Dobro je da imamo novinare koji se tako dobro razumeju u ekonomiju.
BTW, nije mi jasno kako to ministar planira inflaciju u sledećoj godini. Razumem da predviđa, ali ako planira to znači da on utiče na inflaciju, samo ne znam kojim sredstvima. Mislio sam da je prošlo vreme državnog planiranja.
I ja mislim da je ovde mnogo veći negativac intervjuisani političar nego novinar. Ne znam da li je novinar neuk, verovatno jeste, ali pitanje pod određenim okolnostima može da bude validno. Inflacija NIJE rast cena nego rast novčane mase čija je posledica (ceteris paribus) rast cena. Rast novčane mase je pod potpunom kontrolom političara. Ako uslov ceteris paribus nije zadovoljen, inflacija može i da ne utiče na cene. Na primer, političari istovremeno štampaju pare i spuštaju carine. Kratkoročno, cene tada mogu da ne rastu, jer raste i ponuda i potražnja. Znači, uticaj inflacije (novčane mase) može da bude jedan od uticaja, pa ima smisla pitati koliki je uticaj inflacije na cene. Političar će naravno kao zmija noge od svih, pa i od samog sebe kriti ko je pravi krivac za inflaciju - tzv. narodna banka, u stvari organ države za kontrolu i posrednu pljačku stanovništva. Svi su krivi - marže, trgovci, proizvođači, globalizacija, kriza, svi, samo ne štampari novca i njihovi nalogodavci - vlast.
Bolje pitanje novinara nego odgovor ministra. 10 godina proucava inflaciju i ne zna sta utice na istu.
Naravno da ministar zna kolika ce biti inflacija, i ona je onolika koliku odrede valada i narodna banka. Koliko ostampaju novca tolika je i inflacija. Ako ministar nezna kolika ce biti inflacija onda neko nezna svoj posao.
Nije bas tako. Inflacija jeste rast cena. Ona je uslovljena stampanjem novca. Nije inflacija stampanje novca. Inflacija je postojala i pre nego sto je postojao ovakav novac kakvog ga danas koristimo.
"Закон о конкуренцији је усвојен и налази се у примени од новембра. Остало је само да се изаберу председник и чланови комисије за заштиту конкуренције".
Meni je najinteresantnija ova rečenica. Zakon se primenjuje od novembra, a ostalo je još samo da se izaberu predsednik i članovi komisije. Pa ko onda nadgleda njegovu primenu? Moja baba? Naravno, ostaje otvoreno pitanje smislenosti jednog takvog zakona.
Očigledno onda da novinar nije dobro preneo reči ministra pošto bi trebalo da stoji, ako već postoji komisija za zaštitu konkurencije, "ostalo je još samo da se izaberu NOVI predsednik i članovi komisje". Međutim, čak i tako nešto je besmisleno izjaviti, pošto uopšte nije relevantno za primenu zakona. Drugim rečima, zakon se primenjuje, postoji komisija, nema ni potrebe ni logike, govoriti o neophodnosti "još samo" izbora predsednika i članova komisije. Ovako, ako ćemo već da teramo kapric oko semantike, ispada da komisija ne postoji, pa je potrebno formirati potpuno novu komisiju. Barem su tako mene učili na časovima srpskog jezika ili to beše srpsko-hrvatski jezik? Biće da je njegova semantika suštinski različita od semantike srpskog jezika. Otuda "communication breakdown"...
Izbor nove Komisije je jedna od odredbi zakona. Zato ima smisla reci da se zakon primenjuje, osim dela koji tek treba da se primeni, a vezan je za izbor nove Komisije.
Nemam nikakvog razloga da branim ni novinara Pravde ni Milosavljevica, ali ovde stvarno ne vidim problem.
problem je u tome što se biraju novi predsednik i novi članovi komisije, a oni već postoje. Jesu li dosadašnji članovi dobro radili svoj posao? Ako nisu zašto nisu na odgovarajući način sankcionisani (smenjeni, smanjene plate)? Ili takva opcija uopšte ne postoji, pošto odgovornost za rezultate nije data? Ako su dobro radili svoj posao, zašto birati nove članove? Svaki izbor košta poreskog platišu. To i nije baš racionalno. Iz izjave ministra ne može se ništa pametno zaključiti, osim da donošenje novog zakona znači biranje i novih članova komisije koja je zadužena za nadgledanje njegove primene. Pri tome mi ne znamo kakvi su rezulati postojeće komisije i zašto se biraju novi. Nema transparentosti. Suština je u sledećem: odgovornost za rezultate ne postoji u javnoj administraciji. E to je problem svih problema. Što se mene tiče, meni je zanimljivije da čitam između redova, a onome što je napisano pridajem vrlo malo značaja. Naravno Vi izjavu tumačite na svoj način i to je OK, a ja opet na svoj način. I tačno, ne vidim u čemu je tu problem. Takođe, što se mene lično tiče, ja bih voleo da rezultati rada postojeće komisije budu izloženi sudu relevantne javnosti, zato što mislim da je to jako bitno. Vi opet očigledno ne bi. I opet tu ne vidim nikakav problem.
"Izbor nove Komisije je jedna od odredbi zakona".
Meni opet nije jasno zbog čega bi to bila jedna od odredbi zakona, osim ako to nije rezultat "demokratije pogađanja" i iznuđeno rešenje tipa: ako hoćete da vlada opstane da se izglasa novi zakon koji štiti interese "nekoga" i da se postojeći članovi komisije smene jer nisu štitili interese "nekoga". Kao što vidite problema ima na svakom koraku, ali malo je rešenja. Tako će i ostati dok se Vi i ja budemo raspravljali oko semantičkog značenja izjava ministara.
@ Slaviša "samo Mizesova lična definicija" je korisna, naučna definicija inflacije, za razliku od prednaučne koja je u opštoj upotrebi sa predvidivim posledicama. Kad se inflacija definiše kao "opšti rast cena u nekom vremenskom periodu" odmah naravno sledi pitanje zbog čega se ovaj rast dešava. Ako je odgovor "ne znamo, to je misterija" ili nešto što se svodi na to - jasno je da tu nauke nema jer nema objašnjenja, nema uzročno-posledičnih veza. Ako međutim znamo, kao što bar neki znamo, da kad raste ponuda novca onda opada cena novca u hlebovima, automobilima ili šišanjima, onda je jasno da je definicija inflacije kao opšteg porasta cena neodgovarajuća jer definiše posledicu a ne uzrok. Mizesova lična definicija je operativna jer omogućuje rasuđivanje i predviđanje posledica povećanja ponude novca. Opšteprihvaćena definicija inflacije je sasvim neupotrebljiva za rasuđivanje jer ne definiše osnovni uzrok već posledicu. To naravno političkoj klasi odgovara i upravo zato politička klasa isključivo koristi beskorisnu definiciju - ta definicija za njih nije beskorisna, ona ima upravo onaj efekat koji im je potreban - onemogućavanje jasnog rasuđivanja o pojmu inflacija i sprečavanje optuživanja pravog krivca, narodne banke i vlasti. Mizesova definicija je validna jer je korisna, ostatak sveta glupavo trepće i pita se šta bi!?
@ Karijes Posledica naduvavanja novčane mase je rast cena. Pretpostavljam da nećeš tvrditi da je posledica rasta cena - rast novčane mase? Ali ako je rast cena posledica, zašto se usredsređujemo na posledicu? Zašto ne udarimo na uzrok? Poslednja tvoja konstatacija je jako zanimljiva. "Inflacija je postojala i pre nego sto je postojao ovakav novac kakvog ga danas koristimo." Naravno da je tako, ali to ne menja stvar - rimski imperatori su se igrali coin clippinga i shavinga, kao i legiranja i radili su istu stvar - povećavali novčanu masu. Što je onda posledično dovodilo do rasta cena. Kao i danas, vlast poveća ponudu novca, po zakonu ponude i tražnje opadne cena novca u dobrima (proizvodima i uslugama) a vlast krivi proizvođače, trgovce i tržište za svoje sopstvene brljotine. I "bije bitku" protiv inflacije. My ass.
Nije baš tako, postoje razne definicije novčane mase, plus brzina opticaja novca. Može novčana masa da poraste ali da opticaj novca uspori, i onda nema rasta cena - to se dešava sada u Americi. Možda cene da porastu kasnije, ali ne znamo kada. Tako da ta veza između novca i cena nije tako jednoznačna, ne zna se ni tajming ni veličina efekta na cene.
Zato je rast novčane mase različit od rasta cena. Možemo ovo prvo da zovemo "inflacija" a ovo drugo prosto "rast cena", ali to nije uobičajena upotreba tih reči. Obično se rast novčane mase zove tako, a (posledični) rast cena se zove inflacija.
Po tebi Slaviša, stvari ovako stoje: ne zna se kako novčana masa utiče na cene. Konkretnije, ne zna se da li će rast novčane mase izazvati rast cena. Zašto onda na kraju kažeš "posledični" rast cena, ako se ne zna? A ako se zna da je posledični, zašto se ne borimo protiv uzroka (rasta novčane mase) nego protiv posledice (rasta cena)? Mislim da nehotice potvrđuješ moju tezu da je uobičajena upotreba reči inflacija zbunjujuća i neodgovarajuća. Zato političari i mogu stalno da otrcavaju inflaciju, to je bez posledica. Umesto toga, mogli bi da se usprotive rastu novčane mase. To bi zaista dovelo do nekog rezultata, ali srećom tu su ekonomisti da potvrde da rast novčane mase ne mora da izazove inflaciju.
"Po tebi Slaviša, stvari ovako stoje: ne zna se kako novčana masa utiče na cene. Konkretnije, ne zna se da li će rast novčane mase izazvati rast cena."
Zna se u kom smeru utiče, ali ne zna se precizno koliko i kada. Kao prvo ne zna se koja definicija novčane mase kako utiče (šta je tačno količina novca? postoji M1, M2, M3, M4... sve one nekako izazivaju rast cena, ali ne znamo koja kako.) Kao drugo, osim količine novca važna veličina je i brzina njegovog opticaja, koja može ili da neutrališe ili da pojača vezu novčana masa - cene. Ne znamo kad i koliko će se brzina opticaja novca promeniti. Treće, postoji vremenski pomak. Ako neki od M-ova poraste danas, ne znamo da li će cene porasti sutra ili sledeće godine (pomak u stabilnim ekonomijama ume da bude veliki). Zbog svega toga nema precizne relacije.
"A ako se zna da je posledični, zašto se ne borimo protiv uzroka (rasta novčane mase) nego protiv posledice (rasta cena)?"
Ne znam ko se ne bori, ja sam prvi u celoj javnosti prošle godine ovde pisao šta je bio pravi uzrok rasta cena, dok su trabunjali o monopolima (na primer). Ali to ne znači da rast novčane mase jeste sam po sebi inflacija. Rast cena se zove inflacija, a rast novčane mase se zove rast novčane mase.
"srećom tu su ekonomisti da potvrde da rast novčane mase ne mora da izazove inflaciju."
Ekonomisti jesu to nekad govorili, dok Friedman 1960-ih nije objasnio suprotno. Ali ono što i Friedman i ostali ne kažu je da x% rasta M izaziva x% rasta cena. Umesto toga, empirijski je vrlo dobro potrvđeno da M izaziva rast cena, ali da je neizvesno kada i za koliko. Smer je nedvosmisleno pozitivan, jačinu i vreme efekta ne znamo.
Ne moras sa nama da se raspravljas dali neko zna odakle to sto mi zovemo inflacija. Znamo mi dobro sta je kome uzrok i sta je posledica i sta jedino izaziva inflaciju, ono sto mi nazivamo inflacijom. Problem je samo oko termina kojima sta nazivamo.
I pdv je porez, a ne prodaja proizvoda samo zato sto mu je to uzrok.
Ne znam Slaviša zašto komplikuješ odnosno teraš mak na konac. Proizvodnja novca podiže cene i to je fakat. Ovaj novac, onaj novac, sve cene ili neke cene, pre ili kasnije - big deal! To su detalji o kojima ne moramo da se složimo potpuno, čak nije neophodno ni da ih razumemo. Bitno je da što više ljudi shvati jednostavnu činjenicu - da je rast cena posledica proizvodnje novca. I da su sva političarska naklapanja o "borbi protiv inflacije" u stvari dimna zavesa - oni proizvode novac i time podižu nivo cena. Gase vatru benzinom. Oni su jedini krivci, sad ovako ili onako, sporije ili brže - pusti detalje koji samo zamagljuju sliku. Da te citiram, smer je nedvosmisleno pozitivan. Nije bitno što ne znamo jačinu i vreme, bitno je da treba prekinuti proizvodnju novca ako hoćemo da prekinemo rast cena. Šta misliš o ovom tvrđenju: zaustavljanje proizvodnje novca bi zaustavilo rast cena. Cenovne inflacije ne može biti kad nema monetarne inflacije. Hm?
Jeste Karijes, problem je oko termina. Manji je problem među nama koji "znamo šta je uzrok i šta je posledica". Ključni problem je sakrivanje mehanizma posredne pljačke stanovništva (produktivne klase) obezvređivanjem nametnutog medijuma razmene. Politička klasa isključivo tretira cenovnu inflaciju jer time skida odgovornost sa sebe. Monetarnu sasvim marginalizuje, sakriva i obavija sa sedam velova misterije i mistike. Naravno da nas to neće zavarati, ali uspešno zavarava masu ljudi. Da bi te ljude pridobili, predlažem da učinimo vezu štampanja novca i rasta cena lingvistički a time i pojmovno razumljivijom tako što ćemo insistirati da je i jedno i drugo inflacija.
Perice, mak na konac sam terao da bi pokazao da je a) definicija inflacije drugačija od rasta novčane mase, b) da ima dobrih razloga zašto je drugačija.
Pošto sam to pokazao ti si sada promenio tvrdnju sa "rast novčane mase je inflacija" na "rast novčane mase izaziva inflaciju, ali bitno je ljudima to objasniti". Slažem se, bitno je objasniti, ali to je druga tema. Važno je da smo definicije - nadam se - razjasnili.
Slaviša, voleo bih da je tako ali mislim da nije. Problem nije bio o tome šta su definicije (inflacije) nego šta bi trebalo da budu. Dakle (b) mislim da nema dobrih razloga za različite definicije, bar ne za stanovništvo, za političare svakako postoje "dobri" razlozi. Opšti rast cena je posledica rasta novčane mase (a) i ničega drugog. To su dva pojavna oblika jednog te istog - inflacije, cenovne i monetarne. Kad tako definišeš inflaciju, postaje očigledno da je politička klasa generator inflacije. Ovako kako je, političari mogu da se distanciraju od svojih zlodela i da za njih optužuju svoje žrtve. Zbog neodgovarajućih definicija. Ne slažem se da je to "druga tema", rekao bih da je to prva tema, ili bi bar trebalo da bude.
Rast cena je ono sto zanima ljude, a ne povecanje novcane mase. Cak i ako nekako uspes (uspemo) da ubedimo ceo svet da "inflacija" u stvari znaci "rast novcane mase", onda ce se pojam "inflacija" ignorisati, a svi ce pricati o rastu cena.
Jednostavno, to je ono sto narod zanima - sta se desava sa cenama, zato ce o tome pisati novine, pricati politicari i ekonomisti. Pojam "inflacije" bi onda prosto bio zanemaren, kao sto je sada "rast novcane mase".
Hm, ništa ja vas ne razumem, ali mi je bliže Pericino stanovište, ili mi je u stvari bliže Slavišino stanovište? Ako sam dobro razumeo, da bi došlo od inflacije, mora doći i do porasta novčane mase, ali ne vodi svaki porast novčane mase u inflaciju. Drugim rečima, porasta cena ne može biti bez inflacije, odnosno bez porasta novčane mase, odnosno proizvodnje novca koja je monopolizovana od strane države. Ni sam ne znam šta sam više hteo da kažem. I posle se pitamo zašto tržišni fundamentalizam nema više pristalica! Prema tome, slažem sa Pericom, osnovni uzrok porasta cena je monopol nad proizvodnjom novca od strane države. Ili je to u stvari Slavišino stanovište? Who knows and Who gives a damn? Suština je u sledećem, ljudima treba objasniti da je za inflaciju uvek glavni i jedini "krivac" država zato što je monopolizovala proizvodnju novca, a monopol determinisan pravnim barijerama ulaska je štetan. Pošto se svi slažemo u tome (valda?), zašto gubiti energiju delanja na prepriku oko semantike? Zar ne bi bilo svrsishodnije usmeriti je negdje drugdje? Upravo to i jeste tema posta, mada Marko voli da čita kako je napisano. Novinar je postavio "glupo" pitanje, a doktor ekonomskih nauka i ekspert za makroekonomiju ga nije ispravio, što može da znači (mada ne mora da bude) da je upravo inflacija kao neki apsratktan pojam i viša sila, oslobođena bilo kakvog državnog uticaja, glavni i jedini krivac za porast cena koji nije odraz privrednog rasta, nego kupovine socijalnog mira (čitaj: štancovanja novca). Država sa tim nema ama baš nikakve veze. To je nešto poput zemljotresa koji se ne može izbeći. I onda nam se desi hiperinflacija, pa vekna hleba košta koliko i dve vreće toalet papira, ali samo ako zanemarimo da su vreće skuplje od papira koji se nalazi u njima.
"Zašto gubiti energiju delanja na prepirku oko semantike?" Zato što je naše delanje verbalno pa je za komunikaciju sa slušaocem ključno da korišćeni koncepti budu na pravi način definisani. To je naš lingvistički rat sa kolektivistima o kome je već diskutovano. Kolektivisti su majstori lingvističke obmane. Liberalizam, sloboda, ljudska prava, kapitalizam - samo par podsećanja na njihove pobede i naše poraze. Marko, good point. Niko nije rekao da će biti lako. Onom ko neće da uključi mozak ne možemo pomoći. Ali onom ko ima tri čiste mislim da vredi objasniti ko i kako stvara inflaciju. I pomoći mu da sve to shvati, zapamti i prenese dalje - što i jeste svrha pravilne konceptualizacije tj. definisanja reči.
"To je naš lingvistički rat sa kolektivistima o kome je već diskutovano. Kolektivisti su majstori lingvističke obmane".
Perice,
good point! Samo nisi ti mene dobro razumeo. Niti se ovde, uz par izuzetaka, iskupljaju kolektivisti, niti je bilo ko od učesnika u ovoj diskusiji kolektivista. Ponoviću, ne vidim svrhu u raspravi oko semantike sa ljudima koji imaju skoro identične stavove. To bi trebalo ostaviti za one koji ne deluju u istom koordinantnom sistemu vrednosti. Njih i one koji ne znaju, iz čega proizilazi njihova ideološka neopredeljenost, bi trebalo ubeđivati. Iako nisam neko ko lako odustaje, ali zaista nemam ni vremena, ni živaca da svoju "energiju delanja" trošim na takav način. Radije ću sa grupom istomišljenika tu energiju usmeriti da stavovi ljudi koji se ovde iskupljaju dopru do što većeg broja ljudi, barem indirektno. Za početak, svoje komentare ću ograničiti na pohvalno izražavanje o postovima (osim u situacijama kada ne budem mogao da odolim). Sledeća faza je "titlovanje" Fridmanove emisije "Sloboda izbora" i inkorporiranje iste u sistem obrazovanja, barem preko seminara za malu, ali odabranu grupu "zaluđenika". Doduše, na takvu ideju ne bih nikada ni došao da nisam slučajno nabasao na ovaj više nego korisni blog.
Saša, s poštovanjem, slažemo se naravno u oceni da je TR više nego koristan, zato smo tu skoro svakodnevno. I opet naravno da glavnina "energije delanja" treba da bude usmerena na ideološki neopredeljene i/ili zbunjene. Međutim, mislim da ne stoji tvoja ocena da su ljudi koji se pojavljuju na TR istomišljenici sa skoro identičnim stavovima. Ima tu dosta materijala za raspravu i argumente. Ja to shvatam kao dobrodošlu priliku za "oštrenje sablje" za bitke sa pravim neprijateljem i način da sopstvene stavove izgradim i pojasnim kroz razmenu argumenata. Dobronamernu, koliko je to moguće.
"Ja to shvatam kao dobrodošlu priliku za "oštrenje sablje" za bitke sa pravim neprijateljem i način da sopstvene stavove izgradim i pojasnim kroz razmenu argumenata".
Pa kada tako kažeš, pretpostavljam da u tome ima logike.
26 comments:
Dobro je da imamo novinare koji se tako dobro razumeju u ekonomiju.
BTW, nije mi jasno kako to ministar planira inflaciju u sledećoj godini. Razumem da predviđa, ali ako planira to znači da on utiče na inflaciju, samo ne znam kojim sredstvima. Mislio sam da je prošlo vreme državnog planiranja.
Pa nije toliko katastrofalno pitanje za coveka koji tvrdi da marze odredjuju cene.
I ja mislim da je ovde mnogo veći negativac intervjuisani političar nego novinar. Ne znam da li je novinar neuk, verovatno jeste, ali pitanje pod određenim okolnostima može da bude validno. Inflacija NIJE rast cena nego rast novčane mase čija je posledica (ceteris paribus) rast cena. Rast novčane mase je pod potpunom kontrolom političara. Ako uslov ceteris paribus nije zadovoljen, inflacija može i da ne utiče na cene. Na primer, političari istovremeno štampaju pare i spuštaju carine. Kratkoročno, cene tada mogu da ne rastu, jer raste i ponuda i potražnja. Znači, uticaj inflacije (novčane mase) može da bude jedan od uticaja, pa ima smisla pitati koliki je uticaj inflacije na cene.
Političar će naravno kao zmija noge od svih, pa i od samog sebe kriti ko je pravi krivac za inflaciju - tzv. narodna banka, u stvari organ države za kontrolu i posrednu pljačku stanovništva. Svi su krivi - marže, trgovci, proizvođači, globalizacija, kriza, svi, samo ne štampari novca i njihovi nalogodavci - vlast.
Bolje pitanje novinara nego odgovor ministra. 10 godina proucava inflaciju i ne zna sta utice na istu.
Naravno da ministar zna kolika ce biti inflacija, i ona je onolika koliku odrede valada i narodna banka. Koliko ostampaju novca tolika je i inflacija. Ako ministar nezna kolika ce biti inflacija onda neko nezna svoj posao.
@perica
Nije bas tako. Inflacija jeste rast cena. Ona je uslovljena stampanjem novca. Nije inflacija stampanje novca. Inflacija je postojala i pre nego sto je postojao ovakav novac kakvog ga danas koristimo.
Perice,
to je samo Mizesova lična definicija. Za ostatak sveta inflacija jeste rast cena.
"Закон о конкуренцији је усвојен и налази се у примени од новембра. Остало је само да се изаберу председник и чланови комисије за заштиту конкуренције".
Meni je najinteresantnija ova rečenica. Zakon se primenjuje od novembra, a ostalo je još samo da se izaberu predsednik i članovi komisije. Pa ko onda nadgleda njegovu primenu? Moja baba? Naravno, ostaje otvoreno pitanje smislenosti jednog takvog zakona.
Sasa,
Primenjuje ga postojeca Komisija.
Marko,
Super. Šta će im onda "nova" komisija?
Očigledno onda da novinar nije dobro preneo reči ministra pošto bi trebalo da stoji, ako već postoji komisija za zaštitu konkurencije, "ostalo je još samo da se izaberu NOVI predsednik i članovi komisje". Međutim, čak i tako nešto je besmisleno izjaviti, pošto uopšte nije relevantno za primenu zakona. Drugim rečima, zakon se primenjuje, postoji komisija, nema ni potrebe ni logike, govoriti o neophodnosti "još samo" izbora predsednika i članova komisije. Ovako, ako ćemo već da teramo kapric oko semantike, ispada da komisija ne postoji, pa je potrebno formirati potpuno novu komisiju. Barem su tako mene učili na časovima srpskog jezika ili to beše srpsko-hrvatski jezik? Biće da je njegova semantika suštinski različita od semantike srpskog jezika. Otuda "communication breakdown"...
Izbor nove Komisije je jedna od odredbi zakona. Zato ima smisla reci da se zakon primenjuje, osim dela koji tek treba da se primeni, a vezan je za izbor nove Komisije.
Nemam nikakvog razloga da branim ni novinara Pravde ni Milosavljevica, ali ovde stvarno ne vidim problem.
Marko,
problem je u tome što se biraju novi predsednik i novi članovi komisije, a oni već postoje. Jesu li dosadašnji članovi dobro radili svoj posao? Ako nisu zašto nisu na odgovarajući način sankcionisani (smenjeni, smanjene plate)? Ili takva opcija uopšte ne postoji, pošto odgovornost za rezultate nije data? Ako su dobro radili svoj posao, zašto birati nove članove? Svaki izbor košta poreskog platišu. To i nije baš racionalno. Iz izjave ministra ne može se ništa pametno zaključiti, osim da donošenje novog zakona znači biranje i novih članova komisije koja je zadužena za nadgledanje njegove primene. Pri tome mi ne znamo kakvi su rezulati postojeće komisije i zašto se biraju novi. Nema transparentosti. Suština je u sledećem: odgovornost za rezultate ne postoji u javnoj administraciji. E to je problem svih problema. Što se mene tiče, meni je zanimljivije da čitam između redova, a onome što je napisano pridajem vrlo malo značaja. Naravno Vi izjavu tumačite na svoj način i to je OK, a ja opet na svoj način. I tačno, ne vidim u čemu je tu problem. Takođe, što se mene lično tiče, ja bih voleo da rezultati rada postojeće komisije budu izloženi sudu relevantne javnosti, zato što mislim da je to jako bitno. Vi opet očigledno ne bi. I opet tu ne vidim nikakav problem.
"Izbor nove Komisije je jedna od odredbi zakona".
Meni opet nije jasno zbog čega bi to bila jedna od odredbi zakona, osim ako to nije rezultat "demokratije pogađanja" i iznuđeno rešenje tipa: ako hoćete da vlada opstane da se izglasa novi zakon koji štiti interese "nekoga" i da se postojeći članovi komisije smene jer nisu štitili interese "nekoga". Kao što vidite problema ima na svakom koraku, ali malo je rešenja. Tako će i ostati dok se Vi i ja budemo raspravljali oko semantičkog značenja izjava ministara.
@ Slaviša
"samo Mizesova lična definicija" je korisna, naučna definicija inflacije, za razliku od prednaučne koja je u opštoj upotrebi sa predvidivim posledicama. Kad se inflacija definiše kao "opšti rast cena u nekom vremenskom periodu" odmah naravno sledi pitanje zbog čega se ovaj rast dešava. Ako je odgovor "ne znamo, to je misterija" ili nešto što se svodi na to - jasno je da tu nauke nema jer nema objašnjenja, nema uzročno-posledičnih veza. Ako međutim znamo, kao što bar neki znamo, da kad raste ponuda novca onda opada cena novca u hlebovima, automobilima ili šišanjima, onda je jasno da je definicija inflacije kao opšteg porasta cena neodgovarajuća jer definiše posledicu a ne uzrok. Mizesova lična definicija je operativna jer omogućuje rasuđivanje i predviđanje posledica povećanja ponude novca. Opšteprihvaćena definicija inflacije je sasvim neupotrebljiva za rasuđivanje jer ne definiše osnovni uzrok već posledicu. To naravno političkoj klasi odgovara i upravo zato politička klasa isključivo koristi beskorisnu definiciju - ta definicija za njih nije beskorisna, ona ima upravo onaj efekat koji im je potreban - onemogućavanje jasnog rasuđivanja o pojmu inflacija i sprečavanje optuživanja pravog krivca, narodne banke i vlasti. Mizesova definicija je validna jer je korisna, ostatak sveta glupavo trepće i pita se šta bi!?
@ Karijes
Posledica naduvavanja novčane mase je rast cena. Pretpostavljam da nećeš tvrditi da je posledica rasta cena - rast novčane mase? Ali ako je rast cena posledica, zašto se usredsređujemo na posledicu? Zašto ne udarimo na uzrok?
Poslednja tvoja konstatacija je jako zanimljiva. "Inflacija je postojala i pre nego sto je postojao ovakav novac kakvog ga danas koristimo." Naravno da je tako, ali to ne menja stvar - rimski imperatori su se igrali coin clippinga i shavinga, kao i legiranja i radili su istu stvar - povećavali novčanu masu. Što je onda posledično dovodilo do rasta cena. Kao i danas, vlast poveća ponudu novca, po zakonu ponude i tražnje opadne cena novca u dobrima (proizvodima i uslugama) a vlast krivi proizvođače, trgovce i tržište za svoje sopstvene brljotine. I "bije bitku" protiv inflacije. My ass.
Nije baš tako, postoje razne definicije novčane mase, plus brzina opticaja novca. Može novčana masa da poraste ali da opticaj novca uspori, i onda nema rasta cena - to se dešava sada u Americi. Možda cene da porastu kasnije, ali ne znamo kada. Tako da ta veza između novca i cena nije tako jednoznačna, ne zna se ni tajming ni veličina efekta na cene.
Zato je rast novčane mase različit od rasta cena. Možemo ovo prvo da zovemo "inflacija" a ovo drugo prosto "rast cena", ali to nije uobičajena upotreba tih reči. Obično se rast novčane mase zove tako, a (posledični) rast cena se zove inflacija.
Po tebi Slaviša, stvari ovako stoje: ne zna se kako novčana masa utiče na cene. Konkretnije, ne zna se da li će rast novčane mase izazvati rast cena. Zašto onda na kraju kažeš "posledični" rast cena, ako se ne zna? A ako se zna da je posledični, zašto se ne borimo protiv uzroka (rasta novčane mase) nego protiv posledice (rasta cena)?
Mislim da nehotice potvrđuješ moju tezu da je uobičajena upotreba reči inflacija zbunjujuća i neodgovarajuća. Zato političari i mogu stalno da otrcavaju inflaciju, to je bez posledica. Umesto toga, mogli bi da se usprotive rastu novčane mase. To bi zaista dovelo do nekog rezultata, ali srećom tu su ekonomisti da potvrde da rast novčane mase ne mora da izazove inflaciju.
"Po tebi Slaviša, stvari ovako stoje: ne zna se kako novčana masa utiče na cene. Konkretnije, ne zna se da li će rast novčane mase izazvati rast cena."
Zna se u kom smeru utiče, ali ne zna se precizno koliko i kada. Kao prvo ne zna se koja definicija novčane mase kako utiče (šta je tačno količina novca? postoji M1, M2, M3, M4... sve one nekako izazivaju rast cena, ali ne znamo koja kako.) Kao drugo, osim količine novca važna veličina je i brzina njegovog opticaja, koja može ili da neutrališe ili da pojača vezu novčana masa - cene. Ne znamo kad i koliko će se brzina opticaja novca promeniti. Treće, postoji vremenski pomak. Ako neki od M-ova poraste danas, ne znamo da li će cene porasti sutra ili sledeće godine (pomak u stabilnim ekonomijama ume da bude veliki).
Zbog svega toga nema precizne relacije.
"A ako se zna da je posledični, zašto se ne borimo protiv uzroka (rasta novčane mase) nego protiv posledice (rasta cena)?"
Ne znam ko se ne bori, ja sam prvi u celoj javnosti prošle godine ovde pisao šta je bio pravi uzrok rasta cena, dok su trabunjali o monopolima (na primer). Ali to ne znači da rast novčane mase jeste sam po sebi inflacija. Rast cena se zove inflacija, a rast novčane mase se zove rast novčane mase.
"srećom tu su ekonomisti da potvrde da rast novčane mase ne mora da izazove inflaciju."
Ekonomisti jesu to nekad govorili, dok Friedman 1960-ih nije objasnio suprotno. Ali ono što i Friedman i ostali ne kažu je da x% rasta M izaziva x% rasta cena. Umesto toga, empirijski je vrlo dobro potrvđeno da M izaziva rast cena, ali da je neizvesno kada i za koliko. Smer je nedvosmisleno pozitivan, jačinu i vreme efekta ne znamo.
@Perica
Ne moras sa nama da se raspravljas dali neko zna odakle to sto mi zovemo inflacija. Znamo mi dobro sta je kome uzrok i sta je posledica i sta jedino izaziva inflaciju, ono sto mi nazivamo inflacijom. Problem je samo oko termina kojima sta nazivamo.
I pdv je porez, a ne prodaja proizvoda samo zato sto mu je to uzrok.
A
Ne znam Slaviša zašto komplikuješ odnosno teraš mak na konac. Proizvodnja novca podiže cene i to je fakat. Ovaj novac, onaj novac, sve cene ili neke cene, pre ili kasnije - big deal! To su detalji o kojima ne moramo da se složimo potpuno, čak nije neophodno ni da ih razumemo. Bitno je da što više ljudi shvati jednostavnu činjenicu - da je rast cena posledica proizvodnje novca. I da su sva političarska naklapanja o "borbi protiv inflacije" u stvari dimna zavesa - oni proizvode novac i time podižu nivo cena. Gase vatru benzinom. Oni su jedini krivci, sad ovako ili onako, sporije ili brže - pusti detalje koji samo zamagljuju sliku. Da te citiram, smer je nedvosmisleno pozitivan. Nije bitno što ne znamo jačinu i vreme, bitno je da treba prekinuti proizvodnju novca ako hoćemo da prekinemo rast cena.
Šta misliš o ovom tvrđenju: zaustavljanje proizvodnje novca bi zaustavilo rast cena. Cenovne inflacije ne može biti kad nema monetarne inflacije. Hm?
Jeste Karijes, problem je oko termina. Manji je problem među nama koji "znamo šta je uzrok i šta je posledica". Ključni problem je sakrivanje mehanizma posredne pljačke stanovništva (produktivne klase) obezvređivanjem nametnutog medijuma razmene. Politička klasa isključivo tretira cenovnu inflaciju jer time skida odgovornost sa sebe. Monetarnu sasvim marginalizuje, sakriva i obavija sa sedam velova misterije i mistike. Naravno da nas to neće zavarati, ali uspešno zavarava masu ljudi. Da bi te ljude pridobili, predlažem da učinimo vezu štampanja novca i rasta cena lingvistički a time i pojmovno razumljivijom tako što ćemo insistirati da je i jedno i drugo inflacija.
Perice, mak na konac sam terao da bi pokazao da je a) definicija inflacije drugačija od rasta novčane mase, b) da ima dobrih razloga zašto je drugačija.
Pošto sam to pokazao ti si sada promenio tvrdnju sa "rast novčane mase je inflacija" na "rast novčane mase izaziva inflaciju, ali bitno je ljudima to objasniti". Slažem se, bitno je objasniti, ali to je druga tema. Važno je da smo definicije - nadam se - razjasnili.
Slaviša, voleo bih da je tako ali mislim da nije. Problem nije bio o tome šta su definicije (inflacije) nego šta bi trebalo da budu. Dakle (b) mislim da nema dobrih razloga za različite definicije, bar ne za stanovništvo, za političare svakako postoje "dobri" razlozi. Opšti rast cena je posledica rasta novčane mase (a) i ničega drugog. To su dva pojavna oblika jednog te istog - inflacije, cenovne i monetarne. Kad tako definišeš inflaciju, postaje očigledno da je politička klasa generator inflacije. Ovako kako je, političari mogu da se distanciraju od svojih zlodela i da za njih optužuju svoje žrtve. Zbog neodgovarajućih definicija. Ne slažem se da je to "druga tema", rekao bih da je to prva tema, ili bi bar trebalo da bude.
Perice,
Rast cena je ono sto zanima ljude, a ne povecanje novcane mase. Cak i ako nekako uspes (uspemo) da ubedimo ceo svet da "inflacija" u stvari znaci "rast novcane mase", onda ce se pojam "inflacija" ignorisati, a svi ce pricati o rastu cena.
Jednostavno, to je ono sto narod zanima - sta se desava sa cenama, zato ce o tome pisati novine, pricati politicari i ekonomisti. Pojam "inflacije" bi onda prosto bio zanemaren, kao sto je sada "rast novcane mase".
Hm, ništa ja vas ne razumem, ali mi je bliže Pericino stanovište, ili mi je u stvari bliže Slavišino stanovište? Ako sam dobro razumeo, da bi došlo od inflacije, mora doći i do porasta novčane mase, ali ne vodi svaki porast novčane mase u inflaciju. Drugim rečima, porasta cena ne može biti bez inflacije, odnosno bez porasta novčane mase, odnosno proizvodnje novca koja je monopolizovana od strane države. Ni sam ne znam šta sam više hteo da kažem. I posle se pitamo zašto tržišni fundamentalizam nema više pristalica! Prema tome, slažem sa Pericom, osnovni uzrok porasta cena je monopol nad proizvodnjom novca od strane države. Ili je to u stvari Slavišino stanovište? Who knows and Who gives a damn? Suština je u sledećem, ljudima treba objasniti da je za inflaciju uvek glavni i jedini "krivac" država zato što je monopolizovala proizvodnju novca, a monopol determinisan pravnim barijerama ulaska je štetan. Pošto se svi slažemo u tome (valda?), zašto gubiti energiju delanja na prepriku oko semantike? Zar ne bi bilo svrsishodnije usmeriti je negdje drugdje? Upravo to i jeste tema posta, mada Marko voli da čita kako je napisano. Novinar je postavio "glupo" pitanje, a doktor ekonomskih nauka i ekspert za makroekonomiju ga nije ispravio, što može da znači (mada ne mora da bude) da je upravo inflacija kao neki apsratktan pojam i viša sila, oslobođena bilo kakvog državnog uticaja, glavni i jedini krivac za porast cena koji nije odraz privrednog rasta, nego kupovine socijalnog mira (čitaj: štancovanja novca). Država sa tim nema ama baš nikakve veze. To je nešto poput zemljotresa koji se ne može izbeći. I onda nam se desi hiperinflacija, pa vekna hleba košta koliko i dve vreće toalet papira, ali samo ako zanemarimo da su vreće skuplje od papira koji se nalazi u njima.
"Zašto gubiti energiju delanja na prepirku oko semantike?" Zato što je naše delanje verbalno pa je za komunikaciju sa slušaocem ključno da korišćeni koncepti budu na pravi način definisani. To je naš lingvistički rat sa kolektivistima o kome je već diskutovano. Kolektivisti su majstori lingvističke obmane. Liberalizam, sloboda, ljudska prava, kapitalizam - samo par podsećanja na njihove pobede i naše poraze.
Marko, good point. Niko nije rekao da će biti lako. Onom ko neće da uključi mozak ne možemo pomoći. Ali onom ko ima tri čiste mislim da vredi objasniti ko i kako stvara inflaciju. I pomoći mu da sve to shvati, zapamti i prenese dalje - što i jeste svrha pravilne konceptualizacije tj. definisanja reči.
"To je naš lingvistički rat sa kolektivistima o kome je već diskutovano. Kolektivisti su majstori lingvističke obmane".
Perice,
good point! Samo nisi ti mene dobro razumeo. Niti se ovde, uz par izuzetaka, iskupljaju kolektivisti, niti je bilo ko od učesnika u ovoj diskusiji kolektivista. Ponoviću, ne vidim svrhu u raspravi oko semantike sa ljudima koji imaju skoro identične stavove. To bi trebalo ostaviti za one koji ne deluju u istom koordinantnom sistemu vrednosti. Njih i one koji ne znaju, iz čega proizilazi njihova ideološka neopredeljenost, bi trebalo ubeđivati. Iako nisam neko ko lako odustaje, ali zaista nemam ni vremena, ni živaca da svoju "energiju delanja" trošim na takav način. Radije ću sa grupom istomišljenika tu energiju usmeriti da stavovi ljudi koji se ovde iskupljaju dopru do što većeg broja ljudi, barem indirektno. Za početak, svoje komentare ću ograničiti na pohvalno izražavanje o postovima (osim u situacijama kada ne budem mogao da odolim). Sledeća faza je "titlovanje" Fridmanove emisije "Sloboda izbora" i inkorporiranje iste u sistem obrazovanja, barem preko seminara za malu, ali odabranu grupu "zaluđenika". Doduše, na takvu ideju ne bih nikada ni došao da nisam slučajno nabasao na ovaj više nego korisni blog.
Saša, s poštovanjem, slažemo se naravno u oceni da je TR više nego koristan, zato smo tu skoro svakodnevno. I opet naravno da glavnina "energije delanja" treba da bude usmerena na ideološki neopredeljene i/ili zbunjene. Međutim, mislim da ne stoji tvoja ocena da su ljudi koji se pojavljuju na TR istomišljenici sa skoro identičnim stavovima. Ima tu dosta materijala za raspravu i argumente. Ja to shvatam kao dobrodošlu priliku za "oštrenje sablje" za bitke sa pravim neprijateljem i način da sopstvene stavove izgradim i pojasnim kroz razmenu argumenata. Dobronamernu, koliko je to moguće.
"Ja to shvatam kao dobrodošlu priliku za "oštrenje sablje" za bitke sa pravim neprijateljem i način da sopstvene stavove izgradim i pojasnim kroz razmenu argumenata".
Pa kada tako kažeš, pretpostavljam da u tome ima logike.
Post a Comment