Pages

06 September 2009

Racionalnost koči reforme

Slobodan Vučićević:
Od početka sam sa kolegama predlagao Vladi da se država zaduži i obezbedi privredi „kiseonik“ u trenutku kada ga je najmanje bilo. Uz to, ukazivali smo da država na svom primeru treba da pokaže kako se štedi, ali to do sada nije uradila.

Državna potrošnja je po Vučićeviću dobra kada novac treba dati privrednicima a loša kada se recimo isplaćuju plate zaposlenima. Logično rezonovanje jednog privrednika. Mada treba reći da privrednici nisu ništa bolji od činovnika kada je u pitanju preraspodela državnog novca, teško da bi Slobodan odradio bolji posao od Diane, jer niko nema dovoljno informacija za savršenu alokaciju sredstava. Kao privrednik Vučićević bi trebalo da se zalaže za opšte smanjenje javne potrošnje i poreza a ne za "efikasniju" raspodelu.

Vučićević kritikuje i devalvaciju i zahteva stabilan kurs. Da privrednici njegovog kalibra zahtevaju unilateralnu evroizaciju možda bi do nje i došlo.

O ulaganju u Srebrno jezero gde valjda gradi hotel Vučićević kaže: Umesto da pomogne da se sve to realizuje, država... je za čišćenje jezera obezbedila novac iz NIP-a... Na kraju, jezero nije očišćeno, a novac je na volšeban način nestao.... Tužno je da su neki stavili svoj lični interes, odnosno nepoštenje, ispred ovog lepog projekta.

A toliko nade je polagano u NIP. Naravno da je tužno što ljudi nekad stavljaju lični interes ispred društvenog ali to nije tako redak izuzetak već stvar ljudske prirode. Što ih manje dovodimo u situaciju da biraju to bolje. Umesto da podržava NIP Vučićević je mogao da se zalaže da se tada budžetski suficit iskoristi za smanjivanje poreza. Novac bi tada sigurno bio pametnije uložen.

Generalno, mislim da Vučićević i ostali privrednici u Srbiji prilično dobro identifikuju probleme ali nisu sjajni u predlaganju rešenja. Oni znaju da su glomazna državna administracija, nepredvidiv kurs i korupcija problem, ali ostavljaju utisak da ni oni ne znaju na koji način se ovi problemi mogu efikasno rešiti. To je po meni veoma nesrećna okolnost za liberale i konzervativne ekonomiste jer gube jakog saveznika u poslovnim ljudima koji mogu da budu motor promena. Ne treba kriviti privrednike, oni imaju dovoljno svojih problema, ali možda bi upravo liberali i ekonomisti trebalo više vremena da posvete njihovoj edukaciji ne bi li povećali šanse za sprovođenje ekonomskih reformi. Sigurno je da bi se na primer Miškovićev poziv na uvođenje evra dalje čuo od poziva sa ovog bloga.

Kada je jedan zaposleni pitao Ed Cranea, predsednika Cato instituta, šta misli koji je najbolji način da se osnuje think tank i šire liberalne ideje, odgovorio je "Nađi prijatelja milijardera." Jedina mana ovom pristupu je što su ljudi čiji prijatelji bolje zarađuju generalno nesrećniji. Ekonomske reforme ili sopstvena sreća, racionalnom čoveku nije teško da odluči. Pošto su ekonomisti po definiciji racionalni onda i ne čudi što reforme trpe.

2 comments:

Bebedores do Gondufo said...

Good blog.
http://abebedorespgondufo.blogs.sapo.pt/

Saša said...

Pojednostavljeno rečeno, sve što država Srbija treba da uradi da bi došlo do privrednog rasta jeste da ukine carinske i vancarinske barijere poslovanju kako bi strani kapital ovde pronašao plodno tlo za oplođenje. Sa ovakvim srpskim biznismenima to i ne bi bilo naročito teško, jer sumnjam da bi oni sa ovakvim nakaradnim shvatanjem ekonomije mogli da ostvare bilo kakvu značajnu pobedu u tržišnoj utakmici sa iskusnijim i poslovnim znanjem bolje naoružanim biznismenima iz inostranstva! Ustvari, da se ne lažemo, nemaju oni baš sasvim nakaradno shvatanje ekonomije, nego jednostavno koriste prilike za uvećanje bogatstva koje im država obilato pruža. Samo problem je što to uvećanje bogatstva ne ide na uštrb drugih učesnika u konkurentskoj utakmici koji se bave sličnom delatnošću, nego na račun poreskih obveznika i potrošača, dok oni sami zbog protekcionizma ostaju imuni na potrebe unapređenja načina za zadovoljenje potreba potrošača, što ne bi bio slučaj kada bi carinske i vancarinske barijere stranom kapitalu bile uklonjene! Srpski biznismeni koji imaju firme registrovane u inosranstvu, a zalažu se protekcionizam i dodelu sredstava poreskih obveznika pojedinim društvenim grupama, u ovom slučaju njima, su na neki način veća opasnost od države! Nekako mi se čini da njima odgovara država koja se meša u sve, sve dok to podrazumeva dodelu sredstava iz NIP-a prioritetno njima samima, naravno uz obilatu primenu protekcionističkih mera koje ne rade ništa drugo do "štite" domaće potrošače od kvalitetnijih i jeftinijih proizvoda (roba/usluga)iz inostranstva!