Pages

12 October 2009

Odličan izbor

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju su Elinor Ostrom i Oliver Williamson. Pre neki dan sam se u nekom postu žalio da se ekonomisti preterano igraju irelvantnim matematičkim modeliranjem umesto da se bave pravim stvarima, pre svega načinima na koje institucionalni aranžmani utiču na ponašanje ljudi i kakve ekonomske posledice to donosi. Ova nagrada Ostrom i Williamsonu je nagrada za takvu, relevantnu i nepretencioznu, novu institucionalnu ekonomiju. Zove se 'nova', jer je postojala i prethodna, 'stara' institucionalna ekonomija, koja nikada nije dostigla status zaokružene teorije nego je više ličila na zanimljivi literarni tretman ekonomskih pitanja.

Nova institucionalna ekonomija je škola koja negde od 1960-ih pokušava da podigne neoklasičnu ekonomiju na viši nivo, da u modele ponašanja aktera doda institucionalne pretpostavke. Šta to u praksi znači? Uzmite recimo osnovni model ponude i tražnje. To je standardi ekonomski model, ali nova institucionalna ekonomija nam kaže da on postoji samo zato što iza njega postoje, ili u njega su ugrađane, pretpostavke kao što su privatna svojina i sloboda ekonomske akcije. Ponuda i tražnja ne funkcionišu u vakuumu, već funkcionišu zato što su podržani ovim institucijama. Ako ovih institucija nema, ili ako su one drugačije uređene, ponašanje i rezultat biće drugačiji.

Institucije u ovom kontekstu znače formalna ali i neformalna pravila igre. Pravila određuju ponašanje ljudi i zato ekonomski performans na kraju krajeva zavisi od ovih pravila. Ekonomska nauka je, ili treba da bude, studija načina tog uticaja, studija institucija kao pravila igre.

Nova institucionalna ekonomija je ostvarila veliki akademski i politički uticaj. Jedan od mojih omiljenih citata je Ronalda Coasea, koji je pre dvadesetak godina pisao, parafraziram: "Institucionalna ekonomija neće svrgnuti neoklasičnu odjednom, nego će neoklasičari početi polako da shvataju da rezultat pre svega zavisi od pratećih institucija, počeće da uključuju svojinska prava, pravila igre, transakcione troškove, sve to jedno po jedno u svoje modele -- ali kad na kraju sve to urade, sva ekonomija će postati nova institucionalna ekonomija."

Coase je bio u pravu jer se to što je rekao već odavno i dešava. Ako danas pogledate neke od najuticajnijih ekonomista novije generacije, kao na primer Simon Johnson, Daron Acemoglu ili Andrei Shleifer, oni se pre dvadesetak godina ne bi mogli opisati drugačije nego kao novi institucionalni ekonomisti. Danas se, međutim, oni smatraju mejnstrimom. A uspeh jedne škole mišljenja je upravo to, kada prestane da se zove svojim imenom i kada tiho postane mejnstrim. Takođe, na primer, danas Svetska Banka godišnje objavljuje Doing Business izveštaj. Takve stvari su tek od nedavno u modi. Pre dvadesetak godina nije mnogo ljudi mislilo da način osnivanja firme, sprovođenje ugovora ili prepreke biznisu igraju neku ulogu. To jednostavno nije bilo tema za ekonomiste, jer u ne-institucionalnoj ekonomiji toga nema. U ne-institucionalnoj ekonomiji nema transakcionih troškova, neznanja ili prepreka biznisu. Novi institucionalisti su taj neoklasnični pristup nazivali "Nirvana pristup" (Demsetz) ili "blackboard economics" (Coase). Nirvana ekonomista ima i danas, ali stvari su značajno različite.

I eto, nagrada Williamsonu i Ostrom je još jedna potvrda uspeha institucionalnog pristupa u mejnstrimu. Nova institucionalna ekonomija je i ranije dobijala Nobelove nagrade, prvo njen osnivač Ronald Coase (1991), a onda i ekonomski istoričar Douglass North (1994). A u red nekoliko pionira ove škole, uz Coasa, Northa, Alchiana, Demsetza i Williamsona, spada i naš redovni čitalac Steve Pejovich.

Da dodam, za feministkinje, Elinor Ostrom je prva žena dobitnik ove nagrade. Njen suprug Vincent, sa dosta sličnim opusom, je izostavljen.

10 comments:

Saša said...

Slaviša,

sjajan post! Nadam se da neću zvučati patetično kada ovo kažem, ali čitajući Vaše postove, postove ostalih autora i brojne komentare na ovom blogu, čuo sam više pametnih stvari nego za 12 godina koliko su me kljukali državnom ekonomijom. Bez namere da se bilo kome dodvoravam, još jedna iskrena pohvala za sve učesnike ovog bloga. Direktan povod zašto ovo pišem je taj što mi je Vaš post rešio problem sa kojim sam se susreo, a čije rešenje je od krucijalnog značaja za moju dalju akademsku karijeru. Ukratko, da nisam sasvim slučajno nabasao na ovaj blog, ne bih pročitao ovaj post i ne bih ni znao da postoji tako nešto kao "new institutional economicy", verovali ili ne. I sam priznajem da to možda zvuči glupo, ali priroda posla kojim se bavim je jednostavno takva da ne bih ni znao da tako nešto postoji da nije izmišljen Internet i, posebno, da ne postoji ovaj blog. Zato još jednom, Slaviša i ostali učesnici ovog bloga (i autori i komentatori), S V A K A Č A S T! Ovaj blog je pravo neotkriveno blago. Kao neka uvrnuta verzija on-line mentorstva :-) Bez lažne skromnosti, problem bih verovatno delimično rešio i sam, ali ni iz bliza tako jednostavno, tako efektno i tako argumentovano (ako ne budu verovali meni, moraće verovati nobelovcima). Tajming je savršen, da savršeniji ne može biti. Još jednom hvala na dragocenim informacijama.

Marko Paunović said...

Tabarrok daje link na pregledni Williamsonov clanak "Economics of Governance" iz 2005. godine.

Procitao sam upravo prvih par strana, deluje zanimljivo za sada.

Ivan Jankovic said...

Ja sam procitao Williamsonov klasicni tekst iz 1991 i to je vrlo povrsno. On je tipicni institucionalista u najgorem smislu te reci. U debati o kalkulaciji u socijalizmu on se slaze da su Mizes i Hajek bili u krivu a socijalisti u pravu, i da su jedini problem socijalizma podsticaji i oportunisticko ponasanje u odsustvu privatne svojine. Cak na jednom mestu kaze da je jedini razlog zasto socijalizam ne moze nadomestiti trziste kapitala taj sto ne mozemo verovati u nepreistrasnost centralnih bankara i vlade, tj njihove prave podsticaje za delovanje, a ne to sto u odsustvu trazisnih cena niko ne moze znati sta je efikasna alokacija kapitala.

To je veliki korak unazad u odnosu na Mizesovo i Hajekovo objasnjenje zasto su privatna vlasnicka prava presudna; oni kazu zato sto nam daju trzisne cene koje omogucavaju racionalno ekonomsko planiranje kroz kalkulaciju troskova i dobiti. Williamson kaze da su vlasnicka prava vazna samo zato sto daju odgovarajuci sistem podsticaja i smanjuju problem moralnog hazarda i oprtunistickog ponasanja. To je mnogo, mnogo slabiji argument od austrijskog.

Ja bih bio mnogo srecniji da je neki neoklasicar poput Fame ili Barroa dobio nagradu nego Williamson (kad je vec nemoguce d aje dobije iko od Austrijanaca).

Vladimir said...

Jeste da nema veze sa Nobelovom nagradom, ali ja moram da se slozim sa Sasinim komentarom :)

Imamo vrlo slicne utiske

Lighthouse said...

Saša,

Hvala ti što si mi umirio savest. Kad ti kao školovani ekonomista nisi bio čuo za institucionalnu ekonomiju, sad je meni lakše kao laiku koji je mislio da zna dosta o ekonomiji, u meri u kojoj mu je potrebno za obavljanje svog posla, a takođe nikad nije bio čuo za nju.

Ali, prosto je neverovatno kako smo, što se tiče svih mogućih pisanija o ekonomiji, bar onih na srpskom jeziku, od akademskih, preko novinarskih, do dnevnopolitičkih rasprava, provincijalizovani, lišeni uvida u to šta se sve dešava u svetu.

Zato se pridružujem pohvalama blogu Tržišno rešenje. I za mene je on pravi majdan, nekad saznanja, a još češće putokaza gde na Internetu da tražim ono što me interesuje.

Marko Paunović said...

Treba da budete svesni i cinjenice da se, iz meni nepoznatih razloga, "starom" institucionalnom ekonomijom naziva ekonomija Torstena Veblena i Dzona Keneta Galbrajta, koja, koliko sam ja uspeo da procitam, nema skoro nikakvih dodirnih tacaka sa "novom" institucionalnom ekonomijom.

Saša said...

Lighthouse,

potpuno ste u pravu. Srpska ekonomska nauka je na jako niskom nivou i njome rukovodi gomila skribomana i fah idiota (barem sam stekao takav utisak). Niko od njih baš i ne shvata ekonomiju ozbiljno. Na ekonomskim fakultetima Kejns je najveći ekonomista koji je ikada hodao zemljom i u najvećem broju slučajeva nagalasak se stavlja na njegov "doprinos" ekonomiji kao nauci. Evenutualno, ako naiđete na "liberalnijeg" profesora možete nešto pamento da čujete o Fridmanu. I to je otprilike to. Čak se dešava da se ljudi afirmativno osvrću i na Marksov doprinos ekonomiji. U kontekstu izrečenog, linkovi do kojih se može doći na ovom blogu, predstavljaju pravo blago. Kao npr. ovi što je Marko postavio u poslednjem postu.

Slaviša Tasić said...

Hvala svima.

Marko, razlika je sto su 'stari' IE pisali lepe knjige ali nisu imali nikakvu teoriju, nikakve stabilne polazne pretpostavke. To je u neku ruku vise licilo na novinarstvo (npr. Veblen o rasipnistvu bogatasa.) Nova IE je dopunjena neoklasicna ekonomija, u tom smislu ima neku teoretsku osnovu (max U, metodoloski individualizam, racionalnost). Ali sa druge strane i stari su se bavili zanimljivim stvarima, kao kulturom npr. Druga podela je ideoloska, 'stari' su opasno naginjali na levo, novi su market liberali. Ako pitas nove IE, negiraju bilo kakvu vezu sa starim IE.

Ivane, to je normalno, NIE je popravljena neoklasika, ne treba od njih ocekivati da budu austrijanci. Kad bi bili austrijanci ne bi drzali pozicije na UCLA i Berkely i dobijali nobelove nagrade, tako da je ovo najvise cemu mozemo da se nadamo.

Ivan Jankovic said...

Ma slazem se ja da je to tako generalno, ali ako su vec hteli da nagrade institucionalnu skolu, svakako je bilo boljih izbora od Williamsona. S druge strane, cisto sumnjam da ova dama zavredjuje ovakvu nagradu (ogradjujem se jer nisam citao nista, niti sam cuo za nju pre, ali je mala verovatnoca da je ona otkrila nesto epohalno vredno Nobela a da niko za to nije cuo). Cuo sam cak neke spekulacije da je to namesteno da dobije neka zena jer je 40 godina nagrade, a ni jedna jos nije dobila.

Tesko mi je da poverujem da iko moze da smatra ovaj dvojac "jacim" od recimo dvojca Demsetz-Pejovich (to bih ja uradio, ako bi trebalo dati institucioanlistima). Da ne govorim da ako izadjemo van institucionalne skole, da ima gomila ljudi koji bi svakako trebalo da dobiju nagradu mnogo pre od ovih koji su dobili.

Maj Maja said...
This comment has been removed by the author.