Pages

18 March 2010

Kako jezera nestaju

Aleks Tabarok linkuje na jedan od najupečatljivijih dokaza superiornosti privatne svojine koji sam ikada video.

Pomoću Google Maps-a, pogledajte šta se desilo nakon nacionalizacije zemljišta u Zimbabveu. Pre nacionalizacije, zemljište je izgledalo ovako:



Jasna je razlike između privatnih farmi (desno) i "društvenih" farmi (levo). Nakon što su sve farme postale društvene, slika izgleda ovako:



Primetićete da jezera više skoro da nema. A prošlo je samo par godina.

6 comments:

Чокањ said...

Питам се да л' су обе фотке усликане у истом годишњем добу, или можда једна после суше, а друга после кише.

Marko Paunović said...

Zato sam i dao link na originalni tekst, pa koga ova tema zanima vise, moze tamo sve detalje da sazna.

Marko Paunović said...

Uzgred, cak ako to i moze da objasni razliku dve slike, nikako ne moze da objasni tako jasnu razliku na prvoj slici.

Goran said...

Nisam siguran da je razlika privatno/drzavno presudna... Nekako mi se cini da je presudniji odnos ukrupnjenog i usitnjenog. Da se umesto vlasnika na levoj strani pojavila neka mega giga korporacija, razultat bi verovatno bio isti, ma koliko privatna ona bila.

fg said...

Goran,
Da, "mega giga korporacije" koje se bave poljoprivredom su poznate po tome da kupuju plodno zemljiste i od njega prave pustinju punu peska!

Dejan said...

Na prvi pogled nema veze, medjutim asocira me ovo na pricu iz Australije, gde Aboridzini (mislim) nezasluzeno nose titulu konzervacionista prirode, dok privatni farmeri (svih boja, ali po prirodi stvari vecinom anglo-irskog porekla) nose (po meni, a i ne samo po meni, takodje nezasluzeno) titulu unistavaca prirodne sredine.

Australijske farmere je kao takve (unistavace) u svojoj knjizi Collapse opisao i Jared Diamond. Bilo je zanimljivo gledati ovde na TV-u dijaloge izmedju njega i farmera koji dolaze sa farmi koje su vise generacija u porodicnom vlasnistvu. Sudar dva sveta, u kome su farmeri na mene ostavili mnogo bolji utisak. S jedne strane, uberintelektualni ispijaci kafe latea, a s druge ljudi koji imaju u nekim slucajevima za Australiju iznenadjujuce dugu tradiciju intimnog zivota sa zemljom i svime sto na njoj gamize.

Nema nicega sto tako stimulise odrzivost farmerske proizvodnje kao saznanje da ce od toga ziveti tvoje potomstvo - nemam licno iskustvo iz svoje familije, ali ne bih se cudio da se vremenom, kroz protok generacija, tako stvori gotovo kultni odnos prema zemlji. Sto svojevremeno govorio dzingl (sa sada veoma chardonnay levicarskog) B92, "kultura je... privatno vlasnistvo".