Lazar je u prethodnom postu pomenuo mogućnost biranja državnog tužioca na izborima, što me je podsetilo da u Americi (a verujem i u drugim državama) ima još veoma mnogo mesta u vlasti na koje se dolazi direktnim izborom. Na primer, pored tužilaca, često se i sudije biraju na izborima. U mnogim saveznim državama i okruzima se na izborima bira i "Comptroller General", funkcija koja je otprilike analogna funkciji našeg predsednika Državne revizorske institucije.
Ja mislim da bi uvođenje još nekih direktnih izbora u Srbiji, naročito za izbor rukovodstava takvih kontrolnih službi (poput tužilaštava, revizora, možda i Republičke izborne komisije i slično) bilo pozitivno. Mislim da je sasvim jasno da nezavisnost u radu ovih tela u sadašnjem sistemu isključivo zavisi od dobre volje vlade, odnosno u percipiranoj oštroj reakciji javnosti. Meni se čini da to baš i nije neka garancija nezavisnosti.
Ali, dodatni izbori ne moraju da se ograniče na "kontrolne" funkcije. Na primer, Amerika ima i veoma specifičnu organizaciju obrazovnog sistema. Naime, u većini saveznih država postoje tzv "školski odbori", koji se biraju najčešće na nivou okruga i imaju praktično apsolutnu vlast vezano za organizaciju osnovnog i srednjeg obrazovanja i mogu da uvedu poseban porez za njegovo finansiranje. Maksimalni nivo poreza i poresku osnovicu uglavnom definiše parlament savezne države.
Ja sam često razmišljao na sledeći način (a poslednji put kada sam slušao podcast sa Donom Budroom)... Kandidat za predsednika države predstavlja "korpu" različitih državnih politika. Umesto da mogu da odaberem ekonomsku politiku jednog kandidata, a obrazovnu politiku drugog kandidata, ja sada moram da odaberem jednog kandidata iako mi se mnogo konkretnih predloga i stavova kod njega ne sviđa.
Zar ne bi bilo bolje, razmišljao sam ja, da se u Srbiji ministri biraju na izborima. Tada ne bih morao da glasam za DS samo zato što se plašim kakvu će spoljnu politiku da vodi DSS, već bih mogao, na primer, da glasam za DS-ovog kandidata za ministra spoljnih poslova, ali za DSS-ovog kandidata za, ne znam, ministra nauke ili zaštite životne sredine.
Naravno, glavni problem bi bila činjenica da bi takvoj heterogenoj vladi bilo veoma teško da donese budžet i uopšte da vodi konzistentnu politiku. Iako na prvi pogled ovaj argument deluje veoma uverljivo, kontrapitanje se samo postavlja - a sada je, kao, politika konzistentna?
7 comments:
Има резона у размишљању, али се јавља и питање контроле Владе, а у овом случају независних министара. Може ли Скупштина да се ту ишта пита ако се министри бирају на директним изборима?
Ne znam, pretpostavljam da bi i u takvom sistemu mnoge stvari bile uredjene zakonima, a da bi zakone donosila skupstina.
Ministri bi morali da ubede dovoljan broj poslanika da nesto mora da se uradi, odnosno da neki zakon mora da se izmeni.
Veliko je pitanje da li bi u tome uspevali, ali je isto tako i veliko pitanje da li je steta od teskog donosenja zakona uopste veca od izrazito lakog donosenja zakona....
Ja mislim da je najbolje da se izvrsna vlast bira odvojeno od zakonodavne tako da postoji prava podela vlasti. Parlament bi donosio zakone a vlada bi ih sprovodila.
Nema potrebe birati svakog ministra posebno vec glasati za predsednika direktno koji onda bira svoje saradnike (ministre). Direktan izbor ministara bi mislim nepotrebno komplikovao situaciju. Takodje ako se direktno biraju ministri onda je uloga predsenika ili premijera znacajno umanjena sto dovodi i do razvodnjavanja odgovornosti za lose rezultate.
Naravno da predlog ima brojnih mana, nije slucajno sto to nigde ne postoji. :)
Ali, mislim da bi svakako bilo moguce imati posebne izbore za oblasti koje nisu toliko vezane sa ostalima. Na primer, prosveta. Prosveta bi mogla da se finansira iz posebnog poreza koga "razrezuje" ministar i koji ima punu kontrolu nad trosenjem para. Visina poreza i nacin trosenja para bi bili odredjivani na izborima za ministra prosvete.
Interesantno. Glasaci bi u sustini imali kontrolu i nad potrosnjom jer ministar propisuje porez. Doduse bubi se podela vlasti sto donosenje odluka cini jednostavnijim, sto je kao sto si i sam rekao mana.
Sustina je da bi kontrola od strane biraca bila direktnija.
Sada ako si zbog necega ljut na ministra prosvete mozes svoju ljutnju da iskazes tako sto neces glasati za SPS... Ali, SPS nece imati ni blagu predstavu da li je to zato sto ti se ne svidja Obradovic, ili Mrkonjic, ili Dacic, ili neko peti. Ovako je situacija jasnija. Kandidati izadju sa programima, kurikulumima i poreskom stopom (recimo da poresku osnovicu definisemo ustavom i da je to dodatna stopa na PDV), pa neka narod odluci.
Takodje, ne vidim zasto direktor EPSa ne bi mogao da bude biran na nekim izborima. Kad je to vec "nasa" firma, onda ajde i da nas pitaju ko treba da bude direktor. Uostalom, po zakonu o besplatnoj podeli akcija, pola gradjana Srbije ce biti vlasnici 15% akcija. Sto ne bi to zaokruzili na 100% i napravili jednu veliku, pravu, skupstinu akcionara jednom u 4 ili 5 godina. :)
Agency problem pretpostavljam :)
Post a Comment