Pages

03 September 2010

EU 2010

Istina je da se Srbija ne bi trebala naročito busati slobodom govora, ali primeri koji ovih dana stižu iz EU govore o jednom užasavajućem suspendovanju slobode govora koje izgleda da nema kraja sve u ime... e to nije lako provaliti. I nije reč samo o tome nego i o progonu onih koji ne govore politički korektno. Tilo Saracen nije baš neko sa kim delim zajedničke stavove, ali ne vidim zašto neko ne može da bude centralni bankar ako smatra da se muslimani nisu baš najbolje intergrisali u Nemačku i da će jednog dana postati većina. Osim ako i još neke centralne banke za cilj imaju i besplatan sladodeled utorkom, ili već po želji.

Ako je i gornji primer opasan, drugi deluje grotesktno, ali dugoročno je još veće zadiranje u slobodu govora. Nakon što su Tri praseta (istina neodredjenog pola) skrajnuta, sada su tata i mama postali koren svog zla i seksizma.

21 comments:

tiki said...

ja uporno tvrdim da uopšte ne treba ulazit u EU , Odnosno usvajat pravne stečevine EU . nego pravit državu prema slici i prilici USA.Slobodnu, Slobodno misleću, Slobodnotržišnu i sa vladom , parlamentom , zastupničkim sustavom i sa minorizaciom NGO utjecaja na vlast .
A novaca biti neće od EU . troška bogami hoče.

bobek33 said...

Srbi imaju toliko zajednickog sa Amerikancima koliko Poljaci sa gradjanima Ugande.

Za mene slucaj Tilo Saracena je veoma simptomatican. I dobro sto taj covek ce izgubiti svoje posao. On, kao Nemac, dao neku rasisticku izjavu koja je osnovana u velikoj meri na predrasudjama i neznanju. Doduse, rekao je to NEMAC. Kod njih postoje malo drugacije standarde i svaka izjava tog tipa odmah stavlja sve u odredjen istorijski kontekst (svi znamo o cemu se radi).

U EU postoji politicka korektnost ne u smislu govora, ali neformalnih pravila igre, tj. svi akteri koji ucestvuju u glavnim procesima odlucivanja moraju da prihvate odredjene norme i ogranicenja ponasanja.
Sto se tice ulazka u EU to stvarno meni nije jasno kako neko u Srbiji moze smatrati da to je los potez za tu zemlju... Ludilo potpuno. Koliko treba biti slep da bi se ne video nesposobnost sopstvene elite da sprovodi reforme. Bez ulazka u EU, Srbija zauvek ce ostati na periferijama savremengo sveta, a njen drzavni institucionalni kapacitet bice na danasnjom, katastrofalnom nivou.

Svaki covek koji ima malo vise pojma o EU, zna da Brisel i Evropska Komisija su najbolji zastitnici slobodnog trzista, pre svega njenog glavnog pravila, tj. slobodne konkurencije (ravnopravnost).

Srbija je zemlja neverovatnih monopola, sa slabim privatnim sektorom (EU daje novac za razvoj tog sektora) i slabim drzavnim institucijama. Sve te sektore gde drzava je neefikasna otice odmah u kompetencije Evropske Komisije koja ce resiti mnoge probleme. Niko u Srbiji ne kapira da ulazkom u EU i potpisom jednog dokumenata zemlja prihvata odjednom celu grupu zakona. Kad bi ti zakoni morali da idu preko vasu skupstinu to proces njihovog usvajanja trajao bi 30 godina.

Ehhh, ima milion argumenata za ulazak Srbiju u EU. Nemam dosta mesta da bih o tome vise pisao...

bobek33 said...

PS. Savet Evrope moze da prica sta god zeli. Ja sam primetio da samo kod vas neko obraca paznju na raporte i primedbe te institucije. Mogu samo reci da u Poljskoj nikog vise ne zanimaju izvestaje i savetodavne misljenje te institucije.

Za sada sigurno sloboda govora je veca u zemljama - clanicama EU nego u Srbiji. Bez razvijenog slobodnog trzista, bez jake privrede nece biti pluralizma u medijama i neke vrste nezavisnosti tog sektora. Licno nikad nisam cuo da bi neka spoljna institucija vrsila pritisak ili odlucivala o tome sta moze biti napisano u poljskim novinama a sta ne moze. Onda ne znam odakle teza o nekoj politickoj korektnosti (tj. cenzuri)??

Donosenje zakona o ravnopravnosti zena i muskaraca ostaje u pravnim kompetencijima svake zemlje. Ali o tome sigurno necete procitati u tabloidama.

P.S. Ja se secam kako su poljski tabloidi (kojih vlasnici su nemacke kompanije) pre ulazka Poljske u EU pisale o tome da hrana i ostali proizvodi ce poskupljeti sto je bio apsurdno. Pa, neko moze reci da takva je logika funkcionisanja svih tabloida - senzacija, izazivanje straha etc. I tako treba gledati i tu izjavu;))

Aleksandar Stevanović said...

Suština primedbe na narastajucu politicku korektnost (drugi naziv za (auto)cenzuru) je da je skrajnjavanje nekih problema ili nezadovoljstva dela građana samo put da isti još više narastu, ako već sloboda govora nekome nije vrednost sama po sebi, koju uvek treba braniti da ne bi još neki sutra došli u Saracenovu poziciju. To je i jedan od razloga zašto neki "likovi" u civilizovanim državama dobijaju značajan broj glasova, a što se ne bi desilo u zemljama gde se može javno reći da neka grupa nije integrisana ili bilo koja glupost.

Konačno i dalje mi nije jasno zašto neko ne može da bude ksenofob i da kvalitetno radi svoj posao u centralnoj banci. Živi bili pa videli, prikrivena i malo više ksenofobija će biti dobitna za mnoge izbore u EU.

Srbija je van konkurencije, u njoj je većina evroskeptika skeptična i prema civilizaciji uopšte. Ima i nekih koji su više u fazonu Klausa i onih koji vide dalje od lepote EU države blagostanja, ali to nije politički relevantno, pogotovo sa narodom kojem se sa EU mantra, umesto da se nešto radi na evro-integracijama. Za Srbiju je (kao i mnoge druge ex-komunističke zemlje) EU second-best, a first-best je više misaona konstrukcija.

tiki said...

Bobek
šta su poljaci i uganđani ista klasa u košarci.Tilo je konstatirao činjenice, fašizam nastaje kao posljedica potiskivanja činjenica .
a što se predrasuda tiče , očito nikad nisi vidio kako se turci uklapaju u njemačko društvo , ili makedonski albanci ( islam im je ispred nacije za razliku od kosovskih) u Istarsko recimo

bobek33 said...

Naivno je smatrati da je moguce sprovediti liberalne reforme u takvom drustvu kao sto je srpsko;) Po pitanju liberalnih vrednosti (preduzetnost, individualizam etc.) ne da ne mozete se uporediti sa Amerikancima nego ni sa drugim drustvama centralne Evrope;) Sto se kosarke tice daj nam malo vise vremena;) Bice kao u rukometu i odbojci - tu smo treci i drugi na svetu;))) Vise se brinem za fudbal jer za dve godine pocne kod nas evropsko prevenstvo a sada igramo kao reprezentacija Ugande...

Sto se tice Muslimana u Evropi dosta dobro poznajem njihov polozaj jer moja sestra pise doktorsku disertaciju bas iz te teme. Pa i sam cesto idem u Nemacku. Napisao sam danas post o nemackoj politici prema imigrantima (u stvari o njenom odsustvu) i o drugim stvarima, ali nesto se sjeb... tako da nije taj post ovde objavljen. Nazaost nemam snage da ga opet pisem jer srpski nije moj materni jezik;)

Tilo kao zvanicnik nije sme da govori o genetskim sposobnostima neke manjine (koja pripada gradjanskom drustvu) jer to smanjuje poverenje u drzavne institucije. Doduse, vodi ka dezintegraciji spomenutog drustva kao i stigmatizaciji odredjenih grupa. Kako neko moze govoriti u XXI veku da neki ljudi genetski su determinisani da budu lenje ili nesto slicno.

Tiki, mozes da se osnovas neku novu NSDAP ako ti smeta politicka korektnost Evrope. Granice javnog diskursa u USA i u Evropi su naravno razlicite zbog mnogih razloga (istorijsko iskustvo, model drzave i drustva, shvatanje ljudskih prava etc.).

Slaviša Tasić said...

"Nazaost nemam snage da ga opet pisem jer srpski nije moj materni jezik"

Meni nikako ne ide u glavu kako si uspeo da ovako naučiš srpski, sve sa frazama i slengom. I to za kratko vreme koliko sam shvatio, godinu dana ili tako nešto u Srbiji.

bobek33 said...

Pa srpski nije tezak jezik;))) Da budem iskren, poljski i srpski su slicni jezici;))) Pa ziveo sam skoro dve godine u Srbiji od cega godinu dana u Beogradu. U stvari tek u tom gradu naucio sam vas jezik jer sam imao priliku da direktno zivim sa Srbima;) Na kraju moram spomenuti da u Poljskoj je moguce studirati srpski jezik i knjizevnost na 8 ili 9 univerziteta;))) Jednostavno smo srbofili;))

Brut said...
This comment has been removed by the author.
Brut said...

"Naivno je smatrati da je moguce sprovediti liberalne reforme u takvom drustvu kao sto je srpsko;) Po pitanju liberalnih vrednosti (preduzetnost, individualizam etc.) ne da ne mozete se uporediti sa Amerikancima nego ni sa drugim drustvama centralne Evrope;)"

A kako je liberalne reforme bilo moguće sprovesti, na primer, u posleratnoj Nemačkoj? Tamo su individualizam i preduzetnička kultura baš cvetale četrdesetih.;) I kako to da nisu sprovedene i bile na ceni u Istočnoj Nemačkoj, kad je tamo isti taj kulturni determinizam kao i u zapadnoj? I što individualizam, preduzetništvo, etc. nisu cvetali u zemljama centralne Evrope u vreme kad su u Srbiji prašinjali džez, rock, punk, new wave i ostale individualističke vrednote, a privatno preduzetništvo (iako bedno) ipak postojalo?

bobek33 said...

I deo:

Sto se tice privrede i drzave u posleratnoj Nemackoj sprovedene su reforme, koliko ja znam, koje predstavljaju mesavinu liberalnih i socijaldemokratskih ideja, tj. socijaliberalizam. Nemci su gradili univerzalne trzisne ustanove, ali istovremeneo napravili su celo nivo institucija koje su specificne samo za njih. Sto se tice svakodnevne aksjologije i pluralizma to su bile, makar ja tako smatram, u velikoj meri posledice institucionalnog poretka koji je uradjen u posleratnoj Nemackoj (demokratija, slobodno trziste etc.). Spomenute institucije podrzavale razvoj individualizma i preduzetnosti. Antropolog jos bi obratio paznju na drustvene i kulturne uslove u nemackom drustvu koje su omogucile njegov razvoj. Ima tu celu grupu pozitivnih vrednosti. Zakljucujuci mozemo reci da Nemci su prilagodili institucije celom kontekstu, ali i te institucije su bile nekako ukorenjene u nemackom drustvu. Tako da ovde nije bio problema graditi trzisnu privredu, jer taj model nije bio po principu u sukobu sa drustvenim vrednostima, a cak je stimulisao.

U Istocnoj Nemackoj nije isto kulturno okruzenje (komunizam ipak je ostavio trag). Mislim da u slucaju OSI napravljenje su greske jer nisu izgradjenje institucionalne mehanizme podsticaja za razvoj preduzetnosti i individualizma. Cini mi se da cak je uradjeno nesto potpuno suprotno - osnovan je mehanizm koji pravi ljude pasivnim. Sto se tice pluralizma i ostalih demokratskih vrednosti Istocni Nemci su u velikoj meri slicni sa ostalim evropskim drustvama.

bobek33 said...

II deo:

E, sada malo o Srbiji. Problem je u tome sto u toj Jugoslaviji institucionalni okvir i model razvoja su bile jako pogresne. U kulturnom smislu proces vesternizacije srpskog drustva imao je oblik IMITACIJE, tj. neistinite modernizacije. Razlozi za to su i kulturoloske i politicke i institucionalne. U srpskom drustvu postoji izuzetno veliki broj institucija koje podrzavaju kolektivne vrednosti i nacin delovanja kao sto je npr. autoritarizam i shvatanje drzave kao subjekata koji ima ogromne i siroke funkcije prema drustvu i koji je izvor resursa koje moze da se eksploatise. To razlikuje srpsko drustvo od srednjo evropskih. Ja ne znam kako je moguce menjati to. Buduci da sam istitucionalista, mogao bih da kazem da najbolje resenje je graditi institucije koje bi podrzavale neke druge uzroke (patterns) ljudske aktivnosti i delatnosti, ali takav proces jako dugotrajan i tesko je primetiti njegove posledice u kratkom roku. Poljacima, Cesima i ostalim bio je mnogo lakse prihvatiti liberalan model privrede jer ne samo sto institucije podsticale razvoj slobodnog trzista ali i drustveno i kulturno okruzenje (np. veci stepen urbanizacije i evropeizacije, duga tradicija demokratije).

Mislim da istorijski razvoj svakog drustva ima jak uticaj na sadansnjo stanje. Ja to pogotovo primecujem u slucaju Srbije.

Direktno sam analizirao institucionalni poredak u Srbiji, ali takodje imao sam priliku da istrazujem kulturne obrasci koji su promovisani u masovnoj kulturi. I to je katastrofa... Meni se takodje cini da srpsko drustvo je dosta pasivno i njemu odgovora sadasnjo stanje i model razvoja. Zanimljivo je bio takodje analizirati javni diskurs u Srbiji, koliko nekompetencije i naivnosti u njemu ima - mnogo puta meni to sve delovao veoma groteskno.

Brut said...

bobek33

kakvo bi tvoje objašnjenje bilo da Nemci nisu izgubili rat '45. ili da komunizam nije pao '89? Da li bi i onda tvoja analiza zaključila da su "Nemci prilagodili institucije celom kontekstu, ali i te institucije su bile nekako ukorenjene u nemackom drustvu"?

U posleratnoj Nemačkoj si imao snažan talas liberalizacije ekonomije, na čijem čelu je bio Ludvig Erhart (kasnije i premijer), koji je - mimo volje i znanja okupacionih vlasti - ukinuo kontrolu cena i proizvodnje, čime je počeo ekonomski oporavak Nemačke. (Osim što je bio "neoliberal", bio je i veliki protivnik regionalnih birokratskih organizacija, poput OECD, a danas bi verovatno bio zadrti "evroskeptik".)Prosvećeni zapadnjaci i denacifikatori samo su u čudu mogli da gledaju kako ljudi, koji su se do juče kleli u Hitlera i slavili uzvišenost žrtvovanja za vođu i naciju, sada okreću svome poslu, unapređujući samo svoj lični interes. Nije im trebala, dakle, tvoja visokoparna antropologija i vera u institucionalnu izgradnju i oporavak društva i kulture, da bi postali isti, pa čak i bolji, od svojih zapadnih tutora. Nisu im trebale ni kejnzijanske ideje denacifikatora o privrednom oporavku. Socijaldemokratska izgradnja nemačke države blagostanja, počela je kasnije. So, don't mix frogs and grandmums, što bi rekao Vuk.

Tvoja kulturološka i istoricistička objašnjenja, dakle, ne piju vodu. Ali ne sumnjam da bi se jadni Tilo složio sa tvojim opservacijama.;)

Što se tiče Srbije, svaka tvoja rečenica vrvi od kulturalističkih predrasuda i, moram reći, neobaveštenosti. Ako se "evropejstvo" svodi na promenu mentaliteta, ukidanje masovne kulture i prosvećivanje naroda od strane NGO elite, onda smo ga nahebali u EU. Komunisti su 50-60 god to isto pokušavali, pa nisu uspeli. Jel predlažeš sličan neki socijalni eksperiment ponovo? Jel to EU? Sreća naša pa nas neće tamo, jer su nam kultura i društvo nedorasli takvom poduhvatu. Molim da u sledećem svom izveštaju još malo pridodaš.;)

bobek33 said...

BRUT,

Meni smesno deluju tvoje tvrdnje.

Da krenemo od pocetka. Nemacki model kapitalizma to je mesavina razlicitih institucionalnih resenja. Procitaj malo detaljnje kako sve to u stvari izgledao. Preporucujem ti knjige iz oblasti VoC (Varieties of Capitalism) gde mozes naci par radova o Nemackoj (mogu ti spremati spisak). Nikad nije moguce izgraditi idealno sterilan model privrede bez obzira na koji se opredeljimo. Naivno je misleti da nemacki model je iskljucivo osnovan na liberalnom konceptu. Ima tu dosta socijalnih resenja koje su bile pararelno sprovedene.

Mislio sam na institucije koje su ukoronjene u takvim drustvenim vrednostima kao sto je preduzetnost, etika poslovanja, disciplina rada etc. Pa i takodje u istorijskom iskustvu koje postoje u kolektivnom identitetu drustva.

Pre par meseci je izdana dobra knjiga Dubravke Stojanovic "Ulje na vodi". Procitaj nju. Mozda tada bices vise kritican prema svojom drustvu. Ja takodje koristim teorije path dependence u svojim analizama i Srbija meni je odlican predmet za takvu analizu.

Nemam nikakvih kulturoloskih predrasudja prema Srbima, samo pisem to sto sam video, citao, gledao etc. Iskreno ti kazem da me sve to dosta sokiro. Posle mnoge stvari poceo sam da razumem malo drugacije - zasto vasa tranzicija je toliko neuspesna, koliko ovde ima nesposobnosti u vezi sa razvojom (prepreka) i nekompetencija koja se kumuluje jer vasi fakulteti su na katastrofalnom nivou. Ako bi recimo privatni sektor bio jaci onda bi i ti fakulteti i kulturni obrasci bile drugacije. Dobar clanak o tim obrascima i vrednostima napisao je Dusan Pavlovic pre par meseci u NINu. Da li ona isto zasnova svoje teze na kulturnim predrasudjama i stereotipama? Mozda je stranac kao ja?

Bez te EU moj dragi prijatelju ne bi imao sta da jedes jer vama MMF, Svetska Banka i EU finansiraju ne samo investicije, ali i penzije, plate etc. Srbija EU nije potrebna, vi bez EU ostanete ne perfierijama, jadni i bedni.

Za mene evropeizacija podrazumeva zajednicko shvatanje nekih vrednosti. Tvoje shvatanje tog procesa je dosta primitivno tako da morao bih da ti to licno objasnim jer ovde nema dosta prostora.

Brut said...

bobek33

Rado ću pročitati sve što mi predložiš, poduku nikad ne odbijam. Ja nisam rekao da je Nemačka privreda mešavina dva ekonomska modela, niti sam se upuštao u tu raspravu. Samo sam hteo otkloniti tu obmanjujuću implikaciju tvoje teze da je to institucionalno rešenje - nemačka welfare state, ali i današnji EU-welfareizam - zaslužno za posleratnu obnovu Nemačke, kao što nije ni nekakva radna etika ili duh protestantizma, ne znam već koju verziju o "kolektivnom identitetu društva" prihvataš. Isključiva zasluga pripada deregulaciji privrede i cena, koju je uveo Erhardt. Denacifikatori su hteli da je obnove kejnzijanskom welfare state, pa su skoro napravili novi Holokaust u Nemačkoj. Takav welferizam ne treba ni Srbiji, makar on bio i sa 12 zvezdica.

Nisam ni sumnjao da ti je jedna od tamničarki srpske istorije, Dubravka Stojanović, izvor. Kad mi pričaš o tome da ne bismo bez EU imali šta da jedemo, samo mogu da ti kažem da ja ne znam kakvi su ti to domaćini bili, al ako se u Srbiji nisi najeo pošteno, onda ni nećeš u životu. A srpska tranzicija je neuspešna zbog političkih a ne kulturoloških prepreka. Zbog ubeđenja političke elite da slobodno tržište ne valja, da mora da postoji državni korektiv ekonomije, regulacija itd. Veliki deo tih regulatora samo IMITIRAJU evropska rešenja, mada bih ja rekao da prodaju muda za bubrege. Evropa nije to što jeste zbog "mešavine različitih institucionalnih rešenja", nego uprkos njima. O toj evropskoj preregulisanosti svega i svačega već se vicevi prave.

Srbija jeste u institucionalnom haosu, ali još uvek nismo zakucani u Državu kao što su to one zemlje koje su institucionalizovale briselsko birokratsko zakonodavstvo. Taj haos koji ti vidiš, možda je jedina nada za srbiju, bar za one u Srbiji koji u slobodi i privatnom preduzetništvu (a ne u nekakvoj institucionalnoj regulaciji i harmonizaciji) vide jedini izlaz - u slobodnom tržištu, a ne briselskoj legislativi, a pogotovo ne u "zajedničkom shvatanju vrednosti".

bobek33 said...
This comment has been removed by the author.
bobek33 said...
This comment has been removed by the author.
bobek33 said...

I deo:

Kad detaljno pogledas svaku zemlju, njen institucionalni poredak svugde nadjes resenja iz razlicitih modela (od liberalnog po socijalisticki).

Ja smatram da svaka izgradjena institucija, cak i ova koja je kopirana iz nekog drugog okruzenja, mora (i cesto u praksi tako to izgleda) biti prilagodjena lokalnom kontekstu. Pa i tu je sustina problema koja se odnosi na reforme. Da bi uspeo sa nekom bitnom reformom moras izbalansirati sve interese (od individualnih do grupnih), delovati u skladu sa postojucim institucionalnim poredkom i uraditi nesto sta je drustveno prihvatljivo.

Ovi koju odlucuju o reformama su izabrani na izborima - neko glasa za ovu ili onu stranku, za takav ili ovakav politicki program. To znaci da biracko telo (tj. drustvo) je odgovorno za:

1) aktere (politicke stranke) koje su na vlasti (i u opoziciji) i koncept privrede i drzave koji je trenutno sproveden;

2) mehanizme kontrole tih aktera kroz celu grupu institucija (medija, NGO etc.).

Na osnovi cega glasaju gradjani Srbije??? E, i tu dolazimo do sustine problema - za razliku od drugih zemalja u Srbiji nikad nije uradjena "simbolicna revolucija" koja bi se zasnovala ne samo na promeni nekih vrednosti ali pre svega na redefinisanju nekih osnovnih pojama. Takva revolucija odmah je uradjena u vecini postkomunistickih zemalja. Preko noci redefinisani su bili takvi pojmovi kao sto je privreda, drzava, nejne obaveze prema drustvu etc. Istovremeno menjao se sistem vrednosti - skoro svi pripadnici elite su stalno promovisali individualizam i preduzetnost. U skladu sa tim napravljene su institucionalne podsticaje. U jednim zemljama je bilo lakse razvijati preduzetnost, u drugim tezije - sigurno istorija i struktura privrede igrale tu bitnu ulogu.

bobek33 said...

II deo

Pitaj prosecnog Srbina sta za njega znaci npr. "neoliberalizam" ili "slobodno trziste" pa posle pitaj prosecnog Poljaka. Dobices potpuno razlicite odgovore. Kod vas se stalno negira znacaj liberalne privrede, preduzetnosti, individualizma etc. Istovremeno kao sto si sam priznao uradjen je institucionalni haos.

Za mene taj haos upravo izrazava stanje u drustvu - potpuna atomizacija (umesto individualizacije) drustva i anomija, tj. raspad svih norma. Kako mozes razvijati kapitalizam ako vecina gradjana kad cuje rec "kapitalizam" odmah ima neke negativne asocijacije. Srpsko drustvo u tom smislu jos ostaje u socijalizmu.

Zanimljivo je npr. pogledati programi poltickih stranaka - skoro svaka od njih po pitanju modela privrede je levicarska. Zasto npr. u mojoj zemlji postoji iskljucivo jedna stranka u parlamentu koja je levicarska i koja ima podrsku oko 7-9% birackog tela?? Zasto ljudi glasaju za liberalne stranke kod nas? Pa kad te socijalizam osiromasio u takvoj meri da nisi imao sta da jedes onda prihvatas model koji potpuno suprotan. To znaci da istorijsko iskustvo ima uticaj na ocekivanja gradjana i njihove preferencije.

Srpske politicke stranke imaju takve programe koje trazi od njih biracko telo. Kako mi onda objasnis uzroke takvih politickih preferencija u Srbiji??? Meni se cini da vredi traziti je u istoriji. Jednom sam napisao rad i politickim liberalizmu u Srbiji u XIX veku. Jako sam bio iznenadjen time sto kod vas skoro nikad liberalno politicko misao nije se razvineo. Pogledaj vasu elitu - rec "liberalizam", "neoliberalizam" su neprihvatljive. Postoji veoma mali broj ljude u Srbiji koji se bave liberalnim konceptima privrede.

bobek33 said...

III deo

Evropska Unija je u stvari kao drzava - puna je razlicitih kontradikcija i institucionalnih tenzija. S jedne strane mozes naci u njoj puno liberalnih resenja, s druge strane celu grupu socijalistickih elemenata. Generalno receno niste uopste svesni sta znaci EU integracija, kakve su od toga koristi etc. Isao sam par puta, dok sam bio u Beogradu, na razlicite konferencije koje su bile posvecene EU, pratio sam skoro sve debate u novinama i na TV i mogu samo ti reci da stepen neznanja i nekompetencije je neverovatan! Mislim da u glavnom medija su krive za to jer vrlo cesto predstavljaju neistinite ili uzete iz van konteksta informacije o EU.

Veruj mi, koristi od ulazka u EU su ogromne. Ja to primecujem svaki dan - zahvalajuci sopstvenim reformama i evropskim fondovima moja zemlja prelazi iz XIX veka u XXI, u svakom smislu. Znam da bez EU tempo tih promena bilo bi mnogo mnogo sporije.

To je isto velika tema. Daj mi svoju mejl adresu. Poslacu ti par knjiga o tome ako zelis. Pa i o Nemackoj, naravno;)))

Savetujem tebi i ostalim da vise razgovarate o tome sta treba uraditi u vezi sa integracijom sa EU, kako ojacati poziciju Srbije, kako uticati na procese donosenja odluka, kako se boriti za novac iz EU budzeta, kakvi su razvojni prioriteti Srbije nego da pricate o tome da li treba uopste ulaziti u EU.

bobek33 said...

IV deo:

Ziveo sam u Srbiji 2 godine. U Novom Sadu, Kuli (u jednoj porodici) i u Beogradu na Dusanovcu sa Srbima. U medju vremenu cesto sam putovao vozom. Isao sam svaki dan u prodavnicu i pijacu i gledao sam sta ljudi kupuju. Isao sam isto kod prijatele. Koristio sam istu vodu za tusiranje, jeo sam istu hranu, koristio sam isti gradski prevoz, pokusavao sam cak da idem u iste kulturne ustanove (necu da pisem o tome koliko malo ih ima)...

Necu da ti kazem sta sam video, kakve misli sam imao u glavi gledajuci i dozivljavajuci sve to. Poznao sam dosta dobro svakodnevni zivot obicnog gradjana Srbije. Bolje da citiram jednog finog srednjoskolca iz Kraljeva (ako se dobro secam) koji na intervju u Poljskoj ambasadi (prijavio se za stipendju), kad smo ga pitali kako je u njegovom gradu rekao: "dragi gospodine, sto se tice standarda zivota, infrastrukture etc. u mom gradu je kao u XIX veku.."

Srbija je zaiste tuzna zemlja... Nazaost...