Zato država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u njemu, niti da dozvoli da njegova razvojna pitanja ili privatizacija postanu plod političkog nadmudrivanja.
Kaže profesor i savetnik premijera Jurij Bajec za Politiku, a vezano za EPS.
Tražiti da nešto ostane državno, ali da "razvojna pitanja" ne budu politička, je kao kada bi rekli "Hoću sendvić sa šunkom, ali da bude bez svinjetine". To je prosto nemoguće odvojiti jedno od drugog.
Sve dok je EPS državni monopolista, osnovna pitanja razvoja kompanije poput politike cena, izbora menadžmenta, politike plata, kao i realizacije razvojnih projekata, će biti par excellence politička pitanja.
4 comments:
A kad bi on bio jedini...
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Privatizacija-pogreshna-i-preuranjena-2.sr.html
Sve dok bude bilo ovakvih eksperata neće nam biti dobro.
Ako ništa drugo, barem je ukazao na nerealno niske cene struje i razvojne probleme koji iz toga proizilaze! S obzirom da je profesor savetnik predsednika vlade, rekao bi da je reč o vrlo hrabarom čoveku :-)
Da bi privatizacija EPSa (NISa, JATa, Železnice, itd.) bila afirmacija slobodnog tržišta i njegovih mehanizama, ona ne sme da se svede na prodaju udela u eksploataciji nasilnog monopola na električnu energiju, onako kako je taj monopol u slučaju nafte podeljen sa Rusima. U kontekstu odumiranja (delova) države-levijatana, proces treba da teče otprilike na sledeći način.
Ugalj i voda su narodna bogatstva. Pripadaju svim građanima Srbije. Interes građana je efikasna i profitabilna eksploatacija. Država to nije u stanju da izvede, pod državnom upravom eksploatacija je rasipna i nepravedna. Cilj privatizacije je katalaksija u oblasti elektroprivrede. Potrebno je da što više privatnih vlasnika uđe u elektroprivredu. To se postiže kroz akcionarska društva, koja bar u početku moraju imati veliki broj malih akcionara. Znači kad se akcije prodaju na berzi moraju biti male nominalne vrednosti (1000 dinara) i prednost kod kupovine imaju kupci malog broja akcija.
Prvi korak: Ukidanje nasilnog monopola na elektroprivrednu delatnost. U zakonu o energetici da piše da svi mogu da se bave time.
Drugi korak: Odvajanje uglja i struje. Prava na eksploataciju uglja da budu ustupana zainteresovanim kompanijama na period 10-20 godina, pravo dobija ona kompanija koja se obaveže na najveću redovnu isplatu državi.
Treći korak: Odvajanje termo i hidro-elektrana. Pretvaranje termoelektrana u AD i prodaja svih akcija na berzi. Prava na eksploataciju hidroelektrana da budu ustupana zainteresovanim kompanijama na period 10-20 godina, pravo dobija ona kompanija koja se obaveže na najveću redovnu isplatu državi.
Četvrti korak: Usitnjavanje distributivnih područja do nivoa mesne zajednice i predaja na upravljanje i održavanje opštinama. Opštinska komunalna delatnost kao vodovod. Pretvaranje u AD i prodaja svih akcija na berzi.
Peti korak: Razdvajanje prenosne mreže na nekoliko magistralnih dalekovoda i akcionarska privatizacija.
Prihod od privatizacije će biti jednokratni od prodaje svih akcija, i dugoročni od naplate prava na eksploataciju uglja i vode. U početku prihod treba da se koristi za ispunjavanje dospelih obaveza države prema stanovništvu po osnovu stečenih prava, stanovništvu koje je oslobođeno obaveza ukidanjem poreza i doprinosa - penzije, lečenje penzionera i finansiranje državne medicine u narednih desetak-dvadesetak godina. Kasnije, kada obaveze države po stečenim pravima prestaju, prihod od prava na eksploataciju uglja i vode ide na odbranu - vojsku kao jedini deo države koji opstaje do ima drugih agresivnih država.
Što se Bajeca tiče - ili je mamlaz ili je đubre (verovatnije je ovo drugo), kao svi političari i njihovi podrepaši.
Post a Comment