Prvih mesec dana Obame

I bez čekanja uobičajenih 100 dana može se proglasiti katastrofa. Najgore je to što Obama, da bi uspeo da progura zamišljene mere, čini mi se namerno širi paniku u ekonomiji. Savladao je lekcije FDR-a koji je zapaljivom retorikom stvorio sliku da je smak sveta iza ugla što mu je dalo šansu da se predstavi kao spasilac, da se ponaša poludiktatorski i da kolektivizacijom i kartelizujom gurne ekonomiju u još veću depresiju. Obama radi potpuno istu stvar i retorika je već urodila plodom. Po brojkama je recesija još uvek sasvim obična, ali percepcija u narodu je mnogo gora i državne mere daleko prevazilaze veličinu samog problema. Za sada je GDP opao za nekih $200 per capita, a bailout banaka, stimulus program i sada novi predloženi dodatak stimulusa od $400 milijardi, ukupno koštaju više od $6,000 po stanovniku. To je apsurdno. Politička retorika međutim pomaže da se ovakve stvari na brzinu proguraju, ali ne uspeva da obmane poslovne ljude koji vide o čemu se radi. Posle svakog govora Obame ili njegovih saradnika, kad god najave nove mere, indeksi na berzi opadaju za dodatnih par procenata.

Dugoročne posledice mogu biti još gore. Obama je na inauguraciji rekao da će zemlja biti promenjena iz korena i izgleda da je pod tim mislio da Ameriku trajno pretvori u Švedsku ili Francusku. Ono što je ovih prvih mesec dana već usvojeno dovešće potrošnju na nivo neviđen u istoriji. Samo federalna vlada će sledeće godine trošiti blizu 28% GDP, u odnosnu na manje ili više stabilnih 20-ak% posle II sv. rata do danas. Budžetski deficit će u 2009. dostići 12.7%, što je ubedljivo najveći deficit još od vremena II sv. rata i najveći mirnodopski deficit ikada. Neko je primetio da je planirani deficit za 2009. veći od ukupnog budžeta 2000. godine. Privremeno povećanje državne potrošnje je retka pojava u istoriji i sada kad je budžet porastao, gotovo je sigurno da će tu negde i ostati. Sve je to uradio za samo mesec dana.

Ovakav jednokratni rast države je zabeležen jedino u vreme velike depresije iz 1930-ih. Ali tada je barem i depresija bila dublja, zaposlenost i GDP su bili opali za po trećinu. To je, osim toga, bilo i doba velikih pogrešnih ideja, kad su civilizovane zemlje završile u nekoj vrsti diktature, fašizma i socijalizma i Amerika je sa FDR-om iskusila blažu verziju trenda. Ali o čemu se radi sada? Ili je ideja velike države opet kao 1930-ih pobedila a da to mi nismo primetili, ili će Obama već 2012. morati napolje iz Bele kuće. Ekonomija se sa ovim neće oporaviti u naredne četiri godine i ako se nešto važno u javnom mnjenju nije promenilo, onda će bilo koji pristojni konzervativac imati vrlo dobre šanse protiv ovakvog predsednika.