Alternativno bankarstvo

Banke, zelenaši, rodbina i prijatelji više nemaju monopol na kreditiranju. Na internetu možete naći nekoliko "peer-to-peer" sajtova koji povezuju ljude koji bi da investiraju i one kojima treba pozajmica. Najpoznatiji sajtovi su Lending Club i Prosper, a ta dva portala ujedno predstavljaju i dva različita pristupa problematici.

Skoro svako može da traži pozajmicu na Prosperu a da li ćete dobiti kredit zavisi isključivo od investitora na sajtu koji odlučuju da li će vam pozajmiti novac ili ne. Prosper je doduše uveo neka ograničenja od skoro poput minimalnog kreditnog skora koji morate da ispunite da bi ste mogli da listirate zahtev. Lending Club se ponaša više kao tradicionalna banka i procenjuje ko može da traži pozajmicu putem njihovog sajta. Za razliku od Prospera oni odlučuju i o visini kamate koju kreditor plaća. Nisam siguran ali čini mi se da Lending Club ima i neki kolateral. Oba sajta nude mogućnost trgovine vašim pozajmicama koje još nisu dospele na naplatu. U poslednje vreme postoji i veliki broj sajtova koje kombinuju ovu vrstu pozajmljivanja sa mikro-kreditima za zemlje u razvoju.

Ova vrsta usluga se nudi od 2005. i prva je počela da je primenjuje firma iz Velike Britanije Zopa. Sve firme su imale tu nesreću da se početak njihovog posla vezuje za globalnu recesiju, mada kako tvrde, investitori su imali manje gubitke nego u alternativnim investicijama. Trenutno je 5,8 milijardi dolara investirano putem peer-to-peer mreža i ta cifra će verovatno nastaviti da raste.

Očigledna mana ove vrste investiranja je negativna selekcija. Ljudi koji ne mogu da dobiju kredit od banaka će pokušati da dobiju kredit alternativnim putem. Sa druge strane, očigledna prednost su niski transakcioni troškovi, koji čine ovu vrstu posla lukrativnom. Standardna provizija za Prosper je 1 procenat dok Lending Club naplaćuje od 2,5 do 4,5 procenata. U svakom slučaju mislim da bi ovo bila odlična prilika za preduzetnike u Srbiji.