Pages

02 January 2010

Duplo golo

Već smo više puta kritikovali težnju savremenih ekonomista da se bave matematičkim modelima umesto ekonomskom realnošću. Pored ogromne inercije i ukorenjenih interesa, jedan od važnih razloga za to je želja da ekonomija bude ozbiljna nauka, u društvu sa fizikom i hemijom, a ne proizvoljnim - i što je u očima mnogih još i gore - pretežno narativnim oblastima poput sociologije.

Ova težnja ne samo da je ograničila i izvitoperila ekonomske teme i zaključke, već nije postigla ni nameravani efekat. Naučni status ekonomije je na nivou sociologije i političkih nauka.

4 comments:

Brut said...

"Naučni status ekonomije je na nivou sociologije i političkih nauka."

Ne samo ekonomije, nego i ostalih "ozbiljnih nauka", poput biologije, fizike i hemije. Zar nije metodologija nauka, od Poperove "Logike naučnog otkrića" naovamo, odbacila metodološki dualizam, opservacionizam, induktivizam, i ostale "stroge" naučne metode?

Inače, interesantno istraživanje. Bilo bi interesantno uraditi jedno takvo istraživanje i ovde, ili možda u zemljama bivšeg komunističkog bloka da vidimo da li nas je tupava marksitička propaganda o "naučnom socijalizmu" učinila osetljivijim i rezervisanijim prema tom (uslovno rečeno) pozitivističkom poverenju u Nauku.

tiki said...

Ha , kad smo morali polagat one Sociologije na tehničkim faksovima uvijek mi je bilo smešno što na 20 stranica razglabaju da je to nauka. Fizičari bi sve dali u jednom pasusu.
A zbog teorije i prakse soc. samoupravljanja često bi imao problema sa majstorima jel bi uvijek govorili jedno je teorija a drugo praksa kad je tehnika u pitanju i dovodili me do ludila svojim glupostima ( U TEHNICI ne u samoupravljanju)
Usput i fizika počiva na nekim dogmatskim postulatima (2 zakon TD,teorija polja,masa,vreme..) a tek posle je nauka strogo matematički modelovana (u makrosvetu naravno , u subatomsko-kvantnom svetu vredi "austriska škola " hajzembergove neodređenosti)

Ivan Jankovic said...

Moja omiljena tema, a i u vezi je sa prethodnim postovima. :)

Jedna stvar je opsesija matematikom koja pokazuje nerazumevanje onog sto je Hajek nazvao "ekonomskim fenomenom". To sto je ekonomija danas toliko matematizovana svedoci izmedju ostalog koliko je stari, tehnicisticki, inzenjerski i centralno planski nacin misljenja jos uvek dominantan. Matematicka ekonomija je bila posebno popularna u Sovjetskom Savezu. Imali su taj cuveni matematicki centar u Novosibirsku. Oni su bili opsednuti matematickim resenjem problema ekonomske kalkulacije i centralnog planiranja. Gorbacov je silne pare ulozio u njih 1980ih, trazeci od njih da rese problem sovjetske ekonomije. Ali, i na Zapadu su barem nacelno verovali da je to moguce (dugo vremena). Jedan od prvih nobelovaca iz ekonomije u stvari je bio ruski matematicar iz Novosibirska (Lontjev).

Druga stvar je logicki pozitivizam. Mainstream ekonomija je jos uvek u ludackoj kosulji vulgarnog mahistickog empirizma Beckog kruga. Pomama empirijskog testiranja je najbolji izraz toga. Uvek se iznova setim jedne iste ironije. Milton Friedman je bio jedan od najvecih kriticara teorije da minimalne nadnice poboljsavaju blagostanje radnika. I dokazivao je besmisao te ideje prostom logikom, i pozivanjem na apriori vazeci zakon ponude i traznje, a ne na ekonometrijske analize. Ali, upravo njegova ekonomska metodologija koja kaze da se teorija empirijski proverava i na aksiomatskom i na nivou izvedenih hipoteza (logickih posledica aksioma!), (a sto je bilo nesvesno preuzimanje mahistickog pozitivizma i empirizma) je ucinilo da sve nove i nove empirijske i ekonometrijske studije "efekata minimalnih nadnica" bujaju kao pecurke posle kise. I posto ekonomisti, jel tako, nisu "ideolozi", nego "strucnjaci", jasno da neke studije kazu ovako a neke onako, i vodi se zdrava debata medju strucnjacima, a ne kao na libertarijanskim blogovima. :)

Ili uzmite jos bolji primer - kvantitativnnu teoriju novca. Ona je mozda najboji izraz te pozitivisticke neuroze da se meri ono sto se ne moze izmeriti. Ona kaze da postiji stabilna statisticka veza izmedju kolicine novca, opsteg nivoa cena i proizvodnje. I onda se milioni trose na statisticke i ekonometrijske analize "markoenomskih podataka" da se 'testiraju" modeli. Ali se ne uzima u obzir da su kapitalna dobra heterogena, i da sve cene ne uticu jednako na proizvodnjum, niti uticu momentalno. I da su opsti nivo cena, ukupni obim proizvodnje,a gregatna traznja itd, besmisleni statisticki proseci koji nista ne kazu o uzrocno-posledicnim odnosima izmedju promena kolicine novca i promena strukture i nivoa proizvodnje. Da moramo analizirati individualne cene, i dinamicke mikro-promene u strukturi proizvodnje koje se mogu samo opisati kvalitativno (uzrocno-posledicno), ali koje je nemoguce izraziti "makroekonomski" ni meriti statisticki. Najdublji razlog zasto je recimo Austrijska teorija poslovnog cikklusa toliko nepopularna medju danasnjim ekonomistima je sto vredja njihove mahisticke predrasude o prirodi ekonomskog fenomena, i njihovu neurozu da mere i kvantifikuju.

Željka Buturović said...

"Ali se ne uzima u obzir da su kapitalna dobra heterogena, i da sve cene ne uticu jednako na proizvodnjum, niti uticu momentalno. I da su opsti nivo cena, ukupni obim proizvodnje,a gregatna traznja itd, besmisleni statisticki proseci koji nista ne kazu o uzrocno-posledicnim odnosima izmedju promena kolicine novca i promena strukture i nivoa proizvodnje. Da moramo analizirati individualne cene, i dinamicke mikro-promene u strukturi proizvodnje koje se mogu samo opisati kvalitativno (uzrocno-posledicno), ali koje je nemoguce izraziti "makroekonomski" ni meriti statisticki."

slazem se sa ovim, zapravo to je, po meni, jedan od osnovnih problema. imao je higgs nedavno jedan koncizan tekst na tu temu, koga zanima:

http://www.independent.org/newsroom/article.asp?id=2448