Nagrada Mo Ibrahima za dobro vladanje u Africi (Good governance) koja sa sobom nosi nagradu od 5 miliona dolara i 200,000 dolara doživotne godišnje penzije za lidere koji su dobrovoljno napustili vlast ove godine nije dodeljena. Mo Ibrahim nije precizno obrazložio zašto nagrada nije dodeljena ove godine ali je jasno da dobrih kandidata jednostavno nema. Mnoge zemlje u podsaharskoj africi vode lideri koji su na vlasti decenijama pa nije čudno što nema pobednika. Samo tri lidera su se i kvalifikovala ove godine ali je komitet koji dodeljuje nagradu doveo u pitanje njihove ostvarene rezultate.
Navikli smo da predstavnici vlade pričaju o pravilima ponašanja u okviru privatnih firmi (prevelike plate, korporativna odgovornost i slično) tako da me raduje i ovaj trend u kome pojedinci ili privatne fondacije pokušavaju da utiču na državno uređenje, kao što to godinama rade Soroš i Mo Ibrahim.
1 comment:
Evidentno je da Soroš kao pojedinac ili preko svoje fondacije pokušava da utiče uređenje pojedinih država. Međutim, priroda takvog uticaja je blago rečeno kontraverzna, budući da je reč o špekulantu, rent-seeker-u i latentnom socijalisti, čoveku koji gaji istinski prezir prema slobodi pojedinca, nadmeno poput Kejnsa verujući da ljudima treba da vlada nekakva prosvećena elita, pošto oni sami nisu sposobni za tako nešto. Radi se o čoveku koji je veliki kritičar "nevidljive ruke tržišta". Inače, nevezano za temu, čudi me da niko do sada nije obratio pažnju na vest da je Vatikan oprostio Karlu Marksu. "Karl Marks se ovim “oprostom” pridružio zavidnom društvu u kojem su Galileo Galilej, Charles Darvin i Oskar Vajld, a svi se nalaze na sve dužem spisku istorijskih ličnosti za koje, po novom, važi novi stav rimokatoličke crkve". Mislim da je to jako značajno.
Post a Comment