Liberalizam za narod je koncept koji po mom mišljenju ima budućnost, čak i u Srbiji. Stvar je u tome da jednostavno ako nudimo korpu liberalnih proizvoda od kojih glavni proizvodi A i B imaju visoku prođu (na primer, smanjenje broja ministarstava i državne administracije i recimo, jednostrano uvođenje evra) liberalna partija ne treba da tupi o još 10 različitih stvari, kolikogod izgledale lepe.
Razlog za to je da akcent treba da leži na ključnim proizvodima i partija treba da bude prepoznata po njima. Kupci pamte jednu do dve ideje, deset ideja ne može i još pre neće da upamti nijedan običan smrtnik, a još ako su upakovane u apstraktne i razvučene priče o recimo "suočavanju sa prošlošću" nema 'leba od cele priče. Takođe, nema potrebe da se u generalnoj kampanji insistira da se kaže, "da ali ćete morati i da se žrtvujete neko vreme" i slično (to ne treba prećutati ili negirati, ali nije neophodno isticati). Liberalna partija u Srbiji zasigurno neće doći u barem dva-tri izborna ciklusa u priliku da mora da vodi mnogo računa o svakoj izgovorenoj reči. Njen cilj je da naraste sa recimo stagnatnih 5%, na barem 15-20% da može da bude faktor, a ne ukras. Ako se ne ide agresivno i boksuje bez rukavica, sve su šanse da liberalne partije ne traju dugo ili da budu na marginama zbog svoje posvećenosti davanju celovite istinite slike. Moje mišljenje je da treba besomučno prodavati liberalne proizvode koji birači hoće da kupe, u "magacin strpati" ono što nema prođu do etabliranja liberala, a tek potom popularisati "stvari iz magacina". Vratiću se na sintagmu koje se Slaviša seća, a to je da Srbiji fali liberalni Šešelj, kogod se toga uhvatio, naravno ne po gabaritima, psovačkim sposbnostima i odsustvu smisla za oblačenje. Ili drugim rečima, ako promovišete liberalne ili bilo koje ideje valjaćete se u blatu, ali je poželjno izaći kao pobednik, a ne kao blatnjavko visokih neprimenjivih principa.
Drugo, velika slabost liberala je što usled meni nepoznate želje da se pravdaju levici i odriču desnice stalno ističu da oni nisu protiv ovog ili onoga i u suštini zamagljuju svoje komparativne prednosti da bi minimizirali neke stvari za koje se misli da bi mogle diskreditovati partije koje se nazivaju liberalnima. Recimo priča "uvek Tito nikad Draža" ili "uvek građanski, a baš nikad srpski" jednostavno tera ka našim lažnim desničarima bez sadržine pošten kozervativan svet Srbije. Ovakvo udvaranje levičarskom vox populi koje je suštinski antipod onoga što sam izneo u prvom pasusu dovodi do toga da se umesto prepoznatljivosti gradi neprepoznatljivost, što recimo loši rezultati LDP-a na proteklim lokalnim izborima pokazuju. Umesto da rastu na padu DS-a, LDP pada zajedno sa njima jer ih javnost percipira sličnim, umesto različitim od DS-a. Tako u strahu da ne budeš gubav postaneš amorfan. Ovo nije samo srpski specijalitet, slično se ponašaju liberali i u mnogim drugim zemljama. Fudbalskim rečnikom, u strahu da ne primiš gol, propustiš priliku da zabiješ nekoliko komada. Pade mi na pamet i upokojena Liberalna partija CG, skup predivnih i kulturnih ljudi koji su propali kada nisu više imali jedan proizvod i kada su izgubili svoju različitost.
Pored opšte kampanje liberali treba da znaju kome se obraćaju. Apsolutno je glupo obraćati se onima koji po prirodi nikada neće glasati za liberale. Dakle, pored opšteg proizvoda, treba prodavati kastomizirane proizvode za preduzetnike, tradicionaliste, regionaliste i još neke grupe koje su izgledni kupci liberalnih proizvoda. Ovde se stiče trajna lojalnost i novac za održivi rast. Ako neko prodaje liberalizam, a nema u svakoj opštini barem jednog od nekoliko uglednih domaćina taj se može pozdraviti od uspeha u Srbiji.
Za sutra mi se čini da je interesantno jedno ključno pitanje - zašto jalovi levičarski intelektualizam ima tako snažne korene u liberalnoj priči i vuče ka dnu. Drugo pitanje je zašto je libralizam pobegao od svojih prirodnih desničarskh partnera i srlja i zagrljaj levici (kolikogod i jedni i drugi bili ekonomski levičari ili bez ikakve ekonomske ideologije).
18 comments:
Kada su bili izbori pre godinu i nešto dana, radio sam onaj online test da vidim kao za koju stranku da glasam. I, 95% odgovora kojih sam dao su se poklopili sa odgovorima LDP-a. Ali nisam glasao za njih. Zašto?
Jer je moj lični utisak da suviše politiku baziraju na blaćenju DS-a i priči da je Kosovo izgubljeno. Tupe ga. Po stilu su me podsećali na tadašnji SRS. Umesto da u prvi plan stave ekonomski plan i program, sa sve idejom liberalizma (kako im i samo ime partije kaže), oni pričaju o nekim totalno levim stvarima...
Ako ti uspeju da promene u dogledno vreme, ako akcenat stave više na ekonomiju, a manje na politiku, dobiće moju podršku.
Moju podršku LDP neće dobiti dokle god se ne distanciraju od g-đe Perović i čitavog tog kruga "kulturnih komunista".
Sem dobrog ekonomskog programa i politickog saveta sastavljenog od odlicnih ljudi i strucnjaka, taj ldp je jedno djubre od partije, koji svoj levicarski duh crpi iz komunisticke proslosti.
Ozbiljno cu razmisliti kako cu sledeci put da glasam, da mi se ne bi ponovio ovaj osecaj samogadjenja i krivice jer sam zadnja dva puta bacio glas na njih.
A da liberalizam ima ideja za kojim postoji traznja je apsolutna istina.
LDP nema definisanu politiku , predlaze promene ali nista konkretno , generealno daje alternativu nezadovoljnim biracima DS-a znaci kao mladji brat koji pokusava da se dokaze da je bolji , to se i moze videti po strukturi birackog tela pitajte vase prijatelje koji glasaju za LDP za koga su ranije glasali ;) . LDP je javno odbio saradnju sa partijama desnog centra ( SNS,DSS) , ako im ne odgovara njihova politika sta im odgovara onda levi centar, ili mozda skroz ulevo? Za sada su jedino uspeli da udju u vlast , postavljajuci svoje ljude na nivou Beograda , taj potez nije manjinska podrska vec ucesce u vlasti , a to je verovatno i jak razlog zasto su na skorasnjim lokalnim izborima prosli losije od prognoziranog
Aleksandre:
Sve što ste rekli stoji. "Jasna i mnogo puta ponovljena poruka" jeste formula za uspešno predstavljanje biračima. To je tako za sve partije.
Ali. Ono u čemu je liberalna partija drugačija od ostalih partija jeste da liberalna partija ne može svojim aktivistima i finansijerima da obeća (eksplicitno ili prećutno) da će naplatiti svoj angažman kad bude u vlasti - ako je stvarno liberalna. Program liberalne partije je dekonstrukcija državnog aparata, inače nije liberalna.
Na takvim stvarima padaju sve partije. Sve uspešne partije počinju kao reformske a završavaju kao režimske. I u liberalnu partiju, nakon osnivanja prvo bi ulazili ljudi koji su u životu neuspešni i traže uhlebljenje kroz politiku. Što je partija uspešnija, više ih je. Njihova ideologija je tzv. ekonomska levica odnosno krađa i pljačka. Kako sprečiti da od partije sa liberalnim programom naprave socijalističku? Ako partija odmah kaže neće biti uhlebljavanja u državne organe i javna preduzeća - osuđuje sebe na marginalnost jer nema članstvo. Ako kaže neće biti usluga specijalnim interesima - odoše finansijeri.
Za liberalnu partiju ne važe pravila koja važe za levo-desne kolektiviste. Mislim da ni naziv partija ne odgovara. Liberalna ideologija je anti-politička.
S tim treba biti načisto od samog početka, da ne gubimo vreme pokušavajući da hodamo po vodi. Ne vredi lagati ni samog sebe i ni birače.
Moja razmisljanja su sledeca:
Mora se prvo "segmentisati trziste", treba da vidis kod koga takve ideje prolaze. Ja mislim da u Srbiji danas postoji relativno velika grupa ljudi (recimo, 10-15%) koja bi podrzala ekonomski liberalan program, a u nju spadaju pre svega mannji biznismeni, uspesni poljoprivrednici, zaposleni po stranim firmama i bankama, kao i svi oni koji su zaposleni u drzavnoj upravi i drzavnim sluzbama, a koji su realno potplaceni (dobri lekari, nastavnici i slicno).
Program treba da bude relativno jednostavan i ne previse radikalan - smanjenje poreza, privatizacija nekih javnih preduzeca (recimo, RTS, komunalna preduzeca, JAT), ukidanje monopola koji "bole" ciljnu grupu, poput skupih karata za letenje u inostranstvo. Obavezati se da ce SVE pare koje se dobiju od privatizacije biti ulozene u infrastrukturu.
Mislim da se moze profitirati i na prici o korupciji, kroz koriscenje primera korupcije kao argument za sveopstu liberalizaciju. Cini mi se da ljudi to shvataju. Recimo, Luku Beograd i Usce koristiti kao argument za privatizaciju zemljista i deregulaciju urbanistickog planiranja, a ne kao dokaz da Miskovica treba streljati. Jer, to plasi male privrednike... Svi su oni nekad nesto smuvali.
Takodje, mislim da se moze profitirati i na pitanjima decentralizacije. Reci ljudima konkretno - dacemo vam vise para da ulazete u svoje domove zdravlja, svoje skole i bolnice, da sami raspolazete svojim parama.
Generalno, mislim da je daleko bolje insistirati na uvodjenju konkurencije gde je to moguce, nego na privatizaciji. Privatni sektor onda moze da se dokaze skepticnom narodu. Recimo, fiksna telekom mreza, privatne hidro i termo elektrane, koncesije za puteve...
Takodje, treba govoriti o stvarima o kojima u kampanji niko ne govori - prosveta i zdravstvo. To su oblasti koje su ljudima veoma bitne, a o kojima nasi politicari ne znaju da pricaju, osim da ponavljaju opsta mesta. Mislim da bi sa dobrim programima reformi u tim oblastima mogao da se namakne jos koji procenat (recimo, kroz ukljucivanje privatne prakse u postojeci sistem finansiranja).
Kod SVIH ostalih stvari biti u mejnstrimu, znaci "neka narod odluci o clanstvu u NATO paktu", "za Kosovo cemo se boriti diplomatskim sredstvima", "neka sudovi procesuiraju sve koji su optuzeni za ratne zlocine", "Ratko Mladic treba da bude izrucen Hagu", "Srbija treba da postane clanica EU" i slicno...
Sviđa mi se ideja i pristup. Jako dobro.
Марко, делим став о сегментирању политичког тржишта и држању тешко оспоривог мејнстрима код већине политичких питања.
За кампању што написа Саша две или максимално три ствари (поменуто смањење администрације и увођење евра + реституција и приватизација грађевинског земљишта)и то је то.
Po meni, najveci politicki potencijal u Srbiji ima ideja evroskepticizma. Preko 30% gradjana je protiv ulaska u EU, i za koga god da glasaju, ne mogu da budu previse zadovoljni. Ekonomski liberalizam moze sasvim fino, potpuno dosledno a takoreci neprimetno, da se zakaci na ovu ideju.
Ideje tipa malo manje birokratije i malo vise privatizacije su suvise sitne i, iskreno, suvise ofucane da bi zagolicale mastu i stvorile sledbenike. Sa takvim programom je vrlo tesko boriti se sa etabliranim igracima jer se sve svodi na dokazivanje da ces ti, za razliku od ostalih, stvarno da smanjis birokratiju. Uopste ne krivim cinike kojima je u to tesko da poveruju. Ljudi hoce nesto novo, ali da to ne bude previse radikalno.
Svi gresite. Neverovatno je koji sam ja lumen. Od sada sam sebi govorim Vi. O Perice, o premudri!
Elem, smatramo ociglednim da politicke partije nisu instrument drustvenih promena nego stazisa, izuzev drustvenih promena u pravcu produbljivanja kolektivizma. Politicka partija ne radi ono sto je dobro za stanovnistvo nego ono sto je dobro za partiju. Nebitno je sta partija prica, bitno je sta radi, a radi ono sto je u interesu funkcionera partije. Ako za bogatu trpezu ne treba da zahvaljujemo dobroti pekara, mesara i bastovana, vec njihovom sebicnom interesu, zasto bi ocekivali da funkcioneri politickih partija rade ono sto je u nasem interesu a ne ono sto je u njihovom? Tesko nam je da poverujemo da covek moze da bude toliko zbunjen, for lack of a better word :), da misli da se interesi politicara i stanovnistva poklapaju, ali izgleda da gresimo.
Smanjenje broja ministarstava? Smanjenje poreza? Privatizacija javnih preduzeca? Ukidanje monopola? Borba protiv korupcije? Smanjenje administracije? Uvodjenje evra? Restitucija? Privatizacija gradjevinskog zemljista? Najzad, evroskepticizam?
SVE navedeno neosporno je u interesu stanovnistva, biraca, glodara ali je DIJAMETRALNO SUPROTNO interesima politickih partija. Zemlja zove!!!
Sto vise ministarstava i administracije - vise mesta za uhlebljenje funkcionera, aktivista, svastika i svalerki. Sto veci porez - vise mogucnosti za sopstvenu potrosnju i zasenjivanje prostote "darezljivoscu". Sto vise monopola, javnih preduzeca, drzavnog gradjevinskog zemljista - vise mogucnosti da politicari trguju i zarade. Ko je lud da vraca imovinu originalnim vlasnicima kad se od nje lepo zaradi dok je opstinska? Sto bi uvodili evro kad sa dinarom ima potpunu kontrolu medijuma razmene? I zasto ne bi bili evrofanatici: svi te vole i tapsu po ramenu! Konacno: korupcija. Politicari sami sebe da lupe po prstima? Pleeeze. Kad moramo da vam crtamo.
Politicke partije su lost cause. To jest, pokusaj da se sa politickim partijama, ukljucujuci i lazne "liberale", nesto uradi za nasu stvar jeste i uvek ce biti izgubljeno vreme za libertarijance. Get smart!
Do 5. oktobra nisu dovele politicke partije nego narodni pokret Otpor. Ni do 6. oktobra nece doci sve dok su u igri samo politicke partije. Za ideju slobode odnosno vlasnistva treba pridobiti mnogo volontera. Nema precice.
perice,
Iz tvoje teorije ne postoji gornja granica rastu drzave, a ocigledno je da postoji. Ne mozes da porez na dohodak povecas na 100%. Koliko god da su ljudi glupi, nisu bas TOLIKO glupi da rade za dzabe.
Ja razmisljam ovako...
Politicari zele da maksimiziraju "ocekivanu vrednost moci" (bilo iz razloga da bi pljackali i lepo ziveli, bilo da bi sproveli svoje ideje).
Ocekivana vrednost moci je jednaka proizvodu moci koju ces imati kada dodjes na vlast i verovatnoce da uopste dodjes na vlast.
To znaci da postoji "elasticnost ocekivane vrednosti moci" u odnosu na verovatnocu dolaska na vlast - odnosno postoji neka zona u kojoj smanjenje moci kada dodjes na vlast (za recimo 10%) povecava verovatnocu dolaska na vlast za VISE od 10%.
U takvom slucaju se isplati izaci sa programom (i sprovesti ga) koji obecava smanjenje drzave.
Ja imam jos jedan prigovor na Pericinu tezu - kako je primeniti na Mart Laara ili Margaret Tacer. Oboje su razmontirali socijalizam koji su zatekli, smanjili poreze, potrosnju drzave, ekonomski liberalizovali zemlju do ogromnog stepena i time znatno SMANJILI svoju moc. Takvih primera ima jos mnogo. Neki od njih cak nisu bilo doktrinarni liberali, poput Rogera Daglasa na Novom Zelandu koji je najveci reformator XX veka, iako se o njemu nesto manje prica.
Ocigledno da su svi ti ljudi imali neku drugu kalkulaciju u glavi osim vulgarnog public choice modela po kome politicari maksimimzuju korisnost povecanjem svoje moci. Ne, nekad ta maksimizacija ima oblik verovanja da ces liberalnim reformama uci u istoriju, ili oblik isteravanja liberalnih ideoloskih koncepata jer u njih verujes i vece ti je licno zadovoljstvo da njih sprovodis nego da uzivas u svojoj vecoj moci.
Moja stara teza je da u Srbiji postji nedostatak ponude liberalnih stranaka u odnosu na potencijalnu traznju, i to je danas slucaj vise nego ikad.
Za evropskepticizam nisam bas siguran. Ja sam ranije polagao nade u to vise nego danas. Kadd vidite ko su evropskeptici u Srbiji to deluje dosta jadno. A jos beznadeznije kad imate u vidu da je rec o zemlji kojoj se jos ne primenjuje SSP, i koja stiti osobe optuzene za ratne zlocine, i koja je polu/izopstena iz zapadnog sveta. U tom kontesktu poksuavati nesto sa klausovskom pricom i ocekivati da ce Tomini i Seseljevi glasaci da se na to prime nije bas mnogo realno. Oni u ogromnom procentu tendiraju ekonomskom kolektivizmu, mnogo vise od glasaca DS i ostalih pro/EU stranaka. S druge strane, cel aoperacija deluje neuverljivo i spolja i iznutra (Klaus ima kredibilitet da kritikuje EU, ali bojim se da ga u OVAKVOJ Srbiji niko nema).
Cini mi se da je Ivan u pravu vezano za evroskepticizam. U Srbiji je to jos uvek vezano za nacionalizam, a ne liberalizam.
Mislim, verovatno je Zeljka u pravu da evroskepticizam ima politicki potencijal, ali mislim da je taj potencijal i dalje tesko "mobilisati" za ovo o cemu Sasa prica.
Mozda za desetak godina, kada gradjani Srbije postanu nezadovoljni Evropskom unijom.
"Cini mi se da je Ivan u pravu vezano za evroskepticizam. U Srbiji je to jos uvek vezano za nacionalizam, a ne liberalizam."
pa ja se potpuno slazem sa tim. ja znam da je to vezano za nacionalizam. ali, biraci prave kompromise. da sam ja nacionalista i da mrzim evropsku uniju, i da se najzad pojavi stranka koja se eksplicitno zalaze protiv ulaska u evropsku uniju, mozda bih i glasala za tu stranku, cak i ako mi se ne svidja njen ekonomski program ili neki drugi aspekti. s evroskepticke platforme moze da se kaze dosta toga sto bi ti biraci hteli da cuju, u sta spadaju i mnogi liberalne argumente, naravno ako su adekvatno formulisani. uostalom, klaus i jeste prilicno popularan u toj populaciji, upravo zato sto oni i ne razlikuju ekonomsku i politicku globalizaciju. s druge strane, ono malo liberala takodje ne bi imalo razloga da ne glasa za takvu stranku.
a da li vi razmisljate to sta bi ljudi voleli da cuju umesto sta je ispravno :( ili mi se samo ucinilo?
inace evroskepticizam je vezan sa nacionalizmom jer skepticizam potice iz konstatacije da clanstvo u EU u odredjenom trenutku ne odgovara drzavi tj njenom narodu, a definiciju nacionalizma potrazite na wikipediji, drugo je sto je kod nas nacionalizam predstavljen kao nesto lose , nacionalisti ne zele posto poto u rat vec vole svoju drzavu i zele dobro svom narodu.
ono sto je cinjenica je da je narod kod nas i dalje gladan , u beogradu su dileri ponovo masovno na ulicama (znam da nije svako primetio ali na vracaru su na svojim starim lokacijama iz devedesetih recimo) , cene lagano rastu , neobjasnjivo je ali ovo sve vise lici na vreme pre petog oktobra. e sad "proEU" stranke syu dobile izbore obecanjima o punom stomaku od para iz EU , to se trenutno ne desava , tj nekima je stomak pun ali vecina naroda je sirotinja koja ne pripada tim visim klasama koje imaju raznorazne "privilegije" . ako se uzme cinjenica da stranke koje tvrde da EU nema alternativu nisu uspele da podignu standard ljudi vec se desava nesto suprotno prostor za evroskeptike je ogroman tj nikad veci i stalno raste. inace pogledom na izjave stranackih funkcionera u zadnjih par godina se da primetiti da se nijedna stranka na nasoj politickoj sceni ne deklarise kao protivnik evropske unije , postoje stranke koje hoce da udju posto poto i prihvataju vecinu uslova koji im se izmisle (mi smo jedina zemlja kojoj je saradnja sa hagom uslov za eu, ja ovo zovem presedanom ima i jos stvari koje su presedani nije ovo jedini) , i imamo stranke koje se zalazu za EU ali pod jasno definisanim granicama ( znaci sa kosovom -> DSS/SNS/SRS) . u celoj prici problem je SRS jedino jer se programom zalazu i za veliku srbiju i dalje , ovo neko moze da okarakterise i kao poziv na rat ako oni dodju na vlast to nazalost stoji
"u beogradu su dileri ponovo masovno na ulicama (znam da nije svako primetio ali na vracaru su na svojim starim lokacijama iz devedesetih recimo)"
To nije znak loše situacije, nego jednostavno izbegavaju troškove koje imaju menjačnice. Plus su fleksibilniji jer NBS menjačnicama diktira kurs. Meni je veća dilema zašto su ikada nestajali, mora da ih je policija neko vreme jurila a sada manje.
Либерална странка у Србији (ЛДП је комунистички рецидив)?
Овде не постоји ни права (на папиру их има неколико) конзервативна странка (боље да не кренем са критиком).
Aleksandar Stevanović
Dakle, pored opšteg proizvoda, treba prodavati kastomizirane proizvode za preduzetnike, tradicionaliste, regionaliste i još neke grupe koje su izgledni kupci liberalnih proizvoda
---
Кастомизиране?
Ја у набројаним групама видим гласачко тело деснице.
@Marko Paunović
Da se malo podsetimo,
"Iz tvoje teorije ne postoji gornja granica rastu drzave, a ocigledno je da postoji. Ne mozes da porez na dohodak povecas na 100%. Koliko god da su ljudi glupi, nisu bas TOLIKO glupi da rade za dzabe."
Istina, verovatno je zanemarljiv broj ljudi spreman da radi za džabe. Niko ne toleriše pljačku koja ga ostavlja bez ičega. Ali ogroman broj ljudi spreman je da toleriše umereniju pljačku upakovanu u sijaset eufemizama i praznih fraza.
I tačno, nije nikakav problem izaći sa programom koji OBEĆAVA smanjenje države, ali politička partija ne može da sprovede takav program u iole značajnijem obimu. Partijski funkcioneri moraju da se "umile" i biračima s jedne i aktivistima i finansijerima s druge strane. Pošto su to dve grupe sa dijametralno suprotnim interesima, politička veština je umetnost laganja bez objektivne šanse za uspeh. Nužno će nadvladati interesi onih koji su "bliži očima i srcu" što će reći partijskim drugovima i drugaricama.
@Ivan Janković
Svetli primeri su nam svima srcu dragi. Ali njihova hvale vredna (i onda kada su više simbolična) dostignuća neodrživa su čak i na srednji a kamoli na duži rok jer niko od njih ne problematizuje suverenitet odnosno "pravo" na ničim ograničeno sprovođenje volje državnog aparata. Mi to vidimo ovako: situacija se malo ustalasa tu-i-tamo, prirodno jer ljudi nisu automati već su bića obdarena slobodnom voljom. Dođe do izvesnih kratkotrajnih izleta ka slobodi, ali vrlo brzo nadvladaju neupitne hobsovske sile. I tako će biti sve dok ih faktički ne odbacimo, dok značajan broj ljudi ne prihvati stav da agresija mora da se odbaci kao princip i temelj društvene organizacije.
Post a Comment