Nova Vlada Slovačke, sastavljena od reformista sa početka 2000-ih, odbila je da učestvuje u paketu pomoći Grčkoj. Slovačka je desetak godina sprovodila tržišne reforme i ispunjavala uslove za ulazak u evrozonu, dok je Grčka trošila i falsifikovala budžetske podatke da bi prikazala ispunjenje kriterijuma evrozone. Slovačka još uvek ima dosta manji dohodak po stanovniku od Grčke, ali je po planu EU, koji je prihvatila prethodna vlada, trebalo da učestvuje u spasonosnom paketu.
Ova odluka je, prvo, znak zrelosti. Neslaganje sa Briselom znači da je nova vlada očigledno prerasla provincijski kompleks od kojeg neke da-ih-sada-ne-imenujem-ali-svi-znamo-ko-su istočnoevropske zemlje još uvek pate. Ako se zdrav razum kosi sa direktivom iz Brisela, izaberite zdrav razum. Da su toliko pametni, EU političari ne bi na prvom mestu doveli svoje zemlje u dužničke krize.
A drugo, ovakva nova slovačka vlada je sama po sebi dobra vest i još jedan pokazatelj da je severoistok danas najzdraviji deo Evrope. Nije zapadna Evropa, nego Češka, Poljska, a posebno Slovačka i tri baltičke zemlje, primeri na koje se treba ugledati. Zapadni deo EU još održava nekakav standard samo po sili inercije.
12 comments:
Problem tih da-ih-sad-ne-imenujemo-ali-znamo-koje-su (jugo?)istočnoevropskih zemalja je u tome što, čega god se dohvatimo, i najtrulija država blagostanja od svih EU članica prema njima izgleda kao libertarijanski raj. Direktive iz Brisela stoga možemo blanko potpisivati, I TAKO ĆE JOŠ DUGO BITI, jer je verovatnoća da pogađaju u sridu i da njihova realizacija predstavlja napredak veća od 95%. Kad god, danas i ovde izustimo i S od evro-skepticizma, moramo objasniti na šta mislimo, je li Brisel loš zato što je preuzeo previše nadležnosti u regulisanju svakodnevnog privatnog života ljudi (da-ne-nabrajam-svi-znamo-stotine-primera) a s druge strane nema, npr, jedinstvenu odbrambenu politiku, ili je loš zato što "štiti pedere" umesto da samo uzima od bogatih i daje (nama) siromašnima usput ne zakerajući mnogo na šta i kako trošimo.
U dve reči, postoje evroskeptici kojima je uzor SAD (ili stereotip o SAD) i oni kojima je uzor Rusija.
Nisam siguran da li ce nova slovacka vlada nastaviti dalje sa neophodnim reformama.
Sto se tice njene odluke o tome da Slovacka nece ucestvovati u programu finansijske pomoci za Grcku, mislim da to je pogresno shvatanje celog problema. Euroland, kao i cela EU, teoretski zasnovani su na principu solidarnosti. Naravno, veoma cesto neke zemlje ne deluju u skladu sa tim principom.
Spomenuta situacija je za mene vise dokaz realnih problema sa kojim mora da se suocava nova slovacka vlada (visok deficit - ove godine najverovatnje bice na nivou 7% GDP), rast nezaposlenosti etc. Za Slovacku koja prema tom programu pomoci za Grcku morala da izdvoji 800 mln evra to su ogromne pare. Ne mozemo da zaboravimo da budzet te zemlje iznosi 16 mld. U prvih sest meseci planirano ovogodisnje zaduzenje je vec izvrseno u 2/3.
Sto se tice generalno zemalja Centralne (kakve Istocne??!! da li Poljska ili Slovacka geografski pripadaju Istoku Evrope??!!) one se jako razlikuju medju sobom. Poljska je uspela da zabelezi ekonomski rast prosle godine, ali to je bio srece u nesreci. Ja sam iz Poljske i znam kakva je situacija kod nas. Ako bi nas pogodila kriza u vecoj meri onda vlada bi morala da smanji javnu potrosnju i da krene sa reformama. Nije to uradila. Pre para dana donela je odluku o povecanju PDV i treba ocekivati porast ostalih poreza. Istovremeno uopste nije smanjena javna potrosnja. Javni dug je na rekordnom nivou, a liberalna stranka koja je na vlasti i koja drzi potpunu vlast u zemlji (predsednik i premijer iz iste stranke) nece nista da reformise zbog parlamentarnih izbora koje budu odrzane sledece godine. Nama Poljacima ugrozava finansijski kolakp ukoliko brze necemo krenuti sa nekim neophodnim reformama (penzionski sistem, ukidanje socijalnih privilegija etc.).
Dobar primer zemlje koja brzo izlazi iz recesije zahvalajuci reformama je Estonija.
PS.
Sada sam procitao da slovacki parlament doneo odluku o ucescu te zemlje u buducim stabilizujucim fondu Eurolandu kojog budzet iznosice ukupno 500 mld evra. Taj fond ce davati kredite ugrozenim zemljama eurozone.
@bobek
Jes vala, oporavlja se Estonija samo tako, stopa nezaposlenosti 19% (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&language=en&pcode=teilm020&tableSelection=1&plugin=1)
(pre godinu dana bila je 11%, a pre dve godine 4%)
U drugom delu prve polovine ove godine privreda Estonije je porasla 3,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Samo svedska privreda je rasla u to vreme brze.
Izvoz je porastao 27% na odnosu na drugo tromesece prosle godine. Takodje veoma brzo rasta proizvodnja.
1 januara 2011 godine Estonija ipak ce uci u eurozonu.
Vlada je uvela celu grupu bitnih reforma koje omogucile estonskoj privredi oporavak. Naravno, nezaposlenost je porasla ali to je cena tih reforma. Nadam se da ce se smanjiti sledece godine zahvalajuci pozitivnim posledicama napravljenih reform.
@bobek
Mislim da je relevantno poredjenje sa 2008, tj. pre krize.
Na eurostatu nemaju podatke za Q2, ali za Q1 2010 u odnosu na Q1 2008:
Izvoz (roba i usluga) Estonije je nizi za 11.9% (radi poredjenja Madjarska -11.0, Ceska -9.9%, Rumunija -6.9, Poljska -6.4%).
GDP u Estoniji realni pad od 16.7%. Jedino je gora Letonija sa -22.7%. Radi poredjenja Irska -9.9%, Rumunija -8.7%, Ceska -7.0%, Madjarska -6.7%, Slovacka -1.2%, Poljska +3.7%)
Mozda i najbitnije nezaposlenost, ali to vec rekoh.
Da, uvesce evro. Poznajem nekoliko Estonaca koji radi po raznim ministarstvima i svi su na to mnogo ponosni. A da li je zrtva bila vredna toga zaista ne znam.
Estonija naravno je jedna od zemalja koje su najvise pogodjene ekonomskom krizom, ali ne moze da se uporedjuje podatke iz 2008 i 2010 jer se radi o problemu uvodjenja reforma u vreme krize i njihovim efekata, u slucaju nasog razgovora, u kratkom roku.
Dao sam primer Estonije kao zemlje koja ipak, npr. za razliku od Grcke ili par drugih zemalja, napravila je neophodne reforme. Da bi se video vece efekti te politike treba sacekati jos neko vreme - meni je bitno sto Estonija ide pravim putom.
Na kraju treba zakljuciti da realan pad zivotnog standarda koliko ja znam nije toliko velik kao sto pokazuju neki makroekonomski podaci.
U slucaju Estonije kao i svake druge zemlje trebao bi uzeti veliku grupu ostalih podataka da bi se dobio stvarnu sliku situacije.
PS. Sto se tice uporedjenja stepena ekonomskog rasta ili recesije nekih zemalja sve to deluje malo irracjonalno.
Ne moze da se uporedi recimo ekonomski rast u Poljskoj koji je na nivou 1% sa istim ekonomskim rastom nemacke privrede.
Na kraju to ne Zapad mora da smanjuje civilizacijsku zaostalost nego zemlje Centralne Evrope. To mi moramo da skracujemo distansu do bogatih zemalja. GDP je jedan od bitnih podataka, ali meni mnogo bitnji su podaci koji prikazuju strukturu drzavnog budzeta, privatnog sektora kao i kvalitet drzavnih i privrednih institucija. Neki bi jos dodali kvalitet ljudskog kapitala.
Mozda onda bismo nasli mnogo bolji odgovor na pitanje o perspektive ekonomskog razvoja odredjenih zemalja Centralne Evrope u duzim roku.
Bobek33 hvala na komentarima. Zivite u Srbiji? Srpski vam je odlican.
Hvala;))
Bio sam godinu dana na stipendji u Novom Sadu gde sam radio jedno istrazivanje, a posle od oktobra 2009 do juna 2010 ziveo u Beogradu. Zahvalajuci tom boravku u Srbiji naucio sam vas jezik;))
Inace, Marko P. me dosta dobro poznaje;)))
Sada sam se vratio u Poljsku jer moram uskoro upisati doktorske studija (smer politicke nauke). Doktorsku disertaciju pisacu naravno o Srbiji;)))
Srecno!
Post a Comment