Pages

01 August 2009

Porez na visinu

Greg Mankiw je koautorski sa jednim svojim kolegom napisao tekst koji predstavlja jedan od najboljih reductio ad apsurdum moderne ekonomske teorije koji sam ja imao prilike da čitam (iako Mankiw generalno nije baš osoba od koje biste tako nešto očekivali).

U ovom tekstu Mankiw i Weinzierl dokazuju da utilitaristički zahtevi za maksimizacijom društvene korisnosti zahtevaju uvođenje poreza na visinu! Ceo tekst je prosto urnebesan. Sastavljen je tako da izgleda kao i svaka prosečna akademska škrabotina iz ekonomije. Najpre, "pregled relevantne literature", u ovom slučaju literature o "optimalmom oporezivanju" koje nedvosmisleno zahteva diskriminativne poreze kao korektivni faktor u uspostavi distributnivne pravde. Potom dokazivanje da je visina važan faktor koji je izostavljen iz svih utilitarističkih koncepata distributivne pravde prisutnih u teoriji optimalnog oporezivanja. Onda predvidivo sledi, kako se to lepo kaže, "relevantna empirijska evidencija" izvedena iz ekonometrijskih i statističkih analiza, koja u ovom slučaju nesvosmisleno kaže da nejednakost dohotka varira sa visinom, da postoji statistički vrlo signifikantna korelacija između te dve varijable. Viši ljudi zarađuju i do 16% više od prosečno visokih. Odatle sledi da po kanonskoj mejstrim teoriji, visina mora da bude predmet oporezivanja isto kao i profit, nasledstvo i razne druge oklonosti. Optimalni porez mora da izjednači graničnu korisnost svih članova društva izjednačavanjem dohotk apo oporezivanju, a pošto visina kako vidimo snažno utiče na tu graničnu korisnost, ona mora biti uzeta u obzir prilikom određivanja različitih poreskih stopa. Porez an visinu donosi Pareto poboljšanje po Mankiwu.

Mankiwov zaključak je sledeći: "Our results, therefore, leave readers with a menu of conclusions. You must either advocate a tax on height, or you must reject, or at least significantly amend, the conventional Utilitarian approach to optimal taxation. The choice is yours, but the choice cannot be avoided."

Osnovna posledica je dakle da morate ili prihvatiti porez na visinu (što čak i za prosečnog ekonomistu nije baš jednostavno) ili odbaciti ideju da progresivni porezi na dohodak, nasledstvo i slično mogu voditi poboljšanju sosijalnog optimuma. Ili prihvati libertarijanizam, ili se obaveži da prihvatiš potpune ludorije, poput poreza na visinu.

Naravno, frikova ima raznih, koji će bez po muke prihvatiti porez na visinu, neki iz ideoloških, a neki iz razloga poverenja u ekonomsku teoriju. Jedan od takvih frikova, uz to još i "libertarijanac" sa George Masona (!), Robin Hanson, tvrdi da je standardna teorija ispravna, i da bi trebalo oporezovati ne samo visinu, nego bogami i inteligenciju, lepotu, težinu i količinnu dokolice: "let me state loudly and clearly: the economic theory is solid, so I support a revenue-neutral height tax as improving the status quo. (For complexity-neutrality also, in addition cut some other minor factor now considered.) I would also follow theory if it similarly supported taxing weight, beauty, IQ, leisure hours, or multi-year income variance.".

4 comments:

VPeric said...

To nije svođenje na apsurd. :)

Čisto da ne bude zabune...

Slaviša Tasić said...

Hanson kaže ekonomska teorija je dobra, ali treba još poreza.

Ja mislim da se iz ovoga pre svega vidi koliko je ekonomska teorija ustvari zavisna od političkih pretpostavki. Sa metodološkim individualizmom, teorija kaže nema oporezivanja. Sa metodološkim kolektivizmom (što je politički kolektivizam, ili teorija "društvenog" a ne individualnih optimuma), teorija dokazuje da treba oporezivati. Znači teorija dokazuje šta god hoćeš, u zavisnosti od političke pretpostavke.

A Hansonova naravno pretpostavlja kolektivizam, kao i cela neoklasična ekonomija u 90% slučajeva.

Lighthouse said...

Uopšte me ne iznenađuje zaključak da treba oporezovati visinu, IQ i slično, samo me iznenađuje cinizam, licemerje, pristalica distributivne pravde. Zašto ne kažu otvoreno da je socijalna pravda, kako je oni shvataju, idealno ostvarena tamo gde je (državnom intervencijom) uterana apsolutna jednakost ljudi u primanjima? Zašto beže od te krajnje a logične posledice svojih shvatanja? Šta, stide se da priznaju da su u stvari komunisti? E, pa to je njihov problem.

I dalje mislim da su ravnomerni porezi, koji opterećuju sve građane strogo proporcionalno njihovoj ekonomskoj snazi, ili čak blago regresivni porezi, najpravedniji. Ali, hajde da ne budu ni blago regresivni, i eto još i (zdravog) kompromisa sa distributivistima. A kad bi još flat tax rate bila ustavna kategorija, demokratija bi bila zaštićena da ne može bolje, jer bi sloboda i odgovornost bili neraskidivo povezani.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

naravno, misli se na majnstrim teoriju optimalnog oporezivanja, ne na onu koja polazi od metodoloskog individualizma. Hanson i kaze da je ta standardna teorija u redu, i da iz nje sledi sve ovo ostalo.

Ali, ja ne bih tu razliku opisao kao politicku, vec kao metodolosku ili cak filzoofsku. Ti sam govoris o razlici izmedju metodoloskog individualizma i kolektivizma. Mankiw kaze da je to posledica utilitaristickih filozofskih pretpostavki ugradjenih u teoriju, i pokusava da pokaze da su te pretpostavke neodrizve u svetlu uobicajenih moralnih intuicija. To nisu neki spolja nametnuti, vanteorijski elemmenti, vec posledica karaktera same teorije.