Taj Easterlijev post je napravio krug po ekonomskim blogovima i aplaudirali su mu ekonomisti svih ideologija. Ja se ne slažem u potpunosti. U jednom uskom smislu Easterlyjeva primedba je opravdana, jer stav standardne ekonomske metodologije je da se nauka ne bavi predviđanjem budućih događaja jer zna da ih ne može predvideti. Ekonomiste ne treba pitati zašto nisu predvideli krizu zato što nisu ni pokušali da bilo šta predvide.
Problem je, međutim, što se ekonomisti u praksi ponašaju malo drugačije nego što kažu. Na metodologiju se ekonomisti pozivaju skoro isključivo kada od nečega ovako treba oprati ruke. U praksi, sva današnja makroekonomija se sastoji iz modela koji nešto projektuju, predviđaju, daju scenarije. Tačno je da jedan metodolog u svakih hiljadu ekonomista tvrdi da takvi modeli strogo uzevši ne služe predviđanju nego samo "objašnjavanju", ali svi ostali, u akademiji i mnogo više van nje, u savetodavnim telima, vladinim i međunarodnim organizacijama ih koriste za predviđanje i kreiranje scenarija koji se onda publikuju i reklamiraju.
Ali drugo, nije sasvim tačno čak ni to da ekonomisti ne "predviđaju". Kada se kaže da ekonomija ne predviđa, misli se na to da ona ne daje prognoze. Ali ekonomija, kao i svaka druga nauka, predviđa događaje u smislu objašnjenja uzroka i posledica. Drugačije rečeno, kaže se da ekonomija ne može da predvidi veličinu promene (npr. da će izvoz sledeće godine porasti za 11.3%), ali da može da predvidi smer promene (da će izvoz porasti ako kurs padne, uz ostale stvari nepromenjene). To je proklamovani metodološki stav, ekonomija ne daje prognoze, ali daje predviđanje smera ili oblika promene (eng. "pattern prediction").
Tu dolazimo do problema sa ekonomistima. Današnja makroekonomija je igra matematičkim modelima bez smisla i sadržaja. Da biste postali ekonomista na vrhunskim univerzitetima vi pre svega morate biti ozbiljan matematičar. Kada uložite mnogo resursa, truda i vremena u konstrukciju matematičkih modela, vama ostaje vrlo malo interesovanja za ekonomsku stvarnost. Ekonomka kretanja, sa druge strane, su funkcija važećih pravila igre u ekonomiji i da bi razumeli ekonomiju morate znati nešto o tim pravilima. Ako pogledamo finansijsku krizu o kojoj pita kraljica, njeni uzroci su veštačko podsticanje hipoteka, državni oligopol rejting agencija, Bazelski kriterijumi i tako dalje -- sve u svemu postojeća pravila igre. Ogromna većina profesionalnih akademskih ekonomista sa vodećih univerziteta zna vrlo malo o ovim pravilima igre. Zna malo o njima, zato što se pre svega bavi crtanjem komplikovanih matematičkih modela. To su učili na doktoratu, to su radili da bi dobili zaposlenje, takve radove moraju da objavljuju da bi opstali u profesiji i na kraju su i sami poverovali da je to dobra nauka. Ljudi koje vidimo u medijima da o realnim, institucionalnim uzrocima krize rasrpavljaju -- Krugman, Stiglitz, Kling, Cowen, Zingales -- su izuzeci, a čak i oni su čini mi se za ove stvari saznali tek posle krize, pokušavajući da je razumeju i objasne. Većina profesionalnih ekonomista to prosto ne prati jer za njihovu karijeru nije ni važno. U mom slučajnom uzorku, prosečan ekonomski novinar poznaje ekonomiju u smislu pravila igre, zakona, regulacija i njihovih posledica, bolje od prosečnog doktora ekonomije sa boljih univerziteta.
Zato ekonomisti nisu skroz izuzeti od krivice. Niko nije mogao predvideti, odnosno prognozirati kog datuma će kriza početi i koliko će trajati. Ali da su se ekonomisti umesto diferencijalnim jednačinama bavili studiranjem pravila igre, mogli su znati više o uzrocima i mogućim posledicama. Neki od njih bi videli da struktura podsticaja rejting agencija nije dobra ili da stambeno zakonodavstvo ohrabruje davanje loših kredita ili da regulacija stvara lažan utisak o riziku. Da bi se te stvari videle potrebna je potpuno drugačija studija ekonomije, studija pravila igre i uzročno posledičnih veza. Time se bave analitičari na nivou firmi, ali njih ne interesuje makro slika pa su im opštije posledice na makro planu promakle. Ako i pogledamo ko jeste predvideo krizu, to opet nisu bili ekonomisti nego bolje informisani investitori i konsultanti, pre svega Peter Schiff koji je do detalja opisao mehanizam raspada, a sa nešto manje detalja Nouriel Roubini (koji jeste ekonomista i profesor univerziteta, ali pre svega biznis konsultant). Nisu je ni oni prognozirali, ali jesu predvideli jer su razumeli da će neke institucionalne i regulacione pretpostavke dovesti, u nekom trenutku, do određene vrste posledica.
Easterly je, paradoksalno, jedan od boljih ekonomista, kojem ovo izvinjenje i nije potrebno. U oblasti kojom se bavi, rast i razvoj najsiromašnijih zemalja, on ne crta modele nego gleda stvarnu političku ekonomiju, institucije i pravila. Da sam na njegovom mestu ja ne bih branio kolege nego bi ih pozvao da slede moj primer.
17 comments:
Slaviša ja mislim da je vaša tirada o matematičkim modelima i matematici u ekonomiju urnebesna. Mnogo se više slažem sa ovim (kratkim)člankom čiji autor apeluje na veću količinu prirodnih nauka u obrazovanju ekonomista. http://arxiv.org/PS_cache/arxiv/pdf/0810/0810.5306v1.pdf
Ne znam šta znači to "urnebesna", ništa time niste rekli.
Ovaj link ne mogu da otvorim ali verovatno se radi o klasičnoj zabludi scientisma, prenošenju metoda prirodnih nauka tamo gde im nije mesto. To su Hayek i drugi odavno obradili.
http://arxiv.org/abs/0810.5306
Autor je potpuno upravu kada kaže da ekonomija, kao i svaka druga nauka, predviđa događaje u smislu objašnjenja uzroka i posledica. Tu se naučni dometi ekonomije iscrpljuju i uobičajena je zabluda onih koji se ne razumeju u ekonomiju da ekonomista može da predvidi veličinu promene. Prosto zato što je ekonomija društvena nauka i za razliku od prirodnih nauka, u ekonomiji nema kontrolisanog eksperimenta. E sad što se tiče odnosa između prognoza i predviđanja smera i oblika promena, to je, po mom skromnom mišljenju, možda ipak više pitanje odnosa između ekonomiste naučnika i ekonomiste savetnika. Nije lako odrediti liniju koja ih razdvaja. Suviše je nekontrolisanih faktora koji moraju biti uzeti u obzir.
"Mnogo se više slažem sa ovim (kratkim)člankom čiji autor apeluje na veću količinu prirodnih nauka u obrazovanju... "
kao sto je slavisa objasnio, ekonomisti su neupuceni i u osnovne ekonomske procese drustva u kojem zive, a sad treba da gube vreme zamlacujuci se anatomijom zabe i teorijom kondenzovanog znanja jer ce tako na volseban nacin da upiju famozni naucni metod.
i ceo ovaj clanak je prilicno los, niti je fizika cisti empiricizam, kako on misli, niti je teorija kompleksnosti neko magicno resenje za ekonomiju, niti je najveci problem savremene ekonomske teorije black-scholes, crni labud i slicne palancke talebovske opsesije.
Željka, mislim da niste dobro pročitali članak.
procitala sam ceo clanak. tvrdi se u osnovi, mada ne tim recima, da fizicari dosledno sprovode metod falsifikacije, sto nije tacno, to su tako laici zamisljali dok kuhn to nije lepo objasnio. (pisala sam malo na tu temu ovde http://blog.b92.net/arhiva/node/2750.html)
onda ide red o tome kako cudesan preporod ima da se desi jednom kad ekonomisti predju sa matematicke tehnike 1 na matematicku tehniku 2. ali postoje mnogo ozbiljnije kritike matematickog pristupa u ekonomiji (imao je boettke jedan lep tekst o tome) i problemi sezu daleko dalje od modelovanja finansijskog trzista (ok, crni labud cini mi se nije pomenut ali je poreklo te linije argumentacije vrlo prepoznatljivo).
i na kraju, taj ekstravagantni stav da ce ekonomisti da postanu bolji ekonomisti ako budu znali vise fizike i biologije! ja se izvinjavam, ali odavno nisam cula takvu budalastinu.
Možda nismo čitali isti članak?
Evo i ja sam ga otvorio. On ne govori o matematičkom modeliranju nego o epmirijskom testiranju. To su različite stvari, možete imati modele bez empirijskih testova i možete imati empirijske testove bez matematičkih modela (osim ekonometrijskog modela za sam test).
Empirijsko testiranje je takođe problem, mada drugačije vrste. Rekao je Saša gore u komentaru zašto je to problem -- u ekonomiji ne postoje konstantni merljivi odnosi među veličinama, ne postoji kontrolisani eksperiment i ima mnogo faktora koje je nemoguće obuhvatiti. Zato empirijsko testiranje u ekonomiji nema neki doprinos. Sa ispravnim početnim pretpostavkama, dedukcija je u ekonomiji pouzdanija od empirijskih metoda.
Russ Roberts je pre nekog vremena postavio pitanje -- da li je empirijski test u ekonomiji ikada dokazao nešto što već nije bilo očigledno? Da li je ikada rešio neku dilemu? Nije, jer skoro uvek postoji mnogo drugih faktora koje je nemoguće kontrolisati i zato empirijski test nikad ne opovrgne prethodno već doneti zaključak. Koliko ja znam niko nije naveo nijedan primer uspešnog empirijskog testa koji je nešto stvarno dokazao.
Ali to nije bila moja poenta, ja govorim o čistom matematičkom modeliranju, svejedno sa ili bez testiranja. Takvo teorijsko modeliranje je intelektualna igra koja skreće pažnju sa pravih pitanja koja se stvarno tiču ekonomije. Verujte mi na reč da prosečni Ivy League ekonomista rešava diferencijalne jednačine trećeg stepena u pola noći, ali uopšte recimo ne zna kako centralna banka emituje novac ili koje vrste poreza postoje u zemlji.
Mi često kritikujemo ekonomiste u Srbiji, ali i najgori među njima pre svega prate ekonomiju zemlje, gledaju kako to funkcioniše i komentarišu realne događaje. Neki od njih ne znaju ništa od teorije pa odvale po neku glupost ili loše tumače zapažanja. Ali i to je bolje od ovoga što se radi u naučnoj ekonomiji po mnogim vodećim univerzitetima, jer bar se ljudi bave pravom temom, bili u pravu ili ne. Naučna ekonomija je u 90% slučajeva irelevantna, bavi se stvarima bez ikakvog praktičnog i samim tim teorijskog značaja. Eto zato im se može desiti da nemaju pojma da se desila finansijska kriza.
Ja sam bio zaprepascen pre dve godine, bio sam na nekom skupu u Pragu.
Odem na veceru sa troje ljudi sa skupa, jedan je bio asistent na CEU, ekonomista. Pitam ga - "koliki je PDV u Madjarskoj", kaze - "pravo da ti kazem, ne znam".
Tema rada koji je prezentovao je bila "Konvergencija poreskih sistema u novim clanicama EU".
Mislim da si ti prilicno "prosirio" ovo sto je Easterly rekao.
Mislim da njegova tvrdnja nije bila upucena na metodologiju i upotrebu matematike u ekonomije, vec je predstavljala elokventniju verziju izreke "kad bih znao da cu da padnem, ja bih seo".
Kada bi svi izracunali da ce berza sutra da padne, pala bi vec danas, pa bi svi pogresili u proracunu. Ne kazem da to nema veze sa matematikom i metodologijom, ali nije ovde problem u relevantnosti savremene ekonomske teorije i zanemarivanju institucija.
Prvo bih hteo da se izvinim zbog svoje prvobitne poruke. Bio sam grub, a nije mi bila namera da vas uvredim.
Nisam siguran da Bušo govori o empirijskom testu. Mislim da zastupa preispitivanje ekonomskih zakona i modela koji se danas koriste. Otuda verovatno i argument za veće usmeravanju ka prirodnim naukama u obrazovanju--jer smatra da je korišćenje matematičkih modela za ono zašta nisu namenjeni ili na pogrešan način, glavni ili bar jedan od uzroka ove krize. Nije čudno što pominje ekonofiziku[sic] pošto je on fizičar, ali postoje pristupi ekonomiji i finansijama koji su daleko od mejnstrima i koji svoje korene imaju u drugim naukama.
Nagnatron,
Modeli fizike se već koriste u ekonomiji. Oni nisu rešenje, oni su deo problema. Postoji fraza "physics envy" da označi to nekritičko preslikavanje modela i metoda iz fizike da bi ekonomija izgledala "naučnije". Upravo to je Hayek nazvao scientism, lažna naučnost. Preporučujem ti njegov govor sa Nobelove nagrade 1974, lako se nalazi link, "Pretense of knowledge". Ima i čitavih (kvalitetnih i relevantnih) knjiga o tome, jedna se zove "Machine Dreams ili kako je ekonomija postala cyborg nauka". To je velika tema koja se odavno kritikuje, ali eto javi se i po neki fizičar koji je sve to preskočio i kaže da treba više, a ne manje fizike.
Marko,
razumem ja to, ali i ne kažem da je trebalo da izračunaju da će berza sutra da padne. Nego da zbog bavljenja drugim, lažno naučnim stvarima, niko nije stigao da razmisli o tome zašto berza uopšte bilo kada pada, ili kako se pad berze tačno prenosi na realnu ekonomiju. Tih ključnih stvari u akademskoj ekonomiji uopšte nema, o tome se samo nagađa u slobodno vreme po novinskim člancima i blogovima. Kao što si se i uverio na toj konferenciji, čovek se specijalizuje za "poreze u EU", verovatno nacrta višegeneracijski model dif. jednačina o tome, ali zato ne zna koliki je PDV (i ne mora da zna da bi uspeo u akademiji po sadašnjim pravilima igre).
Celokupna moderna mainstream ekonomska teorija je zasnovana na pozitivistickom nerazumevanju metoda same fizike. Nije toliko problem sto oni pokusavaju da primene metod fizike, nego sto pogresno razumeju taj metod koji hoce da primene. To je jedna vrlo gruba, sirova varijanta logickog empirizma Beckog kruga po kojoj sve sto je istinito mora biti svedeno na empirijske podatke ili logicku konstrukciju iz sirovih empirijskih podataka. Ekonomisti jos uvek gledaju na fiziku ocima Ernsta Maha koji je nesrecnik umro tvrdeci da su nuklearna fizika i kvantna mehanika nenaucno lupetanje, jer je nemoguce verifikovati postojanje atoma. Po istom principu ekonomisti tvrde da ono sto se ne moze empirijski, ekonometrijski "dokazati", poput recimo Misesovih aksioma ljudskog delovanja, samim tim nije istinito. Fridmanov cuveni clanak o metodologiji je cementirao takvo pogresno razumevanje, i ono suvereno vlada i do danas.
Nobelovac iz izike Stephen Weinberg ima odlican tekst o tome kako je moderna fizika otisla jako daleko od tog pozitivizma kamenog doba (koga se ekonomisti jos drze kao najviseg ideala). Recimo, kvark i antikvark su cestice- analiticki pojmovi, bez kojih je nemoguce zamisliti modernu fiziku elementarnih cestica. A ipak nemoguce je ih je eksperimentalno razdvojiti, tj nezavisno "verifikovati" njihovo postojanje. Kada na par kvark-antikvark primenite dovoljno energije da ga razbijete, ne dobijete kvark i antikvark kao odvojene cestice, nego novi par kvark-antikvark. Stari kompozit se multiplikuje! Weinberg kaze da bi Mah bio potpuno sludjen savremenom fizikom, da bi je smatrao gorom od astrologije.
Na isti nacin kako Mah i mahisti smatraju kvantnu mehaniku nenaucnom, ekonomski mahisti smatraju austrijsku ekonomiju koja kaze da se ekonomske teoreme ne mogu empirijski dokazati, ali da su svejedno istinite, "nenaucnim". Osim toga sto mnogi s pravom modernu ekonomiju, barem kako se ona uci na vodecim univerzitetima, nazivaju "trecerazrednom matematikom", ja bih je nazvao i trecerazrednom filozofijom. :)
Ili, sto je najgora uvreda od svih, prvorazrednom sociologijom. :)
"Možda nismo čitali isti članak?"
citali smo isti clanak. sustina clanka je da je problem ekonomije sto primenjuju pogresne matematicke modele, a modeli su pogresni jer ih ekonomisti, za razliku od (navodno) fizicara, ne odbacuju dovoljno brzo kad su u neskladu sa empirijskim rezultatima. lek se vidi u tome da se ekonomisti bolje obuce u fizici, jer ce tamo naci bolje matematicke modele i nauciti da ih brze odbacuju ako se pokazu kao neadekvatni.
s druge strane, uvodni tekst, kao i komentari na njega, su pokusali da vam ukazu da prakticno nista od izlozenih stavova nije tacno te da je predlozeni lek jos gori od bolesti koji pretenduje da izleci. problem nije u apostrofiranim modelima i formulama, nego u skoro potpunom ignorisanju konkretnih ekonomskih pojava u konkretnim drustvima naustrb apstraktnih matematickih modela. medjutim, koliko god da savremeni ekonomisti nedovoljno znaju o konkretnim ekonomskim desavanjima u drustvima kojima se bave, znali bi jos manje kad bi se umesto ekonomije vise bavili fizikom.
takodje, ideja o tome da fizicari slepo sprovode princip falsifikacije (odbacuju svoje teorije na osnovu svake opservacije koja se u teoriju ne uklapa) jednostavno ne drzi vodu. to je karikatura nauke koje se forsira u raznim udzbenicima metodologije za pocetnike, a koja ne odgovara naucnom procesu kako u realnosti izgleda i kako je dokumentovan u istoriji nauke (i filozofi nauke su odavno odustali od te price).
Post a Comment