Moji stavovi o RTS su manje-više poznati. U jesen 2005. godine sam s ponosom organizovao i sproveo jedinu koliko-toliko ozbiljnu akciju protiv obavezne TV pretplate. Moji stavovi koji su tada izneti ne mogu se hiperlinkovati pa dajem tekst u celini:
Odluka da od oktobra sva domaćinstva Srbiji moraju da plaćaju uslugu koju nisu tražili, posebno u situaciji kada postoje desetine TV i radio stanica koje besplatno pružaju sličnu uslugu nije ništa drugo nego otimačina. Ona je direktno favorizovanje državnog vlasništva u odnosu na privatno i nametanje stavova manjine većini građana. Ovi stavovi vladi su manje-više jasni (budući da se dokazala kao dosledan neprijatelj slobodnog tržišta), pa se odluka teži zamagliti kroz vaspitnu i nacionalnu retoriku i potrebu objektivnog informisanja.
Nažalost, svi ovi argumenti su „carevo novo odelo“. Prosečan potrošač danas za 300 dinara može dobiti ponudu od preko 50 kanala koji nude sve sadržaje: od informativnog programa, zabave, kulturne, naučno-obrazovnih emisija, pa zaključno sa kanalima koji su posvećeni najužim oblastima. Od tih kanala, preko 30 su na srpskom ili hrvatskom jeziku, ili su titlovani na te jezike. Većina njih daje vesti, i na njima se mogu čuti i stavovi koji nisu rado viđeni na državnoj televiziji.
Kako je jasno da argument informacija nije dovoljno dobar poteže se vaspitanje i kultura: drugim rečima neko treba da prosveti Srbiju, a to će učiniti vlast koja je postala čuvena po progonu medija, fizičkim napadima na novinare i prkonjenju pred svetom. Ostaje pitanje kako radio difuzna agencija namerava da natera stanovništvo da se prosveti - osim ako ne misli, ili da zatvori TV stanice koje „upropaštavaju“ narod, ili da natera građane Srbije da gledaju RTS. Ostaje gorak ukus da se građani Srbije proglašavaju zaostalim jer ne žele da konzumiraju ono što im nudi kvazi elita.
Ako je program RTS zaista toliko poboljšan, najbolje bi bilo da se skrembluje i da građani na dobrovoljnoj osnovi plaćaju pretplatu. Ako je program toliko dobar njega bi verovatno rado gledala većina građana. To naravno podrazumeva da prestane i bilo kakvo budžetsko finansiranje teško shvatljivih rashoda.
Ako se ne pruži odlučan otpor konačan rezultat će biti da će siromašni koji su najviše podržavali populističke ideje platiti ceh. Za samo godinu dana pretplatom će od građana biti konfiskovano najmanje 120 miliona evra, za nešto što im besplatno nude brojne druge TV stanice. Za nešto manje od 50 evra kolika je godišnja pretplata moguće je priključiti se na kablovsku televiziju bilo gde u gradskim sredinama, nabaviti kvalitetne antene i pojačivače ili plaćati rate za kupovinu satelitske antene.
Na građanima Srbije je da odluče da li će ćutati na novi namet ili će se pobuniti jer nije reč samo o otimačini novca, nego i o negiranju zdravog razuma većeg dela nacije.
Vreme je pokazalo da sam bio u pravu i moje mišljenje deli većina nacije koja ne želi da baca pare na gluposti. Međutim, danas imam još nekoliko pitanja:
- Da li je moguće da u ijednom Dnevniku bude manje od 10-ak flagrantno pogrešnih akcentovanja. Da li je to doprinos RTS opismenjavanju nacije?
- Da li je moguće da ijedan Dnevnik prođe bez idiotskih izveštaja sa sela u stilu romantičara 19. veka koji nemaju ikakve veze sa realnošću?
- Da li svi dopisnici moraju odražavati lokalni kraj tako što pokazuju da ne znaju književni srpski jezik?
- Da li je moguće da se u Dnevniku do iznemoglosti ne hvali aktuelna vlada, bilo Koštuničina, bilo ova formalno Cvetkovićeva?
- Kada će krenuti taj školski i naučni program, osim ako "48 sati svadba" nije sociološka studija?
- Da li su razna sela i babe koje se češljaju umetnički programi?
- Da li je moguće da sportski komentatori nekada ne iskažu antizapadnjaštvo, prezir prema SAD, teoriju svetske zavere i elementarno nepoznavanje sporta koji komentarišu?
- Da li je moguće da se ovaj RTS iz 2009. godine ni u čemu ne razlikuje od onoga koji je spaljen 2000. godine, osim u idolu kojeg hvali?
Zbog svega gore pomenutog nije pitanje treba li nam ovakav ili onakav javni servis budući da isti postoji u većini zemalja EU, već zašto se RTS ne privatizuje ili ukine?
13 comments:
Проблем код претплате је то што је она порез који се не зове тим именом. Да би била заиста претплата, онда би се наплаћивала од корисника. Међутим, садашњи систем не само да не обезбеђује да се наплата изврши од стварних корисника, већ није реч ни о претпостављеним корисницима, већ власницима бројила за струју. А програм је мање - више питање укуса. Неке емисије су добре, неке нису.
Nemanja, problem sa pretplatom je to sto ona postoji....
Smuči mi se kada uporno na RTS-u akcentuju pogrešno reči "septembar", "oktobar", "novembar", "decembar", "Australija" i sl.
To mi je neverovatno... Ali nikad se ne prevare da ih akcentuju pravilno.
Meni je ipak porazavajuca jedna druga cinjenica, a to je da taj zakon postoji, niko ga ne postuje (citaj 80% stanovnistva uopste ne placa pretplatu), i niko se naravno ne buni, niko nije kaznjen, jednostavno, sistem ne funkcionise. U normalnoj zemlji ljudi bi mozda izasli na ulice da bi se taj zakon ukinuo ali bi se do tog trenutka zakon kakav god da je - postovao. Welcome to Serbia.
Inace, mislim da je najveca tragedija ovog RTS-a nedostatak bilo kakvog obrazovnog programa. U moje vreme (ja imam 34 god btw) u prepodnevnim casovima isao je solidan skolski program, danas kada setam kanale pa dodjem i do rts-a vidim americke serije za starije od 16 koje se uredno emituju u 10 am.
Inace, ja sam od onih koji placaju ono sto koriste, mobilni, Inernet, Cable, 3g i sve naravno uredno placam. Televiziju uopsteno jako malo gledam, RTS ne gledam uopste, tako da od mene dinara dobiti nece pa makar me i tuzili (ne verujem da ce se to ikada desiti).
Zašto bi bilo ko izlazio na ulice ako je zadovoljan postojećim stanjem. :)
Tj., oni koji ne plaćaju pretplatu, nemaju trenutno nikakvih problema i nemaju razloga za pobunu.
Baš zato što sistem ne funkcioniše niko ne izlazi na ulice... Jer, da funkcioniše, bili bi kažnjeni svi oni koji ne ispunjavaju zakonsku obavezu. Ali, kada bi se to desilo, ljudi bi izašli na ulice, te se to neće desiti. :)
"Sve je to povezano." :)
A mene nervira to vaše "pravilno" akcentovanje i centralizovana kodifikacija jezika uopšte.
Људи, у свакој нормалној земљи (Беликој Британији нпр ако је рачунамо у нормалне :) ) локални медији емитују програм на језику, акценту, дијалекту... којим се прича у том региону. То је сасвим нормално. Код нас НАРАВНО није. Зашто сељаку из околине Димитровграда наметати "књижевни" српски језик ако он већ прича и причаће својим? Ја сматрам великим проблемом наше исфрустриране нације да свако жели да прича "београдски" и да се то форсира на свим локалним медијима.
Толико о акцентима, а што се РТС-а тиче слажем се да је једно велико зло. Све бесплатне ТВ станице имају много квалитетнији програм и особље, и уз све то су бесплатне. Нажалост, ја станујем у Београду, и због газде сам у обавези да плаћам дотичну ТВ претплату и то ме стварно боли.
BTW, ovaj zakon je suprotan Ustavu RS (čak i ovom smešnom, najnovijem), te će, verovatno, kad-tad biti ukinut...
Kodifikacija jezika ima itekako smisla jer smanjuje transakcione troškove, kao i druge kodifikacije kao što su brojevi cipela,dvoslovne skraćenice država i slično. U sferi privatnosti naravno da je svako slobodan da govori kako hoće, mada je činjenica da, na primer, ja i Slaviša međusobno uglavnom komuniciramo na nečemu što jako liči na književni srpski, iako možemo solidno da se ne razumemo ako pričamo dijalektima rodnih krajeva.
Smatram da je bez veze da se na nečemu što je državna televizija ne govori književnim srpskim upravo zato jer to jezik koga razume najviše ljudi. Na šta bi, na primer, ličilo kada zakoni ne bi bili pisani na književnnom srpskom? Koliko bi se povećalo nerazumevanje među ljudima ako bi se ugovaralo na dijalektima koji su nekada jako različiti i koliki bi bili troškovi nekodifikacije.
Konačno između lokalnog govora i elementarne nepismenosti ima mnogo razlike, Australija sa naglaskom na "u" nije lokalizam nego nepismenost. Nije takođe ni problem to što seljaci govore kako inače govore nego što to rade reporteri RTS.
Aleksandre, svojevremeno dok sam pohađao nastavu na fakultetu na kome si i ti čini mi se bio asistent, profesor predmeta 'Stilistika i retorika' (druga godina novinarstva) je kao primer pravilnog akcentovanja koje se često omašuje upravo naveo imenicu 'Australija'. Akcentovanje na prvi slog (tj. U) je po njemu jedino pravilno i studenti su morali to da utuve, a vidim da to sad i primenjuju mada elektronske medije (osim neta) ne konzumiram...
Spider,
a šta profesor kaže za Holandiju, sa akcentom na "o"?
Ja mislim da je pravilno sa akcentom na "a". Ipak, na "o" bi moglo da bude, ako se uzme u obzir izvorno - Holland.
Ali, kako može kod Australije da bude pravilno akcentovanje na "u", to mi baš nije jasno...
Ma naravno da je logično stavljati akcenat na drugi slog kod obe reči. Čak mislim da nema regiona u Srbiji u čijem se govoru koristi ova RTS-ova verzija akcentovanja, ali tu triviju o akcentovanju Australije sam eto zapamtio...
No ovom raspravom o akcentovanju smo se, mislim, udaljili od ideje da je problem sa ovakvom pretplatom jedan suštinski problem ugrožavanja slobode nevezano za sam sadržaj...
Ma u akcentu je problem :)))
Da je dobar, bilo bi opravdano plaćati... :)
Post a Comment