Ja sam od početka čvrsto verovao u to da će Obamina administracija vladati na način koji će mnogi naknadno opisivati kao "autoritarni", a oštriji kritičari kao "fašistički".
Osnova za ovakvu teoriju je činjenica da se ne može slepo verovati u vladu kao rešenje svih problema, a da ne veruješ istovremeno da si ipak ti nekako pozvaniji od drugih da je koristiš za "dobrobit naroda". Tendencija ka politizaciji ekonomije, koja je započela krajem Bušove druge administracije a enormno ojačala već tokom prvih nekoliko meseci prve Obamine, nužno mora voditi političkom autoritarizmu. Ne možeš dati vladi ekonomsku moć, a da joj ne daš političku moć; ne možeš političarima dati dodatna izuzetna ovlašćenja poput kontrole bankarskog sektora ili automobilske industrije, i očekivati da je oni ne upotrebe tj zloupotrebe, što je isto.
Ovo u američkom kontekstu može da iznenadi samo ljude koji imaju idealistički tj. nerealan pogled na američku istoriju. Neki od najslavnijih, najcenjenijih i najviše obožavanih američkih predsednika su bili prilično čisti fašistički diktatori. Linkoln je ukinuo habeas corpus tokom Građanskog rata koji je poveo da spreči zakonitu secesiju Juga, tokom koga je izginulo 650 000 ljudi, a njegovi oficiri počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva u poređenju sa kojima opsade Vukovara i Sarajeva deluju kao dečja igra. On je bacio hiljade političkih protivnika u zatvor i pozatvarao sve novine koje mu se nisu sviđale. Vudro Vilson je bio doktrinarni fašista koji je iskoristio rat da nacionalizuje privredu, organizovao paravosjku koja je nezakonito špijunirala, zastrašivala a povremeno bogami i mlatila sve sumnjivce, uveo prvo ministarstvo propagande u modernoj istoriji (daleko pre Hitlera i Staljina) takođe potrpao sve političke rivale u zatvor i sproveo san svih kolektivista o emancipaciji od kapitalizma putem rata. Franklin Ruzvelt je organizovao "industrijske armije" vrlo slične Hitlerovim, kartelizovao ekonomiju na skoro identičan način kao i Hitler, oživeo i obnovio do u detalje Vilsonovu ratnu ekonomiju, delovao potpuno protivustavno u nizu situacija, ukljućujući otvorenu pretnju da će rasformirati Vrhovni Sud (tj ubaciti u njega još 6 svojih pristalica) ako ovaj ne potvrdi njegov zakon o minimalnim nadnicama, strpao u koncentracione logore desetine hiljada američkih građana samo zbog njihovog sumnjivog etničkog porekla, četiri puta (!) biran za predsednika itd. Musolini mu se divio do imbecilnosti kao "efikasnom diktatoru koji se ne obazire na Kongres i lobije" (pojam "diktator" je naime 1920 ih i 30 ih imao vrlo pozitivnu konotaciju, čak i među američkim progresivcima). Na svakom rangiranju najvećih američkih predsednika ova trojica uvek stoje među prvih pet i predstavljaju heroje američkih "liberala", istih onih koji Buša iz Teksasa smatraju "fašistom" i "gorim od Hitlera" zato što je podvrgavao teroriste ubacivanju stonoge u ćeliju uz napomenu da ne ujedaju, davanju tečne hrane umesto čvrste, agresivnom skretanju pažnje i kao vrhunac, voterbordingu koji se primenjuje i nad američkim marincima.
Ako ovaj kontekst imamo u vidu, Obamine autoritarne tendencije ne deluju neočekivano i neobično, a najmanje kao neki presedan. One su samo bleda senka onog što su radili drugi veliki "progresivci" tokom američke istorije. Ali ključno je uočiti taj paralelizam - da je uvek atak na političke slobode bio u neku ruku propratni efekat ekonomskog kolektivizma, od 19 veka do danas. Ništa se nije promenilo.
Stoga, Obamina nacionalizacija banaka i automobilskih kompanija ne znače samo smanjenje kvaliteta famoznog "korporativnog upravljanja" tj ekonomske efikasnosti preduzeća, nego još važnije, povećanje upliva države u život pojedinaca i mogućnost vlasti da koristi svoju moć da zastrašuje, politički ucenjuje pojedince i kontroliše civilno društvo. Videli smo već kako je to išlo i ide prilikom čerupanja poverilaca tokom procedure stečaja Krajslera. Najnoviji primer je postupanje Bele Kuće sa prodavcima Krajslerovih vozila. Čim je vlada de facto preuzela kontrolu nad Krajslerom, prva stvar koju su uradili jeste da zatvore na desetine prodavnica čiji su vlasnici ljudi koji su davali donacije republikanskoj stranci. Oko 25% prodavnica je na ovaj način već zatvoreno, i među njima prodavnica sadašnjeg republikanskog kongresmena, kao i radnje koje su direktna konkurencija bivšem Klintonovm šefu kabineta.
Ako vam ovo opasno liči na Miloševićevu Srbiju,to je samo zato što politička kontrola ekonomije uvek predvidivo vodi istim rezultatima, kako u ekonomskoj tako i u političkoj sferi. Nema političkih sloboda bez ekonomskih, tj sa vladom koja proizvodi kola, određuje ko će da ih prodaje i kako, ko će da vodi banke, sa kolikom platom, kojoj stranci će da plaća donacije (imate li utisak da je Slobin Telekom ikad donirao opoziciju ili da će Krajsler i njegovi prodavci ikad više donirati republikance, tj bilo koga ko nije trenutno na vlasti?). Stara dilema "tržište ili država" u ekonomskoj alokaciji reusrsa, prevodi se kao "demokratija ili diktatura" u političkoj sferi.
27 comments:
Nikad nije dovoljno isticanja da demokratija na duži rok nije "održiva" bez ekonomske samostalnosti građana. I kad kažem demokratija, mislim naročito na institucionalizovanu konkurenciju za vlast i smenjivost vlasti na miran i pravno uređen način. Kad se država umeša u ekonomiju, bilo da arbitrira ili da bude de facto vlasnik, nema načina da se spreči da u nekom trenutku oni koji su trenutno na vlasti posegnu za tim resursima radi nezakonite i neustavne odbrane svoje vlasti. Slučaj s Krajzlerom je logična posledica državnog intervencionizma u ekonomiji, a i mene je, inače, neprijatno podsetio na Miloševića i 1990-te kod nas.
Promeni kod Ruzvelta - on je "odradio" 3 puna mandata, cak pobedio i cetvrti put, ali je umro nakon par meseci.
Mada, priča o Krajsleru je tek otvorena, pa bi bilo dobro sačekati detaljnije istraživanje o tome koje su prodavnice zatvorene i zašto, a koje ne. Jer, Fox News je napravio mini istraživanje, doduše na malom uzorku, od po 50, i utvrdio da je među zatvorenima 12% davalo priloge republikancima a 8% demokratama, dok je među onima koji su ostavljeni dalje da rade 14% darodavaca republikancima a 10% demokratama. Deluje logično, s obziron na to da car dealeri, sociološki gledano, ipak više odgovaraju profilu republikanskih pristalica, a i s obzirom na to da su uspešniji među njima češće bili u prilici da uopšte daju priloge strankama.
Vidi detaljnije ovde: http://www.foxnews.com/politics/2009/05/28/gop-bloggers-charge-obamas-auto-task-force-playing-politics-chrysler-dealer/
Voleo bih tebe da vidim koliko bi izdrzao waterboardinga kada nije toliko strasno :)
Занимљива прича. Кад је реч о Америци, вероватно постоји и нека листа председника који су у пракси спроводили идеал "минималне државе" и остваривања економских и политичких слобода. Било би занимљиво упоредити њихове са резултатима "интервенциониста", на пример на пољу економије.
Иначе, чини ми се да демократија нужно има негативан утицај на економске слободе, јер већина има, макар краткорочни интерес, (а дугорочном обично није вољна да да приоритет) да изврши редистрибуцију богатства (чему воде сви порези осим главарине). У једном периоду старе Атине је то било толико огољено да су морали да уведу правило да ниједан кандидат не сме да обећава опрост дугова и поновну поделу земље. Сада се, због уставних ограничења та прича одвија у нешто блажем облику. Наравно, ту је и државни апарат који највећи део прикупљеног новца дистрибуира себи и себи блиским индустријалцима, али то је већ друга прича.
Nemanja,
mislim da "demokratija" u staroj Atini ipak nema nikakve veze (osim etimološke) sa savremenom upotrebom tog pojma.
Meni izgleda da je taj sistem danas, uz sve svoje nesavršenosti (što bi rekao pokojni Churchill), ipak najbolji od onih koji postoje, i u tom smislu su pisali i svi najveći teoretičari slobodnog tržišta u poslednjih pola veka.
Пасанџеру,није ми намера да оспоравам модерну демократију као "најмање лоше решење", већ само да укажем на њен штетан утицај на економске слободе.
Разлике античке и савремене демократије су огромне, али базична сличност постоји - људи који имају једнако право гласа, немају једнаку економску моћ. Упрошћено гледано, када број оних који имају мању економску моћ постане већина, онда та већина тежи прерасподели богатства (у прошлости кроз аграрне реформе и опрост дугова, сада кроз прогресивно опорезивање и веће социјалне издатке). Успешна друштва су она која нађу добро компромисно решење у којем ће се мањина одрећи дела својих права, а већина неће поставити неподношљиве захтеве.
Nesporno je da je demokratija još i najmanje loš sistem vlasti, jer se u njemu dolazi na vlast kroz konkurenciju, a ne na osnovu naslednih privilegija, niti silom, pučem, državnim udarima, revolucijama. Tako se i odlazi s nje, mirno. Pa iako je i u demokratiji zloupotreba vlasti moguća, štaviše česta, to nije ništa prema kvarljivosti one vlasti koja nije ograničena ničim sem sopstvenim strahom od kontrarevolucije. A lekovi za tiraniju većine su takođe poznati, od ustavnosti i vladavine prava, do prosvećivanja građana, naročito ka shvatanju da su sloboda i demokratija neodvojive i međusobno uslovljene, da je prosvećena diktatura samo redak i kratkotrajan eksces, a borba protiv klijentelizma u demokratiji stalni zadatak i neprekidna borba sa sopstvenim zabludama da u politici ima ili može biti besplatnog ručka.
Pitanje nije "demokratija ili diktatura", pitanje je "demokratija ili trziste".
Na primer, glasanje jeste najbolji nacin za izbor predsednika drzave, ali verovatno nije optimalan nacin za odredjivanje kamatne stope...
Crni,
Kako sam ja shvatio kod waterboardinga nije stvar u mučenju nego u zastrašivanju. Način ulaska vode kod žrtve stvara lažni utisak, iluziju, da se davi. Nema tu fizičkog bola, nema šta posebno da izdrži, oslim psihološki.
Meni je to potpuno genijalan metod. Na kraju teroristi ne fali ni dlaka s glave ali iz straha je propevao.
Inače je posebno zanimljivo da od straha od smrti propevaju ovi što šalju druge u samoubilačke akcije i obećavaju im da ih u raju čekaju 72 device.
Marko,
Ja bih rekao drugačije: nije pitanje "demokratija ili tržište", nego "politika ili tržište".
Polje političkog odlučivanja treba da bude strogo ograničeno (Ustavom i na druge načine), a političko odlučivanje je (mnogo) bolje da bude demokratsko.
Koliko god bilo demokratsko, naravno, nije na njemu da određuje kamatnu stopu, a dodao bih, ni da određuje kog pola (istog ili različitog) treba da bude nečiji partner da bi mogao odlučiti da li da se u kritičnom stanju primeni ova ili ona operacija, ili da nasledi zajednički stečenu imovinu u slučaju smrti partnera, ili slično. A upravo se o tome glasa, hej, glasa (!??), u nekoliko američkih država, a na njihovu sramotu mnogi od onih koji se s pravom bune što im država sve dublje zavlači ruku u novčanik pravdajući se glasanjem nemaju nikakav problem s tim da ta ista država zaviruje ljudima u spavaću sobu, sve na osnovu nekog glasanja.
Nemanja,
tacno je da postoji odredjena "napetost" kako to kazu filozofi izmedju demokratije i slobode. Primer stare Atine koji ste naveli je umesan zato sto je opadanje njenih dostignuca i u ekonomskoj i u drugim sferama zapocelo sa erom demokratije kao "neogranicene vladavine svetine" kako kaze Tukidid. Periklova Atina jeste bila demokratska ali samo u smislu toga da je politicka karijera otvorena svakome, a ne da se demokratski odlucuje o svemu. Redistributivne politike obicno koincidiraju sa demokratijom. Ali ima i izuzetaka, renesansna Firenza i Bizmarkova Nemacka gde su socijalizam uvodili "progresivni" aristokratski vladari. Razvoj moderne demokratije u XX veku odgovara degradaciji atinske demokratije u tome sto institucije vladavine prava bivaju potkopane idejom neogranicene vladavine vecine.
Sto se tice americkih predsednika koji su stitili ideal minimalne drzave, vecina dosta njih u XVIII i XIX veku se uklapaju u taj opis, ali po mom sudu posebno Thomas Jefferson, James Medisson, Calvin Coolidge...Delimicno svakako i Ronald Reagan mada je on vec vladao u eri velike drzave i njegovi uspeli u njenom demontiranju nisu tako veliki, iako je bio znatno uticajan, cak i van Amerike.
Crni,
ja nisam tvrdio da je voterbording prijatan, nego sam zeleo da ilustrujem tezu koliko je nasa uobicajena predstava o Americi cesto uproscena, kad ne uzimamo u ozbir da su neki od njihovih najcenjenijih predsednika primenjivali metode vladavine koji se mogu okarakterisati samo kao fasisticki, i koliko je ovo sto su poslednjih godina radili Bus sa voterbordinogm ili zasad Obama sa nacionzalizacijama i koriscenjem ekonomskih poluga moci za politicke svrhe zapravo malo. Mnogi desnicari ce Obamu okvalifikovati kao fasistu, porediti sa Musolinijem itd, ali nece prinzati da su Linkoln i Vilson mnogo blizi Musoliniju od Obame. Levicari ce Busa zbog voterbordinga i Gvantanama nazivati fasitom ali nece svoje heroje poput Linkolna Vilsona ili Ruzvelta koji su radili stvari koje Bus nije smeo da zamisli da uradi (zamislite kako bi se proveo G Bus da je zapretio Vrhovnom sudu da ce ubaciti Volfoviza, Yooa, ili Bredberija u Vrhovni sud ako ovi ne odobre neki njegov zakon!).
P.S. Nemanja, ja sam izraz demokratija u samom postu koristio u vrlo ogranicenom, specificnom smislu - konstitucionalna vladavina koja obuhvata vladavinu prava, precizne granice moci vladara, striktnu podelu vlasti, ustavnost, konkurenciju vise stranaka itd. Ne demokratiju u nekom filzoofskom smislu o cemu smo do sada raspravljali u ovim komentarima.
@Slavisa:
"No physical or mental torture, nor any other form of coercion, may be inflicted on prisoners of war to secure from them information of any kind whatever. Prisoners of war who refuse to answer may not be threatened, insulted, or exposed to any unpleasant or disadvantageous treatment of any kind."
Ta konvencija je protivna zdravom razumu. Od terorista koji su u biznisu ubijajanja civila se ne mogu metodama zastraživanja tražiti informacije koje bi sprečile ubistvo još civila. Za mene to nema smisla.
Crni: "No physical or mental torture, nor any other form of coercion, may be inflicted on prisoners of war to secure from them information of any kind whatever. Prisoners of war who refuse to answer may not be threatened, insulted, or exposed to any unpleasant or disadvantageous treatment of any kind."
To je, ako ne gresim, iz Zenevske konvencije. Ali, teroristi nisu ratni zarobljenici, te ne spadaju pod Zenevsku konvenciju ni po americkim zakonima, a rekao bih ni po zdravom razumu. Osim ako vi ne predlazete da im se ta prava daju.
Ne mozete vi da kazete da je neki propis protivan zdravom razumu i da odlucite da ga ne postujete. Pa i ja mislim da je obaveza zaustavljanja na crveno cista glupost, pa ipak stanem.
Crni,
meni je suprotno zdravom razumu da neko ko sam ne postuje Zenevsku konvenciju ima pravo da se ona na njemu primenjuje. I nismo odlucili mmi, nego sve zemlje prave izuzetke. Teroristi se nigde ne tretiraju u skladu sa Zenevskom konvencijom. Americka valda, i pod Klintonom, i pod Busom i pod OBamom ne samo sto ne da Zenevsku konvenciju teroristima nego ih likvidira bez sudjenja po pecinacama, sklonistima, privatnim kucama, nekad uz "kolateralne zrtve" itd. I niko se ne buni zbog toga. Hocete da kazete da je voterbording vise sporan od ubistva bez sudjenja?
Dura lex, sed lex. Inace bi neko mogao da proglasi Ivana Jankovica i Slavisu Tasica za teroriste i ukine im ljudska prava. Pravo vam nije bas jaca strana vidim...
Vi kojima je pravo jača strana morali bi da znate razliku između legalnog i legitimnog, između pozitivnog prava i prirodnog prava, između zakona i pravde. Nije sve što piše na papiru pravo samo zato što su tako rekli poslanici ili birokrate.
Znam ja to, ali to je vec filozofija. A sa pravne strane je onako kako sam ti rekao, prilicno jednostavno.
Crni,
ne nije tako kako ste rekli ni sa pravne strane. Kategorija unlawful combatant postoji u americkom zakonodavstvu jos od ranije, od II svetskog rata kada su neki nacisticki saboteri bili osudjeni bez prava na Zenevsku konvenciju. 2006 je u americkom Kongresu donet zakon koji je zarobljenima u ratu protiv terorizma osporio pravo na postupanje u skladu sa Zenevskom konvencijom, ukljucujuci i vojne sudove i komisije, sto je Bus uveo a Obama nsastavlja. Tako da i formalno pravno gledano niste u pravu.
Ivane,
nije li upravo atinska demokratija bila uredjenje koje je promovisalo otvaranje Atine, trgovinu, moreplovstvo, i nisu li joj bili suprostavljeni svi fashisti stare Grcke: Tukidid, Kritija... Svi obozavaoci Sparte, i sam Platon...
Cini mi se da je i na kulturnom i na ekonomskom planu promovisana sloboda...sofisti su slobodno ucili, trgovci trgovali, vojnici poput Perikla ratovali i vladali...
Tako sam ja shvatio Popera.
Naravno, ne pretendujem da uopste vladam antickom istorijom.
Triler,
da jeste, to je Periklova Atina. Ali, period raspada dolazi posle Perikla kad to vise nije bila demokratija nego neka vrsta anarhije, tj neogranicene vladavine vecine.
Naravno da sam ja potpuno u pravu:) Proglasis nekoga za teroristu, a onda ga waterboardujesh. I jos tvrdis kako i nije to tako strasno...
Jos jedan glas da nisi u pravu uopste. ;-)
Dzaba ti taj glas
Post a Comment