Naime, u Engleskoj je većina hrane oslobođena plaćanja PDV-a, ali čips nije. Proizvođač (Procter and Gamble) je tvrdio da Pringles nije čips (jer ima samo 40% krompira) i da se zato na njega ne treba obračunavati PDV. Međtuim, sada je konačno presuđeno da Pringles jeste čips i da zato P&G duguje engleskom budžetu 140 miliona evra.
Moja presuda je sledeća - stopa PDV treba da bude jedinstvena za sve proizvode.
12 comments:
Tvoja "presuda" jeste najjednostavnija, ali nadam se da nije i najbolja. Rešenje je - pisati sve zakone - pa i ovaj - matematički egzaktno. Ja verujem član zakona može da bude kompleksnij od tvog predloga (i da samim tim odrađuje još neku svrhu), a da i dalje bude egzaktan i imun na različita tumačenja.
Jako je tesko precizno definisati svaku pojedinacnu grupu proizvoda.
Recimo, mozes da kazes da mleko i mlecni proizvodi nisu oporezivi, a da pivo jeste, ali sta radis kad neko pocne da prodaje BILK (mesavina mleka i piva, prodaje se u Japanu)? :)
http://www.japanprobe.com/?p=1059
Ja bih samo pojačao "presudu": sve poreske stope treba da budu ujednačene, tj. "ravne", ne samo stopa PDV-a. To rešenje je svakako najjednostavnije za primenu, najrealnije, a i najbliže onom koje bi se moglo smatrati najpravednijim. Svi su onda obveznici poreza i svako doprinosi budžetu shodno svojoj ekonomskoj snazi (izraženoj kroz obim potrošnje).
Doduše, država štiti svačiju imovinu - nekom veću a nekom manju, već koliku je ko ima - ali štiti i fizičku bezbednost, svima podjednako. No, zanemarimo ovog puta to da bi zbog te okolnosti idealan, najpravedniji porez u stvari bio: mala glavarina, plus ravna stopa PDV na sve proizvode i usluge.
@Marko
Znam da je teško. I sigurno je ponekad neizvodljivo. Ali sam ubeđen da je često izvodljivo. Znači, mlečni proizvod može da bude definisan kao proizvod koji minimum 97% potiče od mleka i ne sadrži alkohol (, kofein, THC...) ni u tragovima. I ovo je već mnogo bolje. A neki prehrambeni tehnolog bi valjda umeo da napravi dosta ozbiljniju definiciju nego ja.
Lighthouse, nadam se da misliš na poreze u užem smislu reči. U tom slučaju mogu da se složim sa tobom i da ovu filozofiju iz prethodnog pasusa prenesem na teren akciza.
A za akcize mislim da su u principu jako dobra stvar. One onako usput umeju da rade posao poreza (tj pune budžet), a pre svega umeju da "meko" regulišu korišćenje nekih stvari koje iritiraju stanovništvo a nisu baš za pravo zabranjivanje.
Kao što su recimo fosilna goriva koja gadno smrde.
Nadam se da vaš liberalizam ne ide dotle da se protivite regulaciji smrada po naseljima.
Zmau, u Vama se krije pravi birokrata.
Koja to goriva ne oslobadjaju miris?
p.s. Zbog tog "mekog" regulisanja iritirano stanovnistvo cesto kupuje na crnom trzistu!
Jes, priznajem, imam čudnu naviku - volim da dišem - pa sam malo sitničav.
Ne znam koje gorivo ne smrdi, ne pada mi ni jedno na pamet. Ne razumem poentu pitanja.
Предност јединствене стопе ПДВ је што носи мање администрирања, мање дилема попут овде изнетих а самим тим мање трошкова и у крајњој линији веће шансе да новац оде за оно чему је намењен. Невоља код пореза на потрошњу (па и ПДВ) је што они делују дестимулативно на потрошњу, па самим тим и на производњу добара и услуга. Или пак доводе до фиктивне производње услуга (као што се види из неколико недавних случајева где су фирме због умањења ПДВ плаћале фиктивне услуге по лажним фактурама). Са становишта државе јединствена стопа ПДВ за сва добра и услуге има ману у томе што не може преко пореске политике да постигне редистрибутивне ефекте у економији. Међутим, и ту ми се чини да је одсуство ПДВ на храну мање логична мера државне интервенције од нпр. субвенција пољопривредним произвођачима. Нпр. Влада ВБ тако помаже свима који производе, прерађују и продају храну која се продаје на тржишту ВБ, а кроз директне субвенције би за исте паре (т.ј. мањи приход буџета) могла да помогне знатно више нпр. само домаћим произвођачима и прерађивачима. Наравно, ако се пође са становишта да држава не треба да интервенише онда је одговор јасан - јединствена стопа ПДВ или чак давање приоритета другим облицима пореза уместо пореза на потрошњу (опорезовање имовине, главарина).
Ima jos problema.
Jedan je "politicki". Kad drzava diferencira poreske stope, onda svi privrednici nagrnu u vladu da ubedjuju da je bas i njihov proizvod bitan i da bas i on treba da bude na nizoj stopi PDV. Otvara se mogucnost za korupciju, kako u procesu pisanja propisa, tako i u procesu sprovodjenja. Recimo, pre 2000. je postojalo mnogo stopa poreza na promet, u opsegu od 0 do 33%. Garderoba za odrasle se oporezivala sa 25% (recimo), a za decu sa 5%. Imali smo majice "za decu" koje je mogao Vlade Divac da obuce.
Naravno, obrazlozenje je - pa necemo valjda sirotinju da teramo da placa porez na hleb? Ali, ako postoji zelja da se pomogne sirotinji, direktan kes transfer ka siromasnima je mnogo bolji od smanjenja poreza. Ovako i Miskovic jede jeftiniji hleb.
Treci problem je ekonomistima najvazniji - stvaraju se nepotrebne distorzije na trzistu.
zmau,
Meni akcize u nacelu ne smetaju, ali mi cesto smetaju u praksi. Na primer, u Srbiji je jedno vreme postojala akciza na so i strane vocne sokove. Kakve to ima veze sa zagadjenjem?
Osnovni problem sa vasim stavom "nesto iritira stanovnistvo pa tu treba staviti akcizu" je sto ne odgovora na pitanje kolika akciza treba da bude. Da li je to 2, 20 ili 200 dinara po litru benzina? U Srbiji je to danas 44 dinara. Da li je to mnogo ili malo?
To što se u nekom momentu Mali Perica dohvatio definisanja poreskih stopa pa podelio garderobu na dečju i garderobu za odrasle nije baš neki razlog da potpuno odustanemo od takve politike. (Naravno, ako se u startu uopšte dogovorimo da za takvom politikom ima potrebe ;) ). Nekako imam utisak da u kolko tolko ozbiljnoj državi može da postoji konsenzus oko nekih artikala koje treba rasteretiti.
A propo akciza, nisam ni ja tvrdio da ih neko u ovoj državi inteligentno definiše (taman posla), nego samo da su akcize sasvim logična tema za razmišljanje, javnu raspravu, definisanje i naplatu. I kao sredstvo punjenja budžeta, akcize mi se mnogo više dopadaju nego porezi.
Marko reče :
Osnovni problem sa vasim stavom "nesto iritira stanovnistvo pa tu treba staviti akcizu" je sto ne odgovora na pitanje kolika akciza treba da bude. Da li je to 2, 20 ili 200 dinara po litru benzina? U Srbiji je to danas 44 dinara. Da li je to mnogo ili malo?Naravno da ne mogu jasno da odgovorim da li je bolje 20 ili 200, ali mogu da tvrdim da je i 20 i 200 bolje od 0. Površno posmatrajući meni je tih 44 izuzetno malo jer je vazduh prilično zagađen, a saobraćaj prilično gust i spor. Međutim, taj problem je kompleksan i ne može se kvalitetno rešiti jednostavnim sredstvom kao što je akciza. Nego je moguće i potrebno odraditi nekoliko drugih regulacija i deregulacija. Imam i sasvim konkretne ideje na tu temu, ali se bojim da ne odemo suviše u oftopik.
zmau,
Ovde imamo dve stvari - jedno je diferencijacija poreskih stopa, a drugo su akcize.
Prvo oko poreskih stopa. Smanjenjem poreskih stopa pomazes kupcu, to je ocigledno. Da li pomazes i proizvodjacu (sto pominje Nemanja vezano za poljoprivrednike)? Ne nuzno. Sve zavisi od konkretnog oblika kriva traznje i ponude, ali mislim da se moze slobodno tvrditi da je uticaj na proizvodjaca relativno mali (jer ako pocne vise da se prodaje neki proizvod, mozda to privuce dodatnu konkurenciju i dodatno spusti cenu).
E sad, ako vec zelis da pomognes potrosacu, zasto zelis da pomognes i relativno bogatom potrosacu (poput Miskovica, koga sam vec pomenuo)? Zar nije bolje socijalnu politiku voditi merama socijalne politike (kes transferima ka siromasnima), umesto putem poreske politike, kada ne postoji mogucnost targetiranja siromasnih?
Sto se akciza tice, ovde ne govorimo bas o akcizama (kao specificnim porezima), vec o necemu sto se u ekonomiji zove Piguovi porezi (Pigu je ekonomista koji je to prvi predlozio) - a ideja je da se dodatno oporezuju (subvencionisu) proizvodi koji proizvode negativne (pozitivne) eksterne efekte.
U nacelu, ekonomisti nemaju nista protiv same ideje, ali se uvek kao kljucno postavlja upravo pitanje VISINE dodatnog poreza. To ne bi bio problem kada bi, makar u nacelu, znali kako da izracunamo visinu poreza. Ali, ima ekonomista koji tvrde da je ta visina ne samo teska za izracunavanje, vec da je prakticno neizracunljiva.
Kao primer, navodim akcizu na gorivo u Americi u Evropi. U Evropi je oko 50 eurocenti po litru, a u Americi oko 5 eurocenti po litru. To nije posledica toga sto gorivo posebno smrdi Evropljanima, vec toga sto u Americi skoro svi voze i politicki je veoma tesko dodatno oporezovati vozace. Znaci, do visine akcize se doslo kroz "politicki proces", a nemamo uopste razloga da verujemo da taj proces dovodi do optimalnih rezultata.
Ti kazes da je i 20 i 200 bolje od nula. To nije tacno. Ako je optimalni porez 30 dinara po litru, onda je 0 bolje od 200.
I sasvim je moguce da je upravo to slucaj sa cigaretama na Zapadu, gde je porez mozda 4-5 evra po paklici. Mislim da se NIKAKO ne moze dokazati da su eksterni efekti jedne paklice cigareta tako visoki, u slucaju kada je pusenje zabranjeno na poslu i bilo gde gde pusac uopste moze doci u kontakt sa drugim osobama.
Znaci, iako se doslo do ociglednog umanjenja eksternih efekata (kroz prakticno nametanje pusenja jedino kad si sam), nije doslo do odgovarajuceg smanjenja akciza, sto meni govori da akcize "u praksi" nemaju nikakve veze sa akcizama "u teoriji", vec da se koriste za nametanje moralnih stavova vecine u drustvu.
E sad, ako vec zelis da pomognes potrosacu, zasto zelis da pomognes i relativno bogatom potrosacu (poput Miskovica, koga sam vec pomenuo)? Zar nije bolje socijalnu politiku voditi merama socijalne politike (kes transferima ka siromasnima)
Miškovića nema mnogo i njihova potrošnja hleba i recimo sapuna je mala sa svakog aspekta (recimo u odnosu na potrošnju kod Sirotanovića kojih ima zilion), tako da će i ta “pomoć” koju mu udeljujem biti mala, a ionako je višestruko pokrivena porezom koji su Miškovići platili. Tako da mislim da ta nepreciznost ne treba mnogo da nas brine.
S druge strane keš transferi “siromašnima” otvaraju ozbiljan prostor za korupciju i to mi je sporno.
ne postoji mogucnost targetiranja siromasnih
Mislim da mogućnost targetiranja postoji obzirom da sirotinja znatno veći deo svog budžeta izdvaja za te osnovne stvari nego Miškovići, tako da je efekat – i pored izvesne nepreciznosti – sasvim konkretan. Btw, ovaj deo priče mi i nije puno bitan, i – kad bi recimo ova polemika bila nekakav pokušaj dogovora o postizbornoj koaliciji – lako bih prepustio da ovo bude po tvom :).
Sto se akciza tice, ovde ne govorimo bas o akcizama (kao specificnim porezima), vec o necemu sto se u ekonomiji zove Piguovi porezi
Hvala na informaciji, nisam ovo znao. Sad sam proguglao i vidim da su akcize dosta neprecizan pojam. Uglavnom, razumemo se na šta mislimo.
To ne bi bio problem kada bi, makar u nacelu, znali kako da izracunamo visinu poreza.
Naravno da takva stvar ne može da se izračuna. I to nije valjda ni prva ni poslednja stvar u nauci (a i šire) koju je nemoguće izračunati, pa se procenjuje. Mislim da sam viđao i u teoriji o cost-benefit analizi procenu sekundarnih efekata investicije na činimise udobnost i zdravlje ljudi, ili nešto slično nemerljivo.
I ta procena bi naravno bila (kao i mnoge druge stvari) stvar političkog dogovora. To je naravno malo neozbiljno, međutim kada bismo tu stvar razmatrali ozbiljno i strogo, šta misliš da li ti uopšte imaš pravo da ugroziš moje iskonsko pravo na udobno disanje ? I da li si – ako ti ovo zvuči kao sitničarenje – raspoložen da okreneš auspuh na unutra ? Kolko sam video, i vi libertarijanci poštujete tu priču o pravu čoveka da ne bude uznemiravan od strane drugog čoveka (celog komšiluka, demokratske većine, nebitno) pa ne verujem da ćeš se ozbiljno usprotiviti ovoj mojoj tezi.
Ti kazes da je i 20 i 200 bolje od nula. To nije tacno. Ako je optimalni porez 30 dinara po litru, onda je 0 bolje od 200.
Kao što rekoh, reč je o proceni. O mojoj proceni. A optimalno ne postoji. A i kad bih računao matematički, dobio bih da je 200 ~7 puta više od 30, a 30 beskonačno veće od 0. Al to nije bitno.
Mislim da se NIKAKO ne moze dokazati da su eksterni efekti jedne paklice cigareta tako visoki
I ja verujem da te akcize debelo pokrivaju recimo odgovarajuće troškove lečenja. I da ostane i za pivo. Ali teško ćeš kvantifikovati sav prezir koji se recimo u meni nakupio u poslednjih dvadesetak godina prema toj sorti ljudi, sav smrad kojeg sam se nagutao i sve konflikte u koje sam ulazio i u koje nisam ulazio po čekaonicama, vozovima, studentskim sobama i još mnogim javnim mestima.
sto meni govori da akcize "u praksi" nemaju nikakve veze sa akcizama "u teoriji",
bar o ovome nema potrebe da raspravljamo :)
vec da se koriste za nametanje moralnih stavova vecine u drustvu.
Jasna stvar. Ali nekako baš u ovom konkretnom slučaju naglo otupi i ogluvi moj osećaj za prava pojedinca ;).
A što udariše na čips, majka mu stara? Šta li im je ćips zgrešio?? :-)
Post a Comment