Medijum Galup je objavio istraživanje u kome tvrde da građani Srbije nemaju preduzetničku inicijativu. Naime oko 67 procenata stanovništva ne planira da osnuje privatnu firmu ili da proširi postojeći posao.
Da li na to utiču kulturološki razlozi ili možda društveno uređenje? Odrasli smo na državnim jaslama pa nam je takva vrsta rizika strana. Na osnovu podataka o imigrantima u Americi izgleda da društveno uređenje nema mnogo veze sa preduzimljivošću pojedinca. U Americi imigranti započinju više poslova nego lokalci. Imigranti iz Indije, Pakistana, Kine imaju više svojih firmi nego imigranti iz Južne Amerike i Kariba. Imigranti iz komunističke Kine imaju više svojih firmi (relativno) nego imigranti iz relativno kapitalističkih zemalja Južne Amerike. Doduše studija zaključuje da su bitni faktori lični i ljudski kapital što delimično ruši ovaj argument.
Da li neko ima ideju zašto građani Srbije nisu skloniji preduzetništvu?
15 comments:
Kako iz ovoga zaključuješ da društveno uređenje nema uticaj? Pokazao si da kultura ima, ali ne i da uređenje nema.
Imigranti iz Kine otvaraju više biznisa u Americi nego što su otvarali u Kini.
ja mislim da nisu u pravu, bar donekle. mislim ne znam kakva im je metodologija isl, i u odnosu na sta su zakljucili da je ta stopa od 33% onih koji bi pokrenuli sopstveni posao mala.
cini mi se da je preduzimljivost kod nas veca bar u odnosu na susedne zemlje i vecinu evropskih.... neki moj licni utisak, nepotkrepljen statistikom doduse :)
ako je ovo sve sto su pitali, onda su zakljucci o nedostatku preduzimackog duha prilicno sporni. gde je tu kontrolna grupa? ti isti gradjani bi mozda otvorili biznis u nekoj drugoj zemlji, kao sto nisam sigurna da bi amerikanci otvarali biznis da zive u srbiji. koliki su uopste procenti deklarativnih biznismena u drugim drzavama?
naprotiv, ja mislim da su gradjani u srbiji prilicno preduzimljivi. podseticu na vreme sankcija kad su preko noci nigle ulicne tezge i flase benzina na ulicama. i pored onakve vlasti, sankcija, ratova i hiperinflacije, niko nije umirao od gladi ili se smrzavao na ulici. u jednom trenutku je doslo do drasticne liberalizacije gradskog saobracaja u beogradu i preko noci su se pojavile sklopocije svih vrsta i saobracaj se nevidjeno popravio. ali, kad se ljudima ruke vezuju na svakom koraku a s druge strane nude broje parazitske alternative, nije ni cudo da se bira ovo drugo.
kome je do kapitalizma ide ako može ikako u SAD , kome je do jasala ostaje u socijalističkoj zemlji (il ide u Holandiju)otud kinezi , srbi... koji imaju inicijativu odlaze.
Mislim da je u Srbiji uz hrpu birokratije koja te ubije u svakoj ideji još jedna stvar bitna čim nešto počneš "šira društvena zajednica " gleda te ko budučeg lopova i neprijatelje. "Šta ima ti nešto tu da glumiš mesto da se prijaviš na biro ko sva normalna deca" (ovo pod navodnicma je istinit citat kojeg se uvek RADO sećam)
Mislim da je u Srbiji uz hrpu birokratije koja te ubije u svakoj ideji još jedna stvar bitna čim nešto počneš "šira društvena zajednica " gleda te ko budučeg lopova i neprijatelje. po drugoj strani, u srbiji je porez jako mali (tj. lako je placati samo mali deo). mislim, koliko od onih sto, recimo, programiraju za evropske ili americke firme, od kuce, placa uopste porez? ja kad bih mogla tako ovde, sigurno bih bila preduzetnik.
Pazi, ako je istina da 10% gradjana Srbije razmislja da osnuje firmu i jos 10% gradjana razmislja da prosiri postojecu, to nas verovatno svrstava medju preduzimljivije narode na svetu.
Sada imas mozda 300.000 preduzetnika u Srbiji, sto je 4% stanovnistva, ili mozda oko 10% onih koji realno mogu da se bave preduzetnistvom (nisu suvise mladi niti stari...). To znaci da prakticno svi razmisljaju da prosire posao, a da jos toliko ljudi razmislja da osnuje posao.
Nemam predstavu kakvi su brojevi za druge zemlje, ali meni ovo ne deluje nisko.
Ja ne verujem da postoji ijedna zemlja na svetu u kojoj se 10% ljudi bavi preduzetnistvom (osim ekstra siromasnih drzava gde se i prosjacenje smatra preduzetnistvom).
Secam se da kada sam na faksu spremao ispit - preduzetnistvo, cesto koristio podatke sa sajta http://ec.europa.eu/enterprise/sme/index_en.htm
Bilo je dosta rezultata raznih istrazivanja narucito kada su u pitanju problemi vezani za start up biznis. Tako se secam i podatka da negde oko 70% (cini mi se) ispitanika neke ankete koja se sprovodila u jugoistocnoj Evropi na pitanje da li bi vise zeleli da rade u nekoj kompaniji ili bi bre osnovali svoju firmu, odgovorilo da bi pre bili preduzetnici nego radnici u kompaniji, dok je anketa sprovedena u zapadnim razvijenijim zemljama pokazala da bi njih 90% pre radilo u kompanijama nego sto bi osnovali sopstveni biznis.
Na istom sajtu su definisali i probleme koji determinisu nastanak i razvoj preduzetnika. Studija je bila dosta dobra i obuhvatala je prakticno sve probleme sa kojim se potencijalni preduzetnici susrecu, od problema vezanih za zastitu ideja i pronalazaka, pa sve do samog finansiranja i problema koji se tu javljaju.
Mislim da mi imamo drugaciju percepciju kada je u pitanju rizik, od ljudi u razvijenijim zemljama.
Start up biznis kod nas uglavnom se finansira iz ustedjevine ili pozajmicom od 3F (friend, family and fool) a manje iz kredita i od institucionalih izvora finansiranja. Ta cinjenica uz visok nivo neznanja, neinformisanosti kao i svesti o samom odnosu prema biznisu cini nas podloznijim preduzetnickoj inicijativi.
Nasuprot tome postoji jos jedan fenomen karakteristican za nas tj. kod velikog broja ljudi koji su manje skloni riziku razvio se i ogroman strah od pokretanja biznisa, jer su mnogobrojni primeri u okruzenju neuspelih pokusaja da se biznis odrzi. Naravno, vrlo znacajnu ulogu u jacanju takvog skepticizma ima i sama drzava preko svojih korumpiranih cinovnika pa i citavih organa, koji se vrlo cesto ponasaju kao besni psi zaboravljajuci pravi razlog njihovog postojanja.
Otud i smesna pojava da je "drzavni posao" san prosecnog gradjanina Srbije a i da ce radnik u zastavi pre nominalno biti zaposlen bez ikakvih primanja, nego sto bi nesto zapoceo u svojoj reziji.
Ne bih da se bavim statistikama, ali je generalno neka ocena da bi se svako pre negde uvalio za dobru platu nego li da počne svoj biznis, ali više naterani trenutnom situacijom (nema posla) nego li svojom željom, dosta ljudi ipak pokreće neki mali biznis.
Razlog za glorifikovanje sigurnog posla, ako može u državnoj firmi, je delom zasluga mentaliteta kao i činjenice da je naša generacija rasla u zlatnom dobu socijalizma. Meni su recimo uvek svi govorili da treba da završim školu i nađem dobar posao, niko mi nije pominjao da mogu da se bavim biznisom čak i bez škole, to sam morao sam da otkrijem. :)
Procedure za otvaranje firmi, silne inspekcije, zavisno, korumpirano i sporo sudstvo, kriminal, partije, nepismeno i neobrazovano stanovništvo......
nepismeno i neobrazovano stanovništvo......hm, ja bih rekla da neobrazovani imaju vecu motivaciju da postanu preduzetnici, posto nemaju opciju da postanu dobro placeni inzinjeri, advokati, lekari ili konsultanti. takodje, kada je neko neobrazovan, verovatno mu nije "ispod casti" da radi bilo sta, a ne da ocekuje da mu drzava nadje posao, jer je, zaboga "fakultetski obrazovan". zanimljivo bi bilo videti, ako imamo oko 7% fakultetski obrazovanih, da li je u ukupnom broju preduzetnika, fakultetski obrazovano vise ili manje od 7%.
takodje, bilo bi mi zanimljivo, uporediti srbiju sa drugim zemljama, sto se tice preduzetnisva, tj. preduzimljivosti ljudi u okviru firme za koju radi. tj, ako recimo imamo inzinjera koji radi u nekoj firmi, koliko njih izadje i sam trazi da donese posao u firmu (i capi nesto za sebe sa strane). i to je preduzimljivost. a u svetu se podrazumeva, da ako si recimo, partner u advokatskoj ili arhitektonskoj praksi, ili hoces da jednog dana postanes, treba da aktivno trazis posao i klijente. to u srbiji sigurno nije bilo ranije, a zanima me kako je sada.
Procedure za otvaranje firmi,evo kako, navodno, rade u loznici:
U Loznici je za otvaranje preduzeća dovoljan samo jedan dan, a ukoliko investitor građevinsku dozvolu čeka duže od osam dana, pod uslovom da ima urednu dokumentaciju, nešto nije u redu. U planu je i uvođenje „sistema 96”, što znači da će na sve zahteve, molbe ili tužbe administracija morati da odgovori za četiri dana. izvor
u firmi u kojoj ja radim je bas tako, podrazumeva se da ako hoces nesto da uradis sa sobom treba da doneses posao u firmu i onda su to tvoji klijenti...
i kad steknes dovoljan portfolio ili trazis neki udeo u firmi, ili ides u drugu ako u ovoj nece da ti daju ili otvaras svoju ako imas uslove.... ali opet moj direktor je radio dugo napolju pa je mozda i zbog toga...
mada ima i par firmi koje ja znam a jedna mi je i klijent, da ljudi koji rade stvarno se trude da donesu posao sami...ali je strana firma u pitanju...
mislim da stanje se popravlja...
Ja sam zaista cuo da mnogi kazu "ja bih sutra poceo neki svoj posao, ali ne znam sta". Ili, sto mi je jos bolje "ti si ekonomista, kazi mi koji posao da zapocnem".
Tako da ja ne mislim da je problem sto ljudi ne zele ili se plase da budu "sami svoj gazda", vec ne znaju sta da rade.
Gabrijela, moj prijatelj je nemac, završio na Carnegie Mellon programiranje.Zatvorio firmu u EU zadržao klijente, kupio kuću u Istri i tu je stalni turista tax free
može se to i u eu
tiki, hrvatska nije u EU. kada se iselio iz EU i zivi u hrvatskoj, onda placa ili ne placa porez u hrvatskoj.
osim toga, mozda toga ima i u EU, ali ja se nikad nisam susrela sa mogucnoscu da se dogovorim sa gazdom, da me prijavi na pola onoga sto zaradjujem, a vrlo bih rado :)
Post a Comment