Kamata od 57 posto

Nebojša Katić u današnjoj Politici piše o položaju banaka u Srbiji. Osnovna teza je da banke ovde zarađuju veoma dobro što je posledica, sa jedne strane, visokih kamata, a, sa druge strane, niskog poreza na profit. Shodno tome, predlaže povećanje poreza na profit i ograničavanje kamatnih stopa.

Kao podršku svojoj tezi, navodi nekoliko podataka. Prvi podatak je da je prosečna kamata na kratkoročne kredite stanovništvu "porasla na besramnih 57%". On ne navodi izvor za ovaj broj, ali verujem da se radi o vesti koju je preneo sajt B92 pre neki dan. Problem je, međutim, što ni oni ne navode tačan izvor, već kažu da to "pokazuju podaci Narodne banke Srbije".

Ako pretpostavimo da je to tačno, da li je 57% previsoko? Svakako deluje da jeste, ali ne mora da bude. Ako pozajmim 100 dinara danas i kažem "Vraćam ti 101 dinar sutra", kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi nekoliko stotina procenata. Ali, u određenim situacijama, ljudi su spremni da plate veoma visoke godišnje kamatne stope, kada se zadužuju na veoma kratak rok. Recimo, ako mi je poslednji rok da platim račun za struju od 2.000 dinara danas, a plata mi leže sutra, nemam ništa protiv da platim dnevnu kamatu od 1% (20 dinara), kako mi ne bi isekli struju. Kada se preračuna na godišnju kamatnu stopu zaista deluje izuzetno visoko, ali sam ja potpuno spreman da to uradim i još sam zahvalan banci što mi je omogućila da relativno jeftino izbegnem sedenje u mraku.

Drugi Katićev argument je ne samo da su kamate VISOKE, već da su PORASLE u poslednje vreme, iako je trend smanjivanja baznih kamata širom sveta opšte prisutan. I na ovo se može odgovoriti - percepcija rizika je veoma porasla.

Stavite se u kožu nekog svetskog bankara. Ulagali ste u papire koji su bili procenjeni kao izuzetno sigurni, pa se ispostavilo da je to bio potpuni promašaj, odnosno da je pravi rizik bio daleko veći. Razmišljate - pa koliko su onda tek rizični moji plasmani u tamo nekoj Srbiji? Da se ne lažemo, do pre par nedelja nije bio daleko od realnosti sledeći scenario - ogromni odlivi deviza po osnovu otplate privatnih kredita dovode do žestoke depresijacije kursa, što dovodi do masovnih defaulta, što građana što privrede, što dovodi banke na ivicu bankrota, a neke verovatno i prelaze tu ivicu. Ne kažem da je takav scenario bio izvestan, ali je postojala određena verovatnoća da se tako nešto dogodi. Čak, na kraju krajeva, nije ni bitno da li je tako nešto objektivno moglo da se desi, bitno je to da su mnogi MISLILI da postoji određeni rizik da se upravo to desi. Sve to ne može da se ne reflektuje na marže.

Ja celu situaciju sa bankama posmatram potpuno drugačije. Ako su kamate previsoke, to jedino može da bude posledica nedostatka konkurencije. Ako ne vidim nedostatak konkurencije, nemam na osnovu čega da tvrdim da su kamate previsoke. Niti mislim da je moguće da preko 20 banaka održava neki kartelski sporazum, niti je ijedna banka dovoljno velika da na neki način "diktira uslove".

Jedino što je moguće da ima nekog uticaja, mada nisam siguran koliki je taj uticaj, je činjenica da je u Srbiji praktično nemoguće osnovati novu banku. Sasvim je moguće da je taj uticaj prilično zanemarljiv, pošto banaka ima dosta, ali bih sve jedno voleo da NBS konačno olabavi uslove za otvaranje novih banaka. Odnosno, ne da ih olabavi, već da ih jasno propiše i da SVAKO ko ispunjava te uslove može da osnuje banku.

Suštinski, smeta mi što ne mogu da kažem - pa kad bankari tako lepo zarađuju, ko ti brani da napraviš banku?