Pages

20 January 2010

Snaga produktivnosti

Počeo sam ponovo da čitam knjigu "The Power of Productivity", koju je napisao Vilijam Luis, osnivač Mekinzi global instituta. Knjiga predstavlja prikaz brojnih studija koje je institut radio, a koje su se bavile konkretnim privrednim granama u nekoliko razvijenih zemalja.

Za sada, evo nekih zaključaka knjige, a koje je autor stavio u uvod.

1. Razlika u intenzitetu konkurencije na različitim tržištima je mnogo značajnija od opremljenosti države radom i kapitalom. Politike kojima se utiče na konkurenciju su važne makar koliko i makroekonomska politika.

2. Faktor koji je najčešće zanemaren u analizama, a izuzetno bitan, je da su stvoreni uslovi za ravnopravnu tržišnu utakmicu (level playing field).

3. Obrazovanost radne snage nije toliko važna. Većina radnika može da se na samom radnom mestu obuči da obavlja posao veoma dobro.

4. Umesto da država vodi socijalnu politiku kroz ekonomsku politiku (carine, jeftini krediti maloj privredi, visoke minimalne plate, otežano otpuštanje radnika), najbolje je da se to radi kroz poresku politiku.

5. Velika vlada znači visoke poreze. Visoki porezi znače sivu ekonomiju, koja znači nelojalnu konkurenciju legalnim firmama.

6. Elite nisu rešenje. Elite su upravo najčešće i krive za licenciranje svega i svačega, kontrolisanje tokova robe i kapitala, skupe socijalne programe i podržavaju državno vlasništvo nad firmama. Najčešće zato što sama elita ima najviše koristi od takvog sistema.

7. Direktne investicije stranih kompanija su mnogo bolji način da se podigne produktivnost, nego da se država zadužuje u inostranstvu i ulaže u domaću privredu.

8. Potrošnja je bitnija od proizvodnje. Proizvodnja ima smisla samo kada neko želi da kupi proizvod. Samo potrošači svesni svojih interesa mogu da se izbore sa dominacijom proizvođačkih interesa.

Međutim, knjiga nije zanimljiva zbog ovih zaključaka. Zanimljiva je zato što je svaki od ovih zaključaka izveden iz raznih studija slučajeva, kojih u knjizi ima veoma mnogo. Verovatno ću blogovati narednih dana o tome, kako budem čitao knjigu.

Na primer, da li ste znali da je japanska prehrambena industrija čak 65% manje produktivna od američke, a da u isto vreme zapošljava isto ljudi koliko automobilska, elektro, mašinska i metaloprerađivačka zajedno? Zato je američka industrija bila produktivnija od japanske i pored toga što su Japanci bili produktivniji za 20% u proizvodnji automobila i čak 50% u proizvodnji čelika (sredinom devedesetih, kada je studija rađena). Jednostavno, prehrambena industrija je i po vrednosti proizvodnje i po broju zaposlenih mnogo bitnija od bilo koje druge industrije. Slično važi i za maloprodaju.

8 comments:

Lazar Antonić said...

Izgleda interesantno. Razmisljam o ovome sto je rekao za obrazovanje. Sigurno je da lako mozes da obucis ljude kako da resavaju standardne probleme, ali mi se cini da obrazovanje pomaze u pronalazenju boljih nacina da se nesto uradi, sto dovodi do povecavanja produktivnosti. Mozda nije u pitanju ni obrazovanje vec samo inteligencija, kreativnost, stagod, ali mi se cini da i obrazovanje ima nekog uticaja.

Saša said...

Da li slučajno negdje na internetu postoji elektronska verzija ove knjige?

perica said...

Mislim da su (neosporno tačni) uvidi koje ova knjiga nudi - old news. Austrijska ekonomija, ništa više. Onaj ko hoće da zna, mogao je sve to da zna pre 50-100 godina.
Problem je - kako da neko nešto shvati kad njegova plata zavisi od neshvatanja? Kod tvrde odluke da se ne razume argumenti ne pomažu, bilo da su empirijski ili apriorni.

Marko Paunović said...

Sasa,

Probaj na Gigapediji. Pretpostavljam da se vecina izvestaja na kojima je zasnovana knjiga nalazi i na sajtu Mekinzi global instituta. Registracija je besplatna.

Perice,

Mislim da je jedan od problema to sto su ljudi generalno skepticni prema teorijskim pricama. Vecina ljudi trazi neki dokaz, a najbolje - broj.

Ako zelis nekoga u nesto da ubedis, moras da imas i vrlo konkretne primere i cifre. U secanju mi je ostao neki intervju na EconTalku gde je Russ Roberts pricao o svojoj debati na temu "Buy Local". Kaze da se nije posebno pripremao za debatu, imao je spremno nekoliko logickih i teorijskih objasnjenja zasto je ta ideja besmislena. Sa druge strane je bio neki tip koji je imao gomilu "studija" koje pokazuju da je dobro kupovati lokalne proizvode. Iako su te studije verovatno bile metodoloski smesne, Roberts je stekao utisak da je ipak izgubio debatu, jer nije imao dovoljno "dokaza".

Iako ti apriori mozes da tvrdis da je nesto stetno, svakako ne mozes da tvrdis KOLIKO je stetno. Nije sve jedno ako neka mera smanjuje produktivnost za 3%, ili ako je smanjuje za 70%. Ti teorijski ne mozes da dodjes do tog broja, a bas taj broj je mnogim ljudima kljucan.

Recimo, jasno je svima da je sporo izdavanje gradjevinskih dozvola stetno. Ali, koliko je stetno? Nemam pojma. Mozda je efekat minoran. Pomoglo bi, na primer, ako bi imali studiju koja bi pokazala da drzave sa drugacijom procedurom izdavanja dozvola za izgradnju trznih centara imaju, recimo 50% vise trznih centara i da su cene u proseku nize za 4,7%. Takav argument je najcesce mnogo jaci od "pustite ljude da grade, to ce ojacati konkurenciju i smanjiti cene".

Lazare,

Ni on ne kaze da je obrazovanje potpuno nebitno, vec da se znacaj obrazovanja cesto previse naglasava.

Gabriela said...

o obrazovanju: cini mi se da on tu pre svega prica o industrijskim drustvima.

u informatickom drustvu, informaticka obrazovanost povecava produktivnost van radnog mesta. na primer, ako gradjani zavrsavaju sve poslove sa drzavom preko neta, to znatno povecava efikasnost administracije. a tu nema sta da 'obucis' na radnom mestu. tu ti je potrebno stanovnistvo koje je u velikom procentu informaticki obrazovano.

Marko Paunović said...

Gabriela,

Tesko je o obrazovanju govoriti kao o "osposobljenosti da preko interneta popunjavas formulare". Nije valjda potrebno 16 godina skolovanja za tako nesto. :)

Mislim da on NIJE govorio samo o industriji, vec i o najvecem delu usluga. Da li bankarskom sluzbeniku zaista treba ekonomski fakultet?

Velikoj vecini ljudi koja radi u maloprodaji, ugostiteljstvu, logistici, cak i finansijama, nije nuzan fakultet. Nuzna je srednja skola, dobar softver, dobra interna pravila i obuka za koriscenje tog softvera i primenu tih pravila. I naravno, potreban je dobar menadzment.

perica said...

Marko, ljudi su čudo! U pravu si, štaviše rekao bih da teorijski argument ne da ne razumeju nego ga uopšte i ne smatraju argumentom. Ništa bez neke naučne ekspertske studije!
A opet, šta je sa komunizmom? Teorijska priča, med i mleko. A empirija - milionske žrtve, jad i čemer. I opet se ljudi lepe ko muve na znaš-već-šta. Izgleda da u slučaju komunizma teorijska priča ima mnogo veću snagu nego empirija.

Gabriela said...

Tesko je o obrazovanju govoriti kao o "osposobljenosti da preko interneta popunjavas formulare".

ne znam ko je ikad o obrazovanju govorio kao o "osposobljenosti da preko interneta popunjavas formulare"

a nisam govorila ni o industriji vs. usluge. ja sam navela taj jedan primer, koji govori kako se razlikuju industrijsko i posindustrijsko drustvo, kao ilustraciju. moze se naci jos bezbroj takvih primera. a nisam ni teoretisala o tome za sta treba fakultet ili koliko godina skolovanja.

ono sto sam rekla je da se u postindustrijskom drustvu znanje (obrazovanje) distribuira i primenjuje drugacije, nego sto on opisuje (u ovom isecku)