Pages

16 September 2009

Regionalizacija i decentralizacija

Ja nisam neki veliki zagovornik ideje regionalizacije Srbije, iz više razloga.

Prvo, Srbija je mala zemlja, nema potrebe uvoditi još jedan "sloj" vlasti. Meni se čini da su opština i Republika dovoljni. Naravno, ako neko baš želi (kao što izgleda da Vojvođani žele) još jedan nivo vlasti, nemam ništa protiv, ako troškove snose sami. Plaćaj dodatne poreze, ako baš želiš razvojnu banku.

Drugo, nisam siguran da organizaciono ima previše smisla. Koje su to tačno nadležnosti koje bi regioni obavljali efikasnije nego opštine ili Republika? Meni na pamet pada samo veoma mali broj primera - regionalne deponije smeća, možda neke regionalne akumulacije vode i možda održavanje nekih puteva. Sve ostalo, čini mi se, mogu bolje da obavljaju Republika ili opština.

Treće, nije ni u skladu sa našom istorijom. Mislim, mnogi se pozivaju na regionalne zemlje poput Nemačke ili Italije, ali tu postoji velika razlika. Ove zemlje su nastale ujedinjavanjem nezavisnih država. Pokrajine Bavarska, ili Pijemont su nekada bile nezavisne države, sa svojom istorijom i tradicijom. Kakvu tradiciju ima Istočna Srbija kao entitet? Kada je Bor bio centar bilo čega? Isto važi i za Niš ili Čačak.

Mislim da je pitanje decentralizacije daleko bitnije od pitanja regionalizacije. Prenošenje nadležnosti, imovine i para sa Republike na opštinu (uz konkurenciju opština da privuku biznis i stanovništvo nižim porezima i boljim uslugama) bi verovatno dovelo do nekih poboljšanja.

Ali, ima tu jedna druga, takođe bitna stvar, a o kojoj ja nisam čuo da bilo ko u javnosti priča - status sela. Praktično, sva sela u Srbiji pripadaju nekoj opštini čije je sedište grad(ić). Sve odluke se donose u Skupštini opštine koja, prirodno, najviše računa vodi o samom gradu. Gradonačelnici naravno imaju neki podsticaj da se po malo bave i selima, ali sve je to nekako uzgred. I sada postoje mesne zajednice na nivou sela, ali one ne raspolažu nikakvim sredstvima.

Moj predlog je da se selima omogući da održavaju izbore za neplaćene seoske savete koji bi raspolagali parama od poreza na imovinu koji se prikupi u samom selu. To ne bi bile velike pare (recimo, ako selo ima 500 kuća, a svaka kuća sa okućnicom vredi 20.000 evra, a stopa je 0,2%, to bi bilo oko 20.000 evra godišnje) ali bi sa tim parama makar nešto mogli da urade, nešto što sada opštinu nikako ne mogu da ubede - da okreče školu, redovno kose travu pored puta, zasade neko cveće, postave bandere i osvetle ulice, zakrpe rupe, plate lekara opšte prakse da jednom nedeljno pregleda pacijente u selu. Opštinski budžeti time ne bi bili oštećeni (male su to pare, a i inače sada praktično ne naplaćuju porez na imovinu na selu), ali bi seljacima dozvolili da sami odluče šta hoće da rade.

Ovo nije beznačajno pitanje, u selima i dalje živi dosta ljudi, po Popisu iz 2002. oko 40%.

11 comments:

Saša said...

Marko ne mogu da verujem da si neobavešten toliko :-) Pa Srbija je već decentralizovana, ima nekakve okruge, koji opet imaju nekakve načelnike, samo što niko živ nema pojma čemu ti okruzi služe :-) Odlična ideja to sa selima i porezom na imovinu, samo je problem što Srbi nisu narod koji je "ukalupljen" za demokratiju. Verovatno bi u selima neki najjači seoski kabadahija bio izabran kao osoba koja će da "upravlja" tim novcem, ali bez obzira ideja je više nego odlična i vredilo bi razmisliti o mehanizmima kojima bi se onemogućila zloupotreba. Čisto radoznalosti radi, voleo bi od pametnih ljudi koji se okupljaju ovde da čujem za neke ideje...

Lazar Antonić said...

Super ti je ovo za sela.

Ja vidim svrhu postojanja vlasti i u gradovima. Uglavnom zbog policije. Kako mislis da bi grad trebalo da se finansira?

Transferi opstina, transferi republike ili sopstveni porezi i koji.

Marko Paunović said...

Naravno, ovo sto sam pisao se ne odnosi na gradove poput Beograda.

Tesko je reci kako bi tacno grad Beograd trebalo da se finansira, buduci da zaista ne znam ni sada kakva je situacija, odnosno kako se tacno dele pare izmedju Beograda i gradskih opstina, kao ni to kako su tacno podeljene nadleznosti.

U svakom slucaju je dobra tema za razmisljanje. Napisacu post o tome kada budem imao neki stav. :)

Lighthouse said...

Saša,

Okruzi u Srbiji nisu vid lokalne samouprave, već dekoncentracije centralne vlasti. Načelnike okruga ne biraju građani s tih područja, nego ih imenuje Vlada u Beogradu. Zadaci okruga su poslovi koji su u nadležnosti Republike ali ih ona obavlje ne iz jedne kancelarije (u Beogradu), nego iz lokalnih kancelarija po okruzima.

Marko,

Ima mnogo poslova koje bi bilo dobro preneti s Republike na regione a i ponešto koje bi trebalo preneti s opština na regione. Npr. zdravstvo i školstvo.

Ali, nije bitan sada spisak nadležnosti, bitno je da si u pravu kada kažeš da regioni nisu istorijski utemeljeni. To ne znači da su nemogući, nego samo da su nemogući na sadašnji način, crtanjem granica u ministarstvu u Beogradu. Umesto toga, treba stvoriti okvire za međuopštinsku saradnju i prirodno, spontano nastajanje regiona prema interesima opština koje bi ih dobrovoljno formirale.

Opštine u Srbiji su prevelike za neke od funkcija koje obavljaju, kao i s obzirom na potrebu za blizinu vlasti građanima, a neke od njih su opet pa premalene za neke druge funkcije koje bi trebalo da obavljaju.

Lighthouse said...

Marko,

Opštine koje su deo gradova (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, u perspektivi Subotica itd) nisu opštine u pravom smislu reči. Njih niko ne štiti i Grad može da ih ukine kad i kako hoće. Izuzetak je Grad Beograd kao glavni grad, jer njegov status nije regulasan samo Zakonom o lokalnoj samoupravi nego i Zakonom o glavnom gradu, u kome piše da on mora biti podeljen na opštine. Ali, to ne menja bitno na stvari super jadnog položaja čak i beogradskih opština. Jer, iako Beograd ne može odlučiti da potpuno ukine sve svoje opštine, on sutra može da odluči, na primer, mimo volje Voždovčana ili Palilulaca (koje samo treba da pita ali ne i da traži dozvolu), da od sutra ima samo dve gradske opštine: na primer, SO Balkan i SO Prekosava (izmislio imena). Btw, opštinama se transferi iz republičkog budžeta daju via Grad, a to važi i za beogradske.

Lazar Antonić said...

Da od ukidanja onih 3% poreza na promet za grad mislim da se uglavnom finansiraju republičkim transferima. Tu su onda i prihodi od gradskog gradjevinskog zemljista i slicno.

Gyula said...

A u kojim selima kostaju kuce 20.000 EUR? U nekima ne mozes prodati kucu ni za 3.000.

Spider Jerusalem said...

Fora sa ovim regionima je što Evropska Unija ima neku svoju NUTS klasifikaciju regiona po broju stanovnika, te sad ovi naši pokušavaju da šatro izregionalizuju zemlju kako bi imali pristup tim nekim parama namenjenim za regionalni razvoj, tipa IPA fondovi i štatijaznam... Tako hoće da naprave NUTS2 regione (od 800 hiljada do 3 miliona stanovnika) ali je problem što neki geografski kompaktni delovi zemlje (istočni region npr.) ni u snu ne mogu da probiju cifru od 800 hiljada.

Nema veze, važno je kaskadiranje. Što može prostije i jeftinije kad možeš da napraviš tri-četiri nivoa vlasti sa preklapajućim nadležnostima, jer ovi na opštinskom nivou su nepismeni i umrli bi bez strateškog usmeravanja odozgo.

Regionalne deponije i vodovodne mreže su primer da opštine mogu same da sarađuju na pitanjima koja prevazilaze njihove lokalne granice. Istočna Srbija na primer ima i svoju agenciju za razvoj (RARIS) koja je registrovana kao DOO i formirale su je skupštine opština. Da li ona radi nešto pametno to je eventualno problem za građane u tim opštinama...

Saša said...

Lighthosue,

problem sa komunikacijom na ovaj način što ne postoje znači interpukcije kojima možeš da iskazeš cinizam :-) U Srbiji ima 29 okruga, koji imaju tamo neke načelnike, koji opet imaju neko svoje osoblje, svoj neki budžet itd. Poenta je da, barem je to moje mišljenje, da oni postoje, ali da su potpuno beskoristni i da samo pomažu da se korupcija sistemski širi, u kontekstu stranačke feudalizacije, a prema principu "demokratije pogađanja" ili ti po srpski "ti meni glas u skupštini, ja tebi načelnika okruga"!!! Nešto slično državnim sekretarima u ministarstvima...za koje moj mali ograničeni mozak još uvek nije utvrdio čime se tačno bave :-)

Marko Paunović said...

Lighthouse,

Zasto mislite da je nivo regiona bas optimalan za zdravstvo i prosvetu?

Sto se grada i opstina tice... Beograd je prakticno jedini takav slucaj. Svi ostali slucajevi su potpuno vestacki, napravljeni nedavno, cisto da bi i neki drugi gradovi imali status grada. Meni ima nekog smisla da gradske opstine imaju manje nadleznosti nego klasicne opstine, prosto, mora i grad nesto da radi. :) Ali, bez zezanja, jasno je da su te opstine mnogo vise integrisane (ljudi rade u jednoj, zive u drugoj), tako da bi bilo koja poreska politika bila besmislena.

Gyula,

Namerno sam rekao "sa okucnicom", a u stvari sam mislio "sa zemljom". Iako kuce cesto vrede malo, zemlja i dalje ima vrednost.

Spider Jerusalem,

Jasno mi je da je ova aktuelna inicijativa vezana za EU. Ali, nisam mislio konkretno na to, vec generalno na pricu o pravo regionalizaciji, ne samo o ovoj "statistickoj".

To za medjuopstinsku saradnju se slazem. Meni upravo cinjenica da nema previse primera takve saradnje govori da nema previse prostora za neke regionalne projekte i nadleznosti.

Lighthouse said...

Saša,

Slažem se oko beskorisnosti okruga ovakvih kakvi su danas, a kakve je formirao Milošević 1990-tih da bi pararirao "slobodnim gradovima i opštinama".

Spideru,

Slažem se i s vama, da je ovakva "regionalizacija", kabinetska i veštačka, motivisana samo namerom da se drpe pare iz EU fondova po osnovu NUTS klasifikacije. Da se bar te pare iskoriste u lokalu ... ali ne, Vlada je, na primer, već drpila pare namenjene prekograničnoj saradnji opština, da bi pokrila rupe u budžetu, sve uz skoro otvoreni blagoslov kratkovide briselske birokratije.

Marko,

Doista je, za sada, relativno malo inicijativa za trajniju međuopštinsku saradnju. To ne govori protiv regionalizacije, nego protiv veštačkog ubrzavanja i ukalupljivanja iste. Tamo gde postoji volja, pa i istorijska tradicija, kao u Vojvodini, stvar treba podržati, a tamo gde još ne, neka opštine polako dolaze do samosvesti o svojim interesima i o tome s kim ih mogu lakše realizovati, i neka se na toj osnovi polako udružuju. Ustav treba jasno i glasno samo da otvori tu mogućnost, a onda će spontani procesi već dovesti do rešenja. I fiskalna decentralizacija, s elementima fiskalnog federalizma, ubrzala bi taj proces, jer bi se podstakao razvoj sada zapostavljenih delova zemlje, a onda bi opštine iz tih krajeva tek imale o čemu da misle, imale bi neke realne i opipljive alternative i sagledive interese oko kojih bi se evtl. udruživale u regione.