Pages

18 June 2010

Hollywood i filmovi

Pročitajte tekst Alexa Tabarroka iz Vol strit džurnala o odnosu Holivuda prema kapitalizmu :

Michael Moore didn't have to worry that anyone would misinterpret the title of his film "Capitalism: A Love Story" because in Hollywood no one loves capitalism. That's too bad because Hollywood is one of capitalism's greatest successes. Hollywood brought high quality entertainment to the masses in the same way that Henry Ford brought high quality cars to the masses. Hollywood is great at telling stories but it has yet to tell one of the greatest stories of them all, the story of capitalism, the most humane and productive economic system the world has ever known.

Možda će ovakav odnos Holivuda prema kapitalizmu popraviti film Atlas Shrugged, koji će navodno konačno biti snimljen. Ništa od Anđeline Džoli kao Dagni Tagart. Pominjali su se i Bred Pit (pretpostavljam kao Džon Galt, bio bi savršen za tu ulogu) i Rasel Krou (pretpostavljam kao Henk Riarden), ali i od toga ništa. Glumeće neki anonimusi, što ne mora da bude loše.

Knjiga je očigledno veoma popularna. Ako pogledate ovu listu koju je pripremio Modern Library, na osnovu glasova preko 400 hiljada ljudi, među najpopularnijih 10 romana po izboru čitalaca se nalaze sva četiri romana Ayn Rand, a Atlas je prvi. Najzanimljivije (a tu se negde vraćamo na Tabarrokov tekst) je što po stručnjacima nijedan od njenih romana ne zaslužuje mesto u 100 najboljih romana 20. veka.

Inače, velika sramota je što Atlas nikada nije preveden na srpski. Ko hoće englesku verziju, neka mi pošalje email. Knjigu možete naći na Gigapediji, ali ne bih da ovde ostavljam link.

3 comments:

Spider Jerusalem said...

Uh, ja najmanje da sam neki levičarski kulturni radnik, ali mislim da Atlas zaista nema neku osobitu književnu vrednost. Karakteri u romanu koji su prilično detached od realnosti (npr. monolozi od po pedeset stranica teksta!), rečenice koje u sebi sadrže po deset epiteta odvojenih zarezima i puno praznog hoda (prvih 200 stranica knjige mogu komotno da se izbace) čine knjigu prilično labavom sa te zanatske strane. S druge strane, celina priče je kao mogući distopijski model jako plauzibilna i, što se svakodnevno pokazuje, ovozemaljska. Čini se da bi Rendova bila dobra u onome što je počela da radi kad je došla u Ameriku, a to je pisanje scenarija za staroholivudske filmove, kada su oni još uvek bili dobri.

BTW. prošle godine sam uhvatio da prevodim Atlasa iz hobija, ali nisam dogurao daleko...

Što se tiče filma, prosto je neverovatno da je budžet samo 5 miliona. Biće to još jedan direct-to-video ili TV flick za koga neće da se čuje kad izađe osim u libertarijanskim i objektivističkim krugovima. Fascinantno je kako holivudski levičari mogu da skupe stotine miliona za svoje filmove, valjda se vodeći onom Lenjinovom da će buržuj prodati i konopac kojim će ga obesiti. Mislim, Rupert Mardok daje Kameronu skoro pola milijarde da snimi Avatara, a priča poput Atlas Shrugged ima budžet od celih pet miliona. Pa toliko Slavoj Žižek potroši godišnje na poslovnu pratnju i ekskluzivne restorane! Tabarok je u pravu kad kaže da je teško u filmski medij ubaciti nešto tako apstraktno kao koncept nevidljive ruke, ali se nekako čini da je subverzivnije (i ja da iskoristim tu reč) snimiti idealnotipski kapitalistički film poput Atlasa od šatro antikapitalističkih filmića koje rade današnje dokumentarističke superzvezde (Mur, Gibni, Spurlok) koje se svode na obični lifestyle kriticizam u rangu ne sviđaju nam se japiji, naoružani južnjaci, naftne kompanije, ljudi koji jedu meso...

Lazar Antonić said...

Ayn Rand je ok ali je ona u sustini napisala jedan roman a ne tri. Tri njena najpoznatija romana, Atlas, Fountainhead i We the living, su ustvari jedna te ista prica.

U svakoj prici ima glavnog zenskog lika koji vodi unutrasnju borbu izmedju kolektivizma i invdividualnosti sa sve propratnom ljubavnom pricom gde po jedan od muskih karaktera predstavlja te dve opcije. Jedino sto romani imaju razlicito je scenografija.

We the living je smesten u vreme post-oktobarske revolucije u Rusiji i mlada Kira se lomi izmedju individualnog Lea koji predstavlja ono najlepse iz stare rusije i kolektivnog Andreja koji je predstavnik novog poretka.

Fountainhead scenografija je dva razlicita pristupa arhitekturi. Karakteri su mlada Dominik, kolektivista i slab karakter Peter Kiting (moj omiljeni lik u svim njenim romanima) i individualac Hauard Roark.

Ova dva romana su gotovo identicna.

Atlas unosi malo varijacija na temu. Ima malo vise likova. Tako da umesto dva glavna lika, Hank Riarden i John Galt, bitnu ulogu ima i latino amerikanac cijeg imena ne mogu da se setim. Uglavnom, sustina je ista ali u ovom romanu Dagni spava sa tri muskarca umesto sa dva sa tim da su svi individualci iako se latinoamerikanac veci deo knjige pretvarao da je kolektivista cisto da se ne desi da junakinja Randinog romana ne spava sa jednim. Sve ostalo je vise manje isto. Setup Atlasa je malo futuristicki ustvari retro futuristicki (mene podseca na Gilliamov Brazil).

Ako vec niste citali Ayn Rand romane onda je dovoljno da procitate jedan. Ili We the living jer je najkraci ili Fountainhead koji je po menji najbolji.

Marko Paunović said...

Anthem je zanimljiva novela, sa potpuno drugacijom pricom.

Ima je na netu.

Anthem