Pages

31 December 2009

Novogodišnja čestitka

od Gordane Matković, eksperta za socijalnu politiku CLDS:

U Srbiji ne bi trebalo uvoditi drugi stub penzijskog osiguranja, odnosno obavezno privatno osiguranje, ocenila je direktor studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije Gordana Matković.

Ona je u intervjuu za mesečnik Ekonometar, koji izlazi sutra, kazala da su najnovija istraživanja pokazala da u Srbiji nema uslova za uvodjenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta, a nema ni ubedljivih opravdanja za to.

Matkovićeva, koja je bila ministar za socijalna pitanja od 2001. do 2003, ocenila je bi uvodjenje drugog stuba prouzrokovalo i visok tranzicioni trošak, sa neizvesnim rezultatima na dugi rok, bez jasnog dokaza da bi se stvorili uslovi za sigurniju i dovoljno visoku penziju.


Morao sam da uštinem sebe, da proverim dal sam budan. Ali, nema greške, čestitka je autentična. Evo šta ista autorka kaže u časopisu Fokus:

Zabluda je…da reforme nužno podrazumevaju uvođenje II stuba. Od toga je uostalom odustala i Svetska banka zalažući se i danas za sistem višestrukih stubova, ali prihvatajući da svaka zemlja ima svoje specifičnosti i početne uslove od kojih će u velikoj meri zavisiti pravi recept za adekvatne promene


Ostalo je samo nejasno pod kojim bi to uslovima privatizacija u Srbiji bila opravdana? Ovo mi dosta liči na varijantu danas popularne kritike liberalizma a la Stiglitz - kad god ne odobravaš neku meru liberalizacije ti kažeš da "konkretni uslovi" u toj i toj zemlji to ne dozvoljavaju, pri čemu nikad ne defininšeš zašto bi recimo privatizacija penzionog sistema bila dobra u Čileu, a ne i u Srbiji? Nejasno je i zašto autorka uopšte citira afirmativno ovo mišljenje Svetske banke, kad je već prethodno utvrdila da je privatizacija načelno nepoželjna i da nigde nije dala dobre rezultate? Ako se slaže da poželjnost privatizacije zavisi od početnih uslova onda njena analiza ne važi i treba da pokaže zašto baš u Srbiji početni uslovi nisu adekvatni? Ako se ne slaže, nejasno je što citira Svetsku banku (implicirajući, onako uzgred, da je Svetska Banka neki bastion opakog neoliberalizma. Kad su oni relativizovali značaj privatizacije onda znajte da "nema gde dalje").

Dalje, kao "dokaz" da privatizacija ne valja ona navodi činjenicu da skoro nigde na Zapadu nije sprovedena (zanimljivo da se imenica "Čile", niti bilo kakav odatle izvedeni pridev ne pojavljuju u tekstu). Ali, ne kaže da je to stoga što su politički otpori interesnih grupa i javnosti suviše jaki, a ne zato što ne postoje "dovoljno ubedljivi razlozi" za to. Liberalni think tankovi na Zapadu ne misle da nema ubedljivih razloga. Nemam utisak da Cato Institute i Heritage Foudnation dele mišljenje CLDS-a. Politički problem postoji, ali ga ne treba mešati sa načelnom poželjnošću reforme.

Mislim da se ne treba mnogo čuditi žalosnom nivou prihvaćenosti liberalnih ideja u Srbiji, kad i jedan od vodećih srpskih free market think tankova, sa slikom Adama Smita na naslovnoj strani svog vebsajta, misli da je državni penzioni sistem u redu, i da "nema ubedljivih razloga" čak ni za njegovu parcijalnu privatizaciju! Ništa nije nanelo više štete liberalnim idejama u 20-om veku od nedoslednog zastupanja tih ideja. Recimo, kad sledeći put LDP u Parlamentu kaže da penzioni sistem treba privatizovati ili reformisati, na to će Dačić i Krkobabić mirno da uzvrate da je "čak i neoliberalni think tank CLDS bio prinuđen da prizna da je postojeći sistem dobar i da je privatizacija pogubna". I svako ko je pročitao išta od Marka Paunovića ili Boška Miajtovića (ClDS-ovaca sa zasluženom "neoliberalnom" reputacijom) će da kaže: da vidi stvarno, ako su oni protiv ovoga, onda je to stvarno propala stvar.

Mislim da je Pinjerin dolazak u Srbiju važniji nego ikad.

7 comments:

Saša said...

"nema ni ubedljivih opravdanja za to"

To valda implicira da dosadašnji sistem funkcioniše besprekorsno.

Ivan Jankovic said...

Pre da ce privatizacija uciniti stvar jos gorom.

Lighthouse said...

Nije ovo prvi put da iz CLDS stižu protivurečne poruke. 2002. i 2003. se njihov časopis "Prizma" bavio Zoranom Đinđićem u obimu i na način kao da je ovaj najveća pretnja slobodi u Srbiji. S druge strane, učinili su par hvale vrednih pokušaja da pomire Koštunicu i Đinđića. Uz najveće poštovanje, Đinđić ipak nije bio liberal, a nije to bila, u to vreme, ni njegova ministarka Matković. Posle je, na opšte iznenađenje, pristupila CLDS, a evo je, opet na iznenađenje, kako ruši osnovne postulate liberalne reforme penzijskog sistema. Ako je neki stub suvišan, i ako u budućnosti treba postepeno da odumre, onda je to prvi a ne drugi stub.

Putnik said...

Иван Јанковић, видим, ни до данас није напредовао у познавању пензијских система даље од интервјуа и идеологије. Ту економске анализе нема ни у траговима.

ЦЛДС је направио озбиљну студију о (не)оправданоасти увођења другог стуба и њу треба прочитати, а не (само) Гогин интервју.

Дакле: http://www.clds.rs/newsite/Izazovi%20uvodenja%20obaveznog%20privatnog%20penzijskog%20sistema%20u%20Srbiji.pdf

Посебно важним сматрам поглавље 6, не зато што сам га ја написао, већ стога што на озбиљан начин третира проблем. Можемо се на крају сложити или не сложити, али тако се дискутује о постављеном питању (теорија + емпирија), а не у једноставним идеолошким флоскулама. Ваља погледати и поглавље 5, о светским искуствима са другим стубом (ја сам писао о Чилеу и Латинској Америци).

Поздрав, Бошко Мијатовић

Ivan Jankovic said...

Bosko-Putnik,

ja nisam ulazio u detaljno razglabanje reforme penzionog sistema jer to nije bila moja tema, niti mi je tema bila vasa nova studija. Zao mi je sto ne mogu uvek da izadjem u susret vasoj zelji da pisem o onome o cemu vi zelite da ja pisem. Moja tema je bila bizarna okolnost da liberalni centar koji ponosno drzi sliku Adama Smita na naslovnoj strani tvrdi da drzava treba da kontrolise penzije a ne pojedinci, i da su cak i minimalni koraci ka davanju moci pojedincu pogubni.

Sto se tice ekonomskih analiza i empirije, teorije itd, u ovom trenutku postoje vrlo "kredibilne empirijske studije" u svetu koje dokazuju pozeljnost minimalnih nadnica ili subvencija za ekoloska goriva, ili industrijske politike, ali nas to nece navesti da "ozbiljno analiziramo" takve predloge, vec cemo mirno dogmatski reci da su to gluposti (tj vecina takozvanih liberala ce to reci). Verovanje da je bolje da drzava upravlja penzionim fondovima nego da pojedinci stede za sebe spada u istu grupu socijalistickih nonsensa za koje se mogu napisati vrlo uceni i citirani elaborati (a i sta bi radili toliki ekonomisti u protivnom). Statistika je, kao sto znamo cudo, a da ne govorimo o mogucnosti da citirate nobelovce u prilog bilo kakvom nonsensu. Jednom je neki Mizesov ucenik upitao ovoga za savet sta da kaze o u govoru o nekoj temi za koju nije bio siguran kakav konacni stav ima, na sta mu je Mizes rekao: "ne brinite nista, kakvu god glupost da kazete, postojao je pre vas neki eminentni ekonomista koji ju je izrekao prvi".

Vasa nova studija i njeno sesto poglavlje su zgodna ilustracija ovoga: kada ste postavili link, rekavsi da tamo postoji i kriticka analiza cileanskog modela, rekao sam sebi: boze, nadam se samo da nije glavni izvor za kritiku privatnog sistema eminentni ekonomista Nobelovac Stiglitz i njegovih "10 mitova" o penzionom osiguranju (jedan od vodecih je "mit" da je PAYGO neodrziv finansijski). Bingo! "Nobelovac Stiglitz" je glavni izvor! :)

Ivan Jankovic said...

P.S. Mislim da je vasa dihotomija izmedju "nauke" i "ideologije" neproduktivna i da je mnogo bolje govoriti o razlici izmejdu sledjenja apstraktnih principa i vere u naucno planiranje od strane eksperata.

Lighthouse said...

U CLDS-ovoj studiji je vrlo malo rečeno o tome zašto II stub nije u ovom trenutku aktuelan. Štaviše, implicira se da je trajno napušten, a kao jedini dokaz navodi to što je odbačen 2002. Od tada je prošlo 7 godina i promenilo se nekoliko nadležnih ministara, a u idućih 7 menjaće se sigurno još. Otkud autori znaju da je trajno odbačen? Zato je činjenica da je Matković odbacila II stub 2002. samo izgovor da se danas o tome ne raspravlja, pa da se u studiji koja je pravljena za vladu ova ne iritira nečim što autori smatraju prevelikim zalogajem za nju.

Tako da ste, Ivane, ipak prestrogi, a i ja sam (bio), prema think tankistima iz CLDS, koji to u stvari nisu, nego su savetnici (ove) vlade. To kažem bez ironije, uviđajući svu delikatnost posla, kako političara tako i njihovih neposrednih savetnika.