Ako ponekad pomislimo da od srpskih "eksperata" nema gorih demagoga, a ponekad i istinskih lupetala, Dragiša Terzić, predsednik kartela proizvođača malina postavio je standarde koje će biti teško dostići.
Rečenica koja je svakako antologijska je da stotinjak monopolista u Srbiji ubire sve prihode od proizvodnje malina.
Kada je reč o cenama on reče da nema nikave logike da bude ovakva cena. Vrlo promućurno, komisija za kontrolu cena ima od koga da uči šta je (ne)pravedna cena. Možda ga angažuje da utvrdi imaju li logike i druge cene.
Vlasnici hladnjača su banditi, ali je tek nejasno zašto godinama koriste usluge tih istih bandita. Manje-više oni su kao proizvođači gasa koji se ljute što gasovod naplaćuje svoje usluge. Samo što oni imaju sreću da ih "zlostavlja stotinjak monopolista".
Kao instanca koja treba da se bavi rešavanjem problema što mali Perica ne može da zaradi koliko je naumio predviđen je ni manje ni više predsednik Republike.
Predviđena je i sankcija za one koji neće da budu deo akcija kartela, a to je fatva na malinarski način. Meni je lako jer se ne bavim poljoprivredom, ali ko zna dokle vilamet fatva može da stigne.
Posle ovakve besede svaka iole pametna vlast bi postupila isto kao i Margaret Tačer za vreme protesta rudara. U nakraćem - široko vam tržište prodajte ih kome god hoćete ili ih nemojte prodati uopšte.
20 comments:
Добро, човек очигледно не влада терминологијом кад скуп од 100 фирми назива монополистима, и у маниру који користе сви живи ових дана у Србији тражи помоћ од председника, Владе итд. да му разреше проблем. Међутим, изгледа да је њихов проблем на неки начин повезан са нарушавањем конкуренције - јутрос сам чуо да говоре о томе да су власници хладњача међусобно договорили по којој цени ће да откупљују малине и да је у вези са тим покренут предмет код Комисије за заштиту конкуренције. Поред тога, чуо сам да постоје нека административна ограничења да сељаци сами извозе малине и да их странци директно купују у Србији. Дакле, без обзира на лош манир, можда има нешто у тој малинарској причи.
Priča da su se otkupljivači malina nešto dogovorili ne drži vodu nikako. Kolika je verovatnoća da 100 firmi napravi dogovor da otkupljuje maline ispod cene tj. za 100 dinara kilo i da se onda ne pojavi nijedna koja otkupljuje za 105 dinara, otkupi praktično sve i napravi ogromnu zaradu jer je realna cena 160 dinara? Verovatnoća je naravno nula.
Što se tiče administrativnih ograničenja - pa čemu služi država? I kako da se finansiraju državne svinjarije ako može ko šta hoće da izvozi, prodaje, kupuje? To bi bila anarhija, jebote! Tako da je cena od 100 dinara cena koju malina ima u uslovima administrativnih ograničenja, ali to nije nešto što su nametnuli otkupljivači (mada im je korisno) nego država.
Država je napravila malinarsku priču i pravi je i dalje, novim idiotskim potezima.
Zato što u vlasti nisu likovi kao Margaret Tačer nego mazgovi kao Dragiša Terzić.
Nemanja, prakticno je nemoguce da 100 ljudi postigne neki usmeni sporazum i da se onda SVI drze tog dogovora.
Ako u izvozu moze da maline proda za recimo 200 dinara i ako su svi troskovi izvoza 50 dinara, makar neko ce da ponudi cenu visu od 100 dinara, otkupi sve i zaradi brdo para.
Naravno, postoji opasnost da mu onda ostali polome noge, ali to vec nije problematika antimonopolskog zakona. :)
Sto se "administrativnih barijera izvozu" tice, ja ne znam da tako nesto postoji.
Ako se ne varam administrativna barijera moze da bude posedovanje hladnjace. Ko nema hladnjacu ne moze da izvozi. Sve barijere su glupe naravno, ali tesko mi je da zamislim nekoga u inostranstvu da kupuje voce koje se ne transportuje u hladnjacama.
Svi se obraćaju premijeru ili Predsedniku jer su ovi neodgovorno obećali da će Vlada biti "socijalno odgovorna". Još onda sam rekao da nam je potrebna "socijalno neodgovorna" i što manja Vlada. Da su relativno konjukturan period iskoristili za budžetsku štednju koja bi ojačala privredu i ozdravila kućne finansije građana, danas bi bilo manje problema. Ali ne, bujala su nova ministarstva, agencije i drugi budžetski potrošači. Što je najgore, novi, navodno ili stvarno sposobniji i potrebniji su zapošljavani a stari nisu otpuštani. Sad kad je najteže, sad treba otpustiti pola iz državne službe. Koliko god ovde bio preovlađujući odijum prema LDP, predlog LDP za smanjenje broja ministarstava na 12 ne da ima smisla, nego je jedino što može iole da da rezultat. Mogu li se dobiti glasovi parolama "Nije moje da `brinem za ljude` nego da stvorim uslove da se sami pobrinu za sebe" i "Odakle vam drskost da me uopšte pitate šta vam nudim, nije moj posao da vam nudim nego da vam uzmem, a ja ću vam uzeti manje nego ma ko drugi", ili ne mogu, drugo je pitanje, ali svaka politika koja pada ispod toga, danas, i uvek, je neodgovorna politika.
Mozda koliko ni u jednom drugom sektoru postoji konkurencija u otkupu malina. Većina tih hladnjačara su pre radili u namenskoj industriji u Milanu Blagojeviću ili nekoj sličnoj državnoj firmi pa su iskoristili mogućnost koju ima je Sloba pružio da cene struje bude toliko niska da nam je pružilo veliku konkurentsku prednost za izvoz smrzute maline.
Elem, pravo pitanje je ovde da li ako neko sedne i dogovori se o otlupnoj ceni bilo njih 2 ili 100 da li je to monopolsko ponašanje. Ja sam podneo prijavu komisiji za zaštitu konkurencije 2005 godine prijavu kada je večina mlinara se dogovorila u okviru svoje asocijacije,potpisali to i poslali mi. Znači postoji i pismeni dokaz. Komisija je posle godinu dana donela odluku da to nije monopolsko ponašanje.
Pa naravno da nije. Jedini pravi monopol je drzavni monopol - onaj koji se nasilno odrzava. I koji doticna komisija ne sme ni da pipne.
Ја се стварно уопште не разумем у тржиште малина и њихов извоз, само сам скренуо пажњу на ствари које се помињу о овом случају, а које бацају другачије светло на садржаја поста.
Видим да су сви уверени да договор 100 учесника на тржишту не само да није постојао, већ да није ни могуће да се такав договор направи и да га се сви држе. Вероватноћа за тако нешто заиста јесте мала, али сигурно постоји у неким ситуацијама.
Требало би да се испуне следећи услови:
1. да је понуда већа од укупних откупних капацитета свих потенцијалних купаца
2. да продавци немају могућност да робу продају неком другом или да не могу код тог другог да постигну цену коју понуде купци
3. да купопродаја мора да се обави у кратком року
4. да сви купци располажу горе поменутим информацијама
У описаном случају ће купци, ма колико иначе били неповезани, поступати у свом најбољем интересу уколико се договоре о (ниској) цени коју ће понудити продавцима. Наравно, исти ефекат може да наступи и без икаквог формалног договора међу купцима, тако што ће један одредити ниску цену, а остали га следити.
Cak i da su se dogovorili i ispostovali dogovor - zasto je to nelegitimno? Ako se 100 prodavaca paradajza dogovore da ga ne prodaju ispod recimo 100 dinara, to je isto. Da li treba tuziti prodavce paradajza? Svako hoce da proda sto skuplje a kupi sto jeftnije. Ne vidim zasto to ne bi vazilo za otkupljivace malina.
Sav besmisao te price o kartelskim dogovorima se vidi u sledecoj Nemanjinoj opasci:
"У описаном случају ће купци, ма колико иначе били неповезани, поступати у свом најбољем интересу уколико се договоре о (ниској) цени коју ће понудити продавцима. Наравно, исти ефекат може да наступи и без икаквог формалног договора међу купцима, тако што ће један одредити ниску цену, а остали га следити."
Dakle, poslovni covek krsi zakon kad pokusava da plati najmanje sto mora za ono sto kupuje i proda za najvise sto moze ono sto prodaje, cak i bez kartelskog dogovora. Pa zar to nije sustina svakog biznisa - da kupis sto jeftinije i prodas sto skuplje? Ispada da ovi sto imaju hladnjace treba da rade svesno protiv svog poslovnog interesa, tako sto ce placati vecu cenu od trzisne, a u korist svojih dobavljaca da bi ispostovali zakon. A zasto ne bismo ocekivali od malinara da prodaju po nizoj ceni od one koju traze?
Primećujem da je "konkurencija" popularnija od "slobodnog tržišta". Tako eto imamo "Komisiju za zaštitu konkurencije". Idi!
Biće da je tu reč o još jednom zamagljivanju pojmova. Treba da bude jasno da tamo gde postoji sloboda tržišta, čak i u odsustvu konkurencije, tržište radi efikasno. A tamo gde je tržište regulisano, ograničeno, administrativno i birokratski deformisano (nasilnim) monopolima - ni konkurencija ne pomaže.
Radi se naravno o državnom poturanju roga za sveću. Da ne bismo stvarno oslobodili tržište, na sva zvona ćemo promovisati KONKURENCIJU. Ingeniozno!
Ne samo da ćemo je štititi svim sredstvima, već ćemo je na silu napraviti ako je nema! A tamo gde su samozvani mudraci i dušebrižnici odlučili da konkurencije ne sme biti zbog svetog javnog interesa, zatiraćemo je sa pravedničkim žarom.
Sve je to jedan mutljag, aporija i neznanje. Rešenje je naravno vrlo jednostavno - lesefer. Oni znaju da im je to smrtna presuda, zato su tako ingeniozni i do imbecilnosti uporni lažovi.
Иване, мој други запис овде има за једину сврху да доведе у сумњу тврдњу претходника да картелско повезивање 100 купаца није могуће. Штавише, пошто је оно у описаној ситуацији у њиховом најбољем интересу, било би логично да се баш тако и повежу. Уопште нисам улазио у питање да ли је то легитимно нити да ли је у складу са законом, али ћу то сада да учиним.
Дакле, мислим да је картелски споразум у основи легитиман пословни потез све док постоји могућност уласка нових играча на тржиште. Рекао бих и да та могућност треба да буде нешто више од пуког одсуства законских препрека за улазак на тржиште.
Кад је реч о легалности, у Србији су такви споразуми у начелу забрањени, али има доста изузетака који су широко дефинисани и практично све зависи од одлуке Комисије у конкретном случају (види чланове 10 - 14 новог закона), што је само по себи лоше решење.
Of course, Nemanja ovde gubiš iz vida da nijedan od 100 kupaca povezanih u hipotetični kartel ne razmišlja in terms of mutual interest with other 99 buyers, but in terms of his very own self-interest. U najboljem ličnom interesu bilo kojeg od 100 kupaca jeste da namagarči 99-oricu, da podigne cenu za par dinara i privuče sve prodavce. Otkud uopšte ideja da kupac pri kupovini ima u vidu interese drugih kupaca i da ih stavlja iznad svog ličnog interesa? Agregatni najbolji interes je potpuno irelevantna apstrakcija. Ista situacija nastupiće i ako nijedan od 100 karteisanih kupaca ne izneveri, ali se pojavi 101. - novi kupac - i uradi isto. Kartelsko povezivanje NIJE u interesu kupaca jer ih čini ranjivim na manevre ove vrste. Tvoj drugi zapis dakle ništa nije doveo u sumnju.
Nemanja, samo oko ovoga.
Prvo, otkupljivaca sa hladnjacama koliko smo videli iz ovih informacija ima oko sto. I ima ih i domacih i stranih, ako ne gresim. Ako ih ima sto, kako u isto vreme i teorijski moze "ne postojati sloboda ulaska" u taj biznis?
Drugo, ako mogucnost ulaska po vama treba da bude "nesto vise od pukog odsustva zakonskih prerpreka", onda se postavlja pitanje sta je to? Da li to znaci da birokrati treba da arbitriraju koja vrsta "trzisne strukture" je opravdana, koja nije, kakve cene su dozvoljene, kakve nisu itd. Nije uvek pozeljno da postoji mnogo konkurenata sa stanovista ekonomske efikasnosti. Nekada je monopol ili samo nekoliko firmi pozeljna trzisna struktura. Ekonomske "barijere ulasku" su samo drugo ime za superiornu ekonomsku efikasnost. Microsoft postavlja meni enormne tehnoloske i investicione barijere ulasku u industriju PC softvera, ali mmi se ne cini da bi adekvatna politika bila da se te barijere meni smanje. Obratno, to bi bila katastrofa, Isto tako, ako je trziste slobodno i ima samo 100 otkupljivaca malina, onda to znaci da nema dovoljno trzista ni uslova za 101-og. I tu je kraj. Jer da ima, on bi se pojavio.
I na kraju, ostalo je nejasno zasto bi hipoteticki dogovor 100 otkupljivaca o zajednickoj ceni bio krsenje pravila konkurencije a dogovor malinara o zajednickoj ceni ne bi. Ja tu vidim samo bias na stranu radnog naroda i ostrakizam kapitala i kapitalista koji uvek moraju biti neki zlikovci i na koje se primenjuju posebni standardi.
Перица:
U najboljem ličnom interesu bilo kojeg od 100 kupaca jeste da namagarči 99-oricu, da podigne cenu za par dinara i privuče sve prodavce.
Како кад. Зависи од тога да ли купац има капацитета да купи сву робу, какав је општи однос понуде и тражње на тржишту и много чега другог. Ја мислим да у неким ситуацијама такав интерес може постојати, и да ће се продавци, ако су паметни, удружити ради остварења тог интереса. При том имај у виду да повезивање може да битно умањи трошкове пословања до којих долази надметањем(нпр. за рекламирање) а не само да увећа зараду.
Иван:
Ako ih ima sto, kako u isto vreme i teorijski moze "ne postojati sloboda ulaska" u taj biznis?
Иване, као што сам написао, не знам ништа о стварној ситуацији на тржишту малина, тако да се моја прича о картелу 100 купаца не односи на ту ситуацију већ на замишљен модел у којем би такав картел могао настати. Мислио сам да је то било довољно јасно предочено у претходним записима. Отуда, то што сам рекао да је картел легитиман ако постоји слобода уласка на тржиште је мој општи став (док се не уверим у супротно) а не став према стању на тржишту откупа малина, о чему знам само оно што чујем од других.
Drugo, ako mogucnost ulaska po vama treba da bude "nesto vise od pukog odsustva zakonskih prerpreka", onda se postavlja pitanje sta je to?
Тачно, поставља се питање и ја немам одговор на њега, али сам сигуран да је за легитимност картела потребно више од пуког одсуства законске препреке. Нпр. ако у неком граду (рецимо, на неком пацифичком острву да би било егзотичније) има 5 трговинских фирми које се договоре да успоставе цене на вишем нивоу уместо да умањују свој профит кроз надметање, проблем би се тржишно могао решити уласком нове фирме која није укључена у картел. Међутим, иако не постоји законска препрека за улазак на тржиште, може постојати фактичка, и то препрека коју потенцијални нови актери не могу никако отклонити - нпр. нема расположивог земљишта за изградњу нових продавница.
Nekada je monopol ili samo nekoliko firmi pozeljna trzisna struktura.
Наводите у наставку пример за "Мајкрософт" али нисам разумео који је Ваш став у погледу "смањивања економских баријера".
Isto tako, ako je trziste slobodno i ima samo 100 otkupljivaca malina, onda to znaci da nema dovoljno trzista ni uslova za 101-og. I tu je kraj. Jer da ima, on bi se pojavio.
Ово наравно није истина. Заправо, улазак и опстанак сваког новог учесника на тржиште на којем други фактори нису промењени је доказ да је и у претходном стању било места за још једнога. Непојављивање 101-ог може да значи да нико још није препознао да има места и за њега на тржишту, а не нужно да места нема.
I na kraju, ostalo je nejasno zasto bi hipoteticki dogovor 100 otkupljivaca o zajednickoj ceni bio krsenje pravila konkurencije a dogovor malinara o zajednickoj ceni ne bi.
А ко је рекао да не би?
Nemanja, ti otkupni kapaciteti koje pominjete kao jedan od uslova, su upravo najvažniji razlog zašto je cena takva kakva jeste. Otkupni kapaciteti nisu ništa drugo nego tražnja, i oni moraju da se izjednače sa ponudom pri nekoj ceni. Pošto je tražnja tolika (mala), cena je tolika i za to nije potreban nikakav poseban dogovor kupaca.
Drugo, teorijski je moguće da 100 učesnika bude u kartelu. Ali to je loša teorija, jer u praksi pada. U istoriji nije zabeležen slučaj od 100 kartelista. Sa druge strane, zabeleženo je mnogo slučajeva gde ni dvojica ili trojica kartelista nisu uspeli da se dogovore o održanju cena. Karteli su notorno nestabilni, čak i sa samo par učesnika. A što ih je više, to se lakše raspadnu. 100 je već naučna fantastika.
Činjenice u slučaju malina.
Č1: NE postoji nikakva zabrana izvoza ili ograničavanje. JEdnostavno ili imaš veliki frižider da uskladištiš otkupljeno ili ga nemaš. Preko 200 velikih frižidera postoje na toj relativno maloj površini.
Č2: CEna je samo jedan deo cele priče odnosa izmedju hladnjačara i proizvodjača. Hladnjačar mu daje kredite za djubrivo, za podizanje nasada i sl.
Č3: Godišnja cena se odredjuje na način da hladnjačar hoće najveću moguću zaradu ove godine ali i proizvodnju narednih godine, što znači da ne sme biti smanjenja površina, iliti mora imati zadovoljnog proizvodjača.
Č3: Cena zaista jeste više manje ista i nema tu puno iskakanja pojedinih (105) hladnjačara. Svi se oni više manje razumeju. Medjutim cenu odredjuju najveći tj najkonkurentniji, a ostali prate najveće.
Č4: Ovaj gospodin Terzić je i prošle godine hteo da protestuje kada je cena bila 2EURA, njemu je najlepše kada može da ima pažnju.
MAline nisu dobra priča jer tu zaista nema kartelskog monopola, čak naprotiv ima jako puno lepe konkurencije, ali ako za primer uzmemo mlinare kojih ima preko hiljadu ali petnaestak najvećih ima asocijaciju u okviru koje se dogovore oko cene, pa čak to i javno saopšte i potpišu.
ZAto sam ja postavio pitanje da li je dogovor dva ili 100 učesnika na tržištu monopol ili ne, ma koliki tržini udeo neko imao.
NA kraju komisija je rekla da nije jer je jedan od tih potpisnika tamo nekom seljaku platio nešto više ili manje, ne sećam se, a to što su svi ostali plaćali isto nije važilo.
Znači da li dovoljno igrača automatski eliminiše svaki monopol? pa čak i ako postoje jasni dogovori najvećih, koji diktiraju cenu?
Nemanja,
problem sa ekonomskim barijerama ulasku kao analitickom kategorijom je u sledecem: mi ne znamo kako da razlikujemo finansijske i tehnoloske "barijere ulasku" konkurenciji od superiorne ekonomske efikasnosti. Zato sam spominjao Majkrosoft kao primer. Njegova sposobnost da proizvede operativni sistem koji koriste milijarde ljudi po odredjenoj ceni je enormna barijera mom ulasku u taj biznis. I to nisu zakonske barijere jer me niko ne sprecava da pokusam. Po vasoj logici, ta situacija je losa i predstavlja ugrozavanje konkurencije. Jedini nacin da se toj vasoj logici udovolji je da se Majkrosoft natera da bude manje efikasan, da bi smanjio barijere ulasku meni. Ako mislite da je ovo preteran primer, postavite onda granicu - ko ima pravo da se zali na Majkrosoftove "barijere ulasku" i u ime kojih nacela?
Vi kazete da je kartel legitiman sve dok postoji sloboda ulaska drugih. Ali, sta znaci "sloboda ulaska"? Ako to nije odsustvo zakonskih i regulatornih barijera, onda ot moze znaciti jedino fakticku mogucnost ulaska, sto ce reci vecu efikasnost neke ausajderske firme. Ali, to znaci da vi ocekujete da drzava arbitrira u konkurentskom procesu i da ona odredjuje rezultate konkurencije.
Osim toga, rekli ste da nije potrebno da postoji evidencija o 'zaveri" da bi nesto bilo kartel, dovljno je da jedan snizi cenu a ostali ga prate. Ali, "snizi" u odnosu na sta? U odnosu na zelje kupca? Kakav je to argument?
Sto se tice malinara, pa oni su kartelski odredili cenu, to je jasno. Oni to uvek rade. Oni se i bune sada zato sto otkupljivaci nece da im plate njihovu zamisljenu, kartelski dogovorenu cenu od valjda 120 dinara. Ako sad kazete da je i to napad na konkurenciju, onda nemamo drugog resenja nego da kolektivizujemo poljoprivredu sasvim i da i prozivodnju i otkup malina poverimo drzavi. Jedino tako cemo spreciti ugrozavanje konkurencije. Ako ne kazete to, onda je nejasno u cemu je razlika izmeju malinara i otkupljivaca jer jedni nude zajednicku cenu ("nisku") a drugi traze zajednicku cenu ("visoku")? Osim sto malinari misle da imaju pravo da koriste drzavu da dekretom natera ove druge da plate njihovu zamisljenu cenu.
"Заправо, улазак и опстанак сваког новог учесника на тржиште на којем други фактори нису промењени је доказ да је и у претходном стању било места за још једнога. Непојављивање 101-ог може да значи да нико још није препознао да има места и за њега на тржишту, а не нужно да места нема."
Pa ce onda drzava da "prepozna" u njegovo ime da ima mesta za njega? Konkurencija i jeste izmedju ostalog proces otkrivanja, tj prepoznavanja sansi za sticanje profita. Ako su cene visoke u nekoj grani i postoji kakvo-takvo trziste kapitala to ce se prepoznati i kapital ce teziti tamo. Nema drugog nacina da se prepozna da li u nekoj grani postoji sansa da se pojavi jos konkurenata osim slobodnog trzisnog procesa. Dakle, ako u enkom konkrentnom trenutku nema novih konkurenata u nekoj grani, to znaci da u tom trenutku NEMA MESTA za novog konkurenta. Da li ce ga sutra biti videcemo. Ali to zavisi od konkurentskog procesa aposteriori a ne od apriorne odluke nekog birokrate.
Nemanja,
problem sa ekonomskim barijerama ulasku kao analitickom kategorijom je u sledecem: mi ne znamo kako da razlikujemo finansijske i tehnoloske "barijere ulasku" konkurenciji od superiorne ekonomske efikasnosti. Zato sam spominjao Majkrosoft kao primer. Njegova sposobnost da proizvede operativni sistem koji koriste milijarde ljudi po odredjenoj ceni je enormna barijera mom ulasku u taj biznis. I to nisu zakonske barijere jer me niko ne sprecava da pokusam. Po vasoj logici, ta situacija je losa i predstavlja ugrozavanje konkurencije. Jedini nacin da se toj vasoj logici udovolji je da se Majkrosoft natera da bude manje efikasan, da bi smanjio barijere ulasku meni. Ako mislite da je ovo preteran primer, postavite onda granicu - ko ima pravo da se zali na Majkrosoftove "barijere ulasku" i u ime kojih nacela?
Vi kazete da je kartel legitiman sve dok postoji sloboda ulaska drugih. Ali, sta znaci "sloboda ulaska"? Ako to nije odsustvo zakonskih i regulatornih barijera, onda ot moze znaciti jedino fakticku mogucnost ulaska, sto ce reci vecu efikasnost neke ausajderske firme. Ali, to znaci da vi ocekujete da drzava arbitrira u konkurentskom procesu i da ona odredjuje rezultate konkurencije.
Osim toga, rekli ste da nije potrebno da postoji evidencija o 'zaveri" da bi nesto bilo kartel, dovljno je da jedan snizi cenu a ostali ga prate. Ali, "snizi" u odnosu na sta? U odnosu na zelje kupca? Kakav je to argument?
Sto se tice malinara, pa oni su kartelski odredili cenu, to je jasno. Oni to uvek rade. Oni se i bune sada zato sto otkupljivaci nece da im plate njihovu zamisljenu, kartelski dogovorenu cenu od valjda 120 dinara. Ako sad kazete da je i to napad na konkurenciju, onda nemamo drugog resenja nego da kolektivizujemo poljoprivredu sasvim i da i prozivodnju i otkup malina poverimo drzavi. Jedino tako cemo spreciti ugrozavanje konkurencije. Ako ne kazete to, onda je nejasno u cemu je razlika izmeju malinara i otkupljivaca jer jedni nude zajednicku cenu ("nisku") a drugi traze zajednicku cenu ("visoku")? Osim sto malinari misle da imaju pravo da koriste drzavu kao sprovodioca svog kartelskog dogovora.
"Заправо, улазак и опстанак сваког новог учесника на тржиште на којем други фактори нису промењени је доказ да је и у претходном стању било места за још једнога. Непојављивање 101-ог може да значи да нико још није препознао да има места и за њега на тржишту, а не нужно да места нема."
Pa ce onda drzava da "prepozna" u njegovo ime da ima mesta za njega? Konkurencija i jeste izmedju ostalog proces otkrivanja, tj prepoznavanja sansi za sticanje profita. Ako su cene visoke u nekoj grani i postoji kakvo-takvo trziste kapitala to ce se prepoznati i kapital ce teziti tamo. Nema drugog nacina da se prepozna da li u nekoj grani postoji sansa da se pojavi jos konkurenata osim slobodnog trzisnog procesa. Dakle, ako u enkom konkrentnom trenutku nema novih konkurenata u nekoj grani, to znaci da u tom trenutku NEMA MESTA za novog konkurenta. Da li ce ga sutra biti videcemo. Ali to zavisi od konkurentskog procesa aposteriori a ne od apriorne odluke nekog birokrate.
Славиша,
Хвала на примедби. Она заиста проблематизује потребу продаваца да уопште праве картел.
Иване,
Ако погледате још једном оно што сам раније писао приметићете да, полемишући са мном, у ствари полемишете са ставовима које уопште нисам изнео.
„Мајкрософт“: Постоје и друге фирме које нуде своје оперативне системе, и колико ми је познато, оне нису ни у каквом картелу са „Мајкрософтом“, већ са њим покушавају да се надмећу. Сваки корисник може веома лако да инсталира неки новостворени оперативни систем. Дакле, не постоје ни законске ни фактичке препреке, тако да на овој равни пример „Мајкрософта“ нема много везе са овим о чему сам причао.
Vi kazete da je kartel legitiman sve dok postoji sloboda ulaska drugih. Ali, sta znaci "sloboda ulaska"? Ako to nije odsustvo zakonskih i regulatornih barijera, onda ot moze znaciti jedino fakticku mogucnost ulaska, sto ce reci vecu efikasnost neke ausajderske firme. Ali, to znaci da vi ocekujete da drzava arbitrira u konkurentskom procesu i da ona odredjuje rezultate konkurencije.
Као што сте могли видети, нисам баш нарочито разрадио мисао о „фактичким баријерама“ које би могле бити релевантне да доведу у питање легитимност картела. У сваком случају, склон сам томе да их веома рестриктивно тумачим (као у примеру пацифичког острва и непостојања земљишта за изградњу тржног центра). Дакле, уопште није реч о томе да држава треба да „неефикаснима аутсајдерима“ даје „ветар у једра“, већ да треба да пружи заштиту онима које нелегитимни картел угрожава (а то уопште нису аутсајдери, већ корисници услуга картела који немају алтерантиву). Да ли је држава то кадра да учини, а да не направи већу штету од користи? Не знам, али треба испитати.
Osim toga, rekli ste da nije potrebno da postoji evidencija o 'zaveri" da bi nesto bilo kartel, dovljno je da jedan snizi cenu a ostali ga prate.
То уопште нисам рекао, већ да се и уз споразум и без споразума купаца може доћи до исте цене. Дакле, постизање неке цене на тржишту без договора свакако да није картел или завера, нити би могло бити спорно на било који начин.
Sto se tice malinara, pa oni su kartelski odredili cenu, to je jasno. .... Ako sad kazete da je i to napad na konkurenciju, onda nemamo drugog resenja nego da kolektivizujemo poljoprivredu sasvim i da i prozivodnju i otkup malina poverimo drzavi. Jedino tako cemo spreciti ugrozavanje konkurencije.
Државни органи не би требало да се обазиру на захтеве једне стране да друга страна снизи/повиси цену, а не би требало ни да посредују у њиховим преговорима. Међутим, свако би требало да има могућност да од државног органа (у нашем случају Комисије, не министарства) затражи да се картелски споразум огласи ништавим, ако су испуњени законски услови за то. Шта ће после да буде, то јест, која ће цена или цене бити постигнуте на тржишту и да ли ће уопште доћи до трговине није ствар државе.
Pa ce onda drzava da "prepozna" u njegovo ime da ima mesta za njega? ..... Dakle, ako u enkom konkrentnom trenutku nema novih konkurenata u nekoj grani, to znaci da u tom trenutku NEMA MESTA za novog konkurenta. Da li ce ga sutra biti videcemo. Ali to zavisi od konkurentskog procesa aposteriori a ne od apriorne odluke nekog birokrate.
Ја Вам објасним да је то што тврдите логичка грешка, а Ви ме оптужите да желим да укључим бирократе које ће да процењују колико треба да има конкурената! Ствари у животу нису и не морају да буду савршене, па нема никаквог смисла инсистирати ни на томе да је слободно тржиште у сваком тренутку свог постојања савршено. Дакле, ни учесници на тржишту нису увек кадри да одмах препознају свој најбољи интерес, па зато чине погрешне пословне потезе на своју штету (њихова ствар) или не чине добре пословне потезе одмах чим се укаже прилика (њихова ствар). Могу имати погрешну процену, мањак информација, бити лоше организовани, шта год. И поново Вам кажем: појава и опстанак новог купца или новог продавца на тржишту неке робе, ако се ништа друго није променило, емпиријски је доказ да је и у претходном стању било места за још једнога.
Post a Comment