Tako, kad nekome date monopol, da ne mora nikome da odgovara za kvalitet proizvoda i usluga, desi se ovo što se našem visokoškolskom sistemu desilo, da imaju loš proizvod, i da još uz to može sebi da dozvoli da maltretira svoje kupce. Šta mislite, ako im se dozvoli da budu još nedodirljiviji i neosetljivi na tržište, da li će se to odraziti većim ili manjim kvalitetom njihovih usluga? Da li će njihovi kupci biti zadovoljniji? Dok god država daje pare fakultetima da studentima pružaju usluge za čiji kvalitet ne moraju nikome da odgovaraju, a ne studentima na ruke da oni sami odaberu gde će studirati, imaćemo ovu jadnu situaciju. Šta ćete kad nam je ekonomija (bar deklarativno) u kapitalizmu, a visokoškolsko obrazovanje u socijalizmu (čak staljinizmu). Kad, kao na Zapadu, svi fakulteti budu na slobodnom tržištu visokog obrazovanja, kad studenti budu mogli da biraju profesore (a ne profesori studente), i kad rezultati rada i prava konkurentna prednost budu merilo uspeha, znaću da smo na dobrom putu.
19 August 2010
Staljinizam u obrazovanju
Kategorija:
Obrazovanje
Još jedan odličan članak Miodraga Kostića za Akter, ovoga puta o domaćem visokoškolskom obrazovanju:
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
16 comments:
Možda i nemci uvedu staljinizam :))
Lepo je objasnio
"Sistem visokog obrazovanja sveo se na štancanje bezvrednih diploma (koje niko ne priznaje), a rezultat školovanja na beskorisno znanje..ekonomija je (bar deklarativno) u kapitalizmu, a visokoškolsko obrazovanje u socijalizmu "
nisu prodavci krivi.
kupci misle da je diploma bitna .
još ako ima vezu za posao ..
Ne razumem šta je problem u 21 veku napraviti sistem ocenjivanja kao na Amazon-u na nasim fakultetima.Svaki student dobija svoj jedinstveni ID i ocenjuje "prodavca" ocenom 1-5.
Na osnovu prosecne ocene kao pondera, profesor dobija svoju platu.
Ako je to preveliki zalogaj za naše IT inžinjere, šta tek da kažemo za tehnološki park u Inđiji...
@Nemanja
Neka naprave kakav hoće sistem ocenjivanja, ali pre toga samo malo neka promene sistem finansiranja, a to je da im se ukine finansiranje sa državnog budžeta. Ostalo će tržište da "uredi".
Mislim da je daleko bitnija reforma obrazovnog sistema od reforme sistema finansiranja.
Da li je prosta reprodukcija znanja viši kognitivni nivo od kritičke analize ili nije...
nemanja,
Upravo se o tome radi - da li uopste mozemo da ocekujemo da se drzavni sistem reformise sam od sebe? Ja mislim da ne mozemo.
Nikad se niko nije reformisao i restrukturirao, a da nije morao. Konkurencija je ta koja primorava na promene.
Bojim se da će nas takva konkurencija skupo koštati onog resursa koga više nemamo, vremena.
Pritom, strategiju obrazovanja jedne nacije prepustiti šaci privatnika je nadasve opasan poduhvat.
Nedostaje nam jedan vizionar, koji će potezima u sadašnjosti proizvesti ogromne "dividende" u bližoj budućnosti.To svakako nosi sa sobom rizik, rizik karakterističan ugroženoj vrsti u Srbiji - preduzetniku.
Nemanja,
Ali, upravo nas sadasnji sistem kosta mnogo vremena. Ti mozes da kazes "ali jedan pametan ministar prosvete moze to da uradi brzo", ali koja je verovatnoca da se tako nesto dogodi? Da li je ikada u Srbiji bilo takvog ministra? Na osnovu cega izvodis zakljucak da je cekanje na jednog takvog ministra u bilo kom smislu "brze" od alternative? Da ne govorim o tome na nakon tog pametnog ministra na vlast moze da dodje neka budala i da sve preokrene. Sa time makar imamo iskustva. Privatni sistem uvodi podsticaj za stalno unapredjenje, a ne samo ad hoc i o ruk unapredjenje.
"strategiju obrazovanja jedne nacije prepustiti šaci privatnika je nadasve opasan poduhvat"
A prepustanje saci politicara je bezazleno???
Pa eto, indukcijom smo došli do srži problema, izborni sistem u Srbiji ne valja.Suočavamo se sa negativnom selekcijom kadrova.
Ako ga zanemarimo, imamo drugo najbolje rešenje.Rešenje koje duboko zalazi u nadležnost države.
>> Pritom, strategiju obrazovanja jedne nacije prepustiti šaci privatnika je nadasve opasan poduhvat.
Ne prepušta se šaci već svakome ko želi da uloži svoje vreme i novac u visoko obrazovanje pod jednakim uslovima.
>> Nedostaje nam jedan vizionar, koji će potezima u sadašnjosti proizvesti ogromne "dividende" u bližoj budućnosti.
I tog "vizionara" će postaviti vesela koalicija koja je morala da kupi žirafu da bi formirala većinu? Nešto više verujem da će konkurencija i slobodno tržište dovesti do boljeg obrazovanja nego demokratski izabran ministar prosvete. Ovaj sadašnji je čak imao ideju da diskriminiše privatne fakultete i da samo oni sa završenim državnim fakultetom mogu da se zaposle u državnoj službi.
>> Pa eto, indukcijom smo došli do srži problema, izborni sistem u Srbiji ne valja.Suočavamo se sa negativnom selekcijom kadrova.
Tako je, druže. Treba uvesti diktaturu proletarijata i vratiti fabrike radnicima. I samo najistaknutiji drugovi da budu na rukovodećim mestima.
"Pa eto, indukcijom smo došli do srži problema, izborni sistem u Srbiji ne valja.Suočavamo se sa negativnom selekcijom kadrova."
I, sta predlazes?
Kada je automobil u kvaru zove se majstor.Ali je veći problem kada ne vidimo, ili sebe ubeđujemo, da je vozilo neispravno.Pritom ga redovno upotrebljavamo.
Pri upisu godine svakom studentu se nudi anonimna anketa o ocenjivanju rada profesora i asistenata.Po mom ličnom sudu dok sam bio prisutan, svaki deseti je popunio taj papirić.Zašto?
Zato sto znaju da nema sanse da ta ocena na bilo koji nacin utice na status profesora! Svakako niko nece da dobije ni manju platu, a da ne govorimo o eventualnom otpustanju.
Evo, sjajan primer, LA Times je nedavno objavio rezultate istrazivanja u kojem su, po imenu i prezimenu, izlistani profesori po napretku djaka. Sindikat prosvetara je onda pozvao na bojkot LA Timesa.
http://articles.latimes.com/2010/aug/14/local/la-me-teachers-value-20100815
U javnom sektoru je cak i tako normalne koncepte poput "hajde da vidimo ko kako radi i da nagradimo one sto dobro rade" prakticno nemoguce sprovesti, cak i ako ih je teorijski moguce osmisliti.
Malo podsećanje na "vizionare" koji su hteli da izbace Darvinovu teoriju iz udžbenika. :)
Sa naglaskom da je ovde rec "vizionar" upotrebljena u pezorativnom smislu, smislu potpuno suprotnom onom u prethodnim postovima.
Post a Comment