proverite.

5 comments:

Brut said...

o, pa to se mora nabaviti:)

Bilo bi super da je Prokopijević imao prilike da svoje ideje izloži i običnom narodu, u nekom TV serijalu, kao Friedman ili Pinera.

Simun said...

Ajde, na latinici je. Još da smislim kako da ju nabavim u Zagrebu... :)

Kupujem sigurno, a ako je stvarno dobra onda kupujem više primjeraka i dijelim okolo.

Goran said...

Porucio! :)

Jos nisam cuo Prokopijevica da prica budalastine, kao vecina ostalih srpskih ekonomista, cak i neki mladji od kojih bi covek ocekivao da su trezveniji od svojih oceva koji su nas i doveli tu gde smo.

Branko said...

Interesantno da je Prokopijevic izdao knjigu za drzavni Zavod za udzbenike, i da mu je knjiga stampana od para poreskih obveznika.

Takodje i ostavli srpski libertarijanci uglavnom zive od drzavnih instituta, drzavnih univerziteta, drzavnih novina, rade za NVO koje se finansiraju drzavnim parama.

Ne radi li se tu o cistom licemerju!

Slaviša Tasić said...

Ne radi se. Licemerje bi bilo kada bi zbog toga libertarijanci propagirali da država treba da štampa knjige, izdaje udžbenike, daje naučne ili NGO subvencije i slično. Ali oni to ne rade, naprotiv, govore suprotno. Ali ako i pored toga neko iz države hoće da odštampa moju knjigu, prihvatiću (sve dok u toj knjizi mogu da govorim šta hoću, uključujući i da država ne treba da štampa knjige!).

Našu knjigu Tržišno rešenje štampao je Službeni glasnik i nije bilo nikakvih kompromisa. Štampani su svi protivdržavni postovi, čak i argumenti za nezavisnost Kosova.