Prošle godine je donet Zakon o državnoj pomoći, sa ciljem da se ograniči državna pomoć koja narušava konkurenciju na tržištu. Sve je to urađeno u skladu sa direktivama EU (i pravilima STO). Naime, u EU su prepoznali da je postojanje zajedničkog tržišta praktično nemoguće ukoliko jedna država posebno pomaže svoja preduzeća.
Već neko vreme razmišljam o primeni tih pravila u sportu (a konkretan povod za ovaj post je vest iz Pressa da će država napraviti novu halu za Partizan, u kojoj će moći da treniraju tako da "više neće morati da brinu da ne uskoče u tuđ termin u Pioniru"). Koliko sam mogao da nađem na internetu, ovakva izgradnja hale za jedan sportski klub ne bi bila dozvoljena u EU.
Našao sam na Internetu zanimljiv zbornik radova na tu temu, pod nazivom "The EC state aid regime: distortive effects of state aid on competition and trade", u kojem se analiziraju brojni slučajevi iz prakse EU. U članku pod nazivom "The application of state aid rules to culture and sport" (strana 530.) piše sledeće:
Pomoć u izgradnji stadiona i druge sportske infrastrukture može da se ne smatra državnom pomoći ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: (i) izgradnja stadiona je dodeljena izvođačkoj firmi nakon sprovedenog javnog tendera, (ii) stadion je u javnoj svojini ili njime upravlja privatni administrator koji za to ne dobija preteranu naknadu (overcompensation) i (iii) objekat pruža usluge različitim korisnicima i iznajmljuje se korisnicima po tržišnim cenama, odnosno ne favorizuje jedan ili više klubova.
Nakon ovoga sam pogledao domaći zakon i, koliko mogu da skontam, izgradnja hale Partizanu bi bila nedozvoljena čak i po domaćem zakonu. Pravila su prilično jasna, a nikakav izuzetak nije napravljen za sport.
1 comment:
Post a Comment