Čitam ovih dana knjigu Slobodana Antonića i Dušana Pavlovića "Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine" iz 2007. godine i moram priznati da sam veoma prijatno iznenađen.
Nemam sada knjigu kod sebe, tako da ne mogu ništa da citiram, ali ukratko, knjiga predstavlja veoma dobar pokušaj da se objasni šta se i zašto dešavalo u Srbiji nakon 2000. godine. Pretpostavljam da se nekima neće svideti interpretacija autora vezano za događaje u Srbiji za vreme Đinđića, ali koliko sam ja mogao da primetim, oni navode samo činjenice, a ne i svoje lične stavove.
Međutim, ono što je mene privuklo knizi je racionalan pristup politici. Autori se obilato koriste pojmovima poput "racionalni izbor", "granični troškovi i granične koristi", "oportunitetni trošak" (za ovo poslednje koriste, čini mi se, prikladniji izraz "trošak propuštene prilike"). Budući da ne poznajem domaću političku nauku, ne mogu da procenim koliko je korišćenje ekonomske metodologije i izraza uobičajeno. Koliko sam mogao da čujem, pristup u ovoj knjizi je generalno nov u srpskoj političkoj nauci i u tom smislu, čini mi se da knjiga predstavlja korak napred.
Sve u svemu, knjiga koju svakako treba pročitati.
13 comments:
pitam se koliko njih procita jednu takvu knjigu. da li vise od 1000?
ako je pozajmljuju, jer tiraz je 500.
dobra knjiga inace, ja sam čitao neka poglavlja pre dve godine dok je još bila u nastajanju.
hmmm...na trzisnom resenju pohvale pavlovicu i antonicu? Procitacu knjigu, iako sam se zarekao odavno da od ova dva mufljuza vise nikad nista necu procitam... Inache, da li vam je poznata cuvena pavloviceva rolsovska kritika Nozika? pronadjite...covek je genije:)
Knjiga je u velikoj meri ideoloski neutralna.
Sami autori kazu na samom pocetku da se medjusobno oko ideoloskih pitanja ne slazu i da su zato odlucili za vrednosno neutralnu analizu. Po mom misljenju, u tome su u velikoj meri uspeli.
I jos jedna stvar....
Meni su licno daleko blizi ljudi koji kritikuju Nozika nego oni koji za njega nisu ni culi. :)
Pavloviceva definicija "autonomije licnosti" koju srecete u u tom pomenutom tekstu o Noziku, ali i u raznnim drugim njegovim tekstovima, kaze manje-vise da je autonomija pravo na redistribuciju, i da Nozikova teorija pravde ne valja jer negira kantovsku ideju autonomije (koju on shvata kao pravo na redistribuciju!). Ne znam za ovu knjigu, nisam je citao, ali apriori sam skeptican znajuci za druge "domete" oba autora.
Kad je rec o koriscenju tehnickih ekonomskih termina kao garancije razumnog tretmana politickih pitanja, i Stiglitz i Samuelson ih koriste, pa nista.
Inace, zabavno je to oko ideoloskog neslaganja. Pavlovic i Antonic se ideoloski ne slazu u smislu da Antonic misli da Srbija treba da postane ruska gubernija, i da je idealan ekonomski recept Lukasenkov socijalizam, dok Pavlovic vise naginje evropskoj socijaldemokratiji iz 1950ih. Nije bas ono sto bismo mi ovde slavili kao neki pomena vredan "diverzitet".
Negde na internetu ima i dodatak toj knjizi posto je objavljena, u kojem su kritike drugih politikologa (mislim da je bio Gligorov, Goati i neki drugi), i autorski odgovori na ove kritike. Nisam zapamtio gde, ali ta diskusija je cini mi se bila bolja i od same knjige.
Ako nista drugo, knjiga jeste ideoloski neutralna i kao takva osvezavajuca u odnosu na ostali "opus" autora.
jako sumnjam u sam koncept vrednosne ili ideološke neutralnosti. Iza takvih priča se uvek krije neka teorijska rđava savest. pogotovo u lektiri ovog tipa.
al ok, pozajmiću negde knjigu pa ću je pročitati. baš me zanima kako izgleda taj famozni vrednosno neutralni, takoreći analitički jezik u društvenim naukama (baj d vej, mit koji su prirodne nauke odavno odbacile).
Marko, postoji i treća mogućnost, koju nisi pomenuo - neko može kritikovati Nozika a da ga sam pre toga nije pročitao. Pavlovićeva kritika liči baš na to.
Brute,
Naravno da je nemoguce biti potpuno vrednosno neutralan, ali ova knjiga ne predstavlja politicki pamflet. Autori svakako imaju neke svoje pristrasnosti (kao i svi ostali, uostalom, osim mene koji sam uvek 100% nepristrasan i objektivan), ali to dolazi do izrazaja daleko manje u ovoj knizi nego kada pisu za novine.
500, a? onda se pitam, da li su to oni sami pisali za svoju dusu i svoje pare, ili im je platio neki NIS ili zeleznice srbije, po par hiljada evra honorara.
gabriela,
Cini mi se da sam procitao na samom pocetku knjige (ili negde u uvodu) da su istrazivanje radili u okviru projekata koje finansira Ministarstvo nauke.
A troskovi stampe su sada veoma niski, tako da ima logike stampati male tiraze, ako vec imas tekst.
ne pitam se koliko kosta stampa, troskove stampe pokrije onaj ko kupi knjigu, nego odakle su finansirani pisci, posto ocigledno ne od prodaje knjige, i to si mi odgovrio, znaci od poreskih obveznika :)
zasluzni naucnici, tako reci :)
sledeci projekat: penzija za zasluzne naucnike!
Post a Comment