Pages

04 February 2009

Jednostavni recepti

Evo par primera kako vam ekonomski način razmišljanja u svakodnevnim odlukama može olakšati život. Možda će ove stvari nekima biti očigledne, ali meni nisu bile pre nekoliko godina.

Prvo, ignorišite sve prethodne troškove. Kod investicija važi princip da tzv. potonule troškove nema smisla računati. Bez obira koliko ste već uložili u nešto, jedino što je stvarno bitno u svakom trenutku su budući troškovi i buduće koristi. Ako vam buduća korist ne prelazi budući trošak, onda je bolje da zanemarite sve što ste uložili jer inače samo nastavljate da gubite. Kod velikih investicija ljudi su racionalni pa ovo razumeju, ali kod svakodnevnih odluka psiholozi kažu da često radimo suprotno jer hoćemo nekako da opravdamo svoj prethodni trošak.

Tako ako ste odgledali pola filma i ne sviđa vam se, bolje je da prestanete nego da gledate do kraja samo zato što ste već počeli. Ili ako ste kupili knjigu i posle prve polovine videli da je dosadna, bolje je da prestanete. Gledajte da to što ste već platili za nju i došli do polovine ne igra nikakvu ulogu, nego razmišljajte isključivo da li je korist od čitanja i druge polovine te knjige veća od troška čitanja druge polovine. Dobar pokazatelj da u ovome često grešimo je to što knjige pozajmljene iz biblioteke češće ne završimo jer je trošak koji imamo potrebu da opravdavamo manji. Kod kupljenih, u iluziji da tako opravdavamo trošak skloni smo da sebe mučimo do kraja i tako samo ulazimo u još veći gubitak vremena i napora.

Drugi jednostavni recept se tiče racionalnosti u vremenu. Kada se pitate da li je bilo pametno nešto uraditi, imajte u vidu da nije bitno to što sada znate; bitno je kakve ste informacije imali u trenutku donošenja odluke. Možda sada znate nešto što tada niste znali, nešto o posledicama odluke, ali to nije relevantno. U tadašnjoj situaciji, na osnovu tadašnjih informacija i preferencija, verovatno ste bili racionalni. A u tom slučaju nema razloga za kajanje, jer je i odluka bila ispravna.

Treće, i ovaj je možda najteže prihvatiti, pustite tržište da razmišlja za vas. Kod većine kupovina, više se isplati verovati u realnost tržišne cene u odnosu na kvalitet, nego proveravati ih na svoju ruku. Ako verujete da je tržište efikasno, što je vrlo osnovana pretpostavka, onda je cena verovatno realna. Ovo naravno nije stoprocentno tačno, uvek je moguće naći nešto jeftinije ili skuplje, ili boljeg ili goreg kvaliteta za datu cenu, jer je tržište uvek u malim neravnotežama. Ali u proseku je tržište već izmerilo cena/kvalitet odnos bolje nego što vi sami možete ikada uraditi. I to ne samo da je pouzdaniji pokazatelj od vas samih, nego vam i štedi napor i vreme poređenja raznih proizvoda.

Izuzetak je kada proizvod treba da odgovara vašem ukusu, pa se može desiti da vam se nešto što je jeftinije i sviđa više. Ali što je proizvod više generički (pasta za zube, kompjuter), što ukus igra manju ulogu, manje ima smisla istraživati tržište i meriti kvalitet i cenu. Drugi su to već proverili za vas i cena verovatno već oslikava koliko šta vredi bolje nego što vi to možete uraditi.

19 comments:

Lighthouse said...

To sve pod uslovom da tržište postoji, tj. da je relativno slobodno. A šta onda kad je ono toliko deformisano, da je jedini ispravni način razmišljanja onaj "koliko bi ovo TREBALO da košta" (najčešće na osnovu nekih prošlih cena, ili na osnovu krajnje nategnutih analogija)? U takvim situacijama, mislim da je inat dobar metod za zaštitu vlastitog interesa. Na primer, treba mi proizvod X (ali mogu i bez njega), imam dovoljno para da pokrijem sadašnju "tržišnu" cenu, ali imam i jak osećaj da je ona plod zavere oligopola, ili preteranog državnog zahvatanja. Mnogo puta sam u takvim situacijama, iz pukog inata, donosio odluku da radije ostavim pare na stranu. Retko sam se pokajao, jer sam često posle malo čekanja nailazio na bolju cenu. I još jedna ulična mudrost: imati kalkulator u glavi koji prevodi sve, ali sve, zarade i cene u EUR ili drugu stabilnu valutu je veoma važno. Nije uvek savršen metod, ali dosta koristi. Ovo poslednje uopšte nije tako rašireno van granica Balkana, i možda je razlog zašto inflaciona prevera od strane države tako dobro uspeva u mnogim zemljama.

Miss Tocqueville said...

To sve pod uslovom da tržište postoji, tj. da je relativno slobodno

Meni se cini da je sintagma SLOBODNO TRZISTE obican pleonazam ako se ne kaze OD CEGA SLOBODNO. Naravno, mi liberali impliciramo da to znaci nemesanje drzave itd. Medjutim, kada se kaze ovako nesto, u tom slucaju se nevoljno priziva ista ta drzava da antimonopolizuje, razvija konkurenciju i slicne delatnosti...Ja sam za prostu liberalnu antropologiju> trziste uvek postoji, bilo da je rec o libertarijanskom rajskom modelu ili crnom trzistu najlonki kod svercerke Rade. I uvek je pretezno racionalno, cak i kada se razmenjuju "narukvice i ogrlice". Ne treba praviti mit o slobodnom trzistu. Ja to vidim ovako:
1. epistemoloski: "slobodno", "poluslobodno" i "neslobodno" trziste su samo analiticke kategorije i tako ih treba gledati, jer svi akteri na Tristu (Trzistima) mogu i rado pribegavaju Drzavi u nekom obliku. Uglavnom racionalno, nekada malo i iracionalno (doci cu na to posle). To je prosto ljudski dizajn, sto neki teoreticari kazu.
2. politicki: bolje je rotbardovski se pozivati na slobodu pojedinca a ne na vecu efikasnost i pravednost "slobodnog trzista".

A šta onda kad je ono toliko deformisano, da je jedini ispravni način razmišljanja onaj "koliko bi ovo TREBALO da košta" (najčešće na osnovu nekih prošlih cena, ili na osnovu krajnje nategnutih analogija)? U takvim situacijama, mislim da je inat dobar metod za zaštitu vlastitog interesa.

Pazite, magija reci je mnogo mocna. Cim se izgovori "deformisano trziste", "TREBALO da kosta", "realna cena", desi se hokus-pokus, pa u crvenim cipelicama dotrci Drzava, odnosno razni zastitnici interesa potrosaca, domace poljoprivrede i sl.

U vasem odlucivanju na trzistu cini mi se da oko 90 posto objasnjava model "racionalnog izbora", cost/benefit (sjajni primeri, Slavisa). U ostatku slucajeva moze da bude ekspresivna funkcija, inat, bunt, protest, razne druge politicke, ego i ostale "dobiti" (opet je neka podvarijanta RC).

INAT nije metod za zastitu licnog interesa vec rezultat metoda racionalne procene. Cak i kada imate malo informacija, malo vremena ili malu mogucnost da dobijete sansu za vecu/bolju/jeftiniju ponudu. Primer>
npr. odlazete kupovinu aparata za ispravljanje zubica (i uslugu lecenja)jer su stomatolozi drzavni i privatni zaverili i drze cenu koja je mnogo veca nega ona na portugalskom trzistu. Vi se inatite. Cekate. Nije mudro, jer:
1. trosite svoje zivotno vreme (ireverzibilni resurs),
2. sanse da dobijete vizu da odete u Portugal i nabavite ne rastu vremenom
3. Pojavi se monopolni ortodontski lanac Delta-Denta i cena bude duplo veca (ili ostane zacementirana)

E, tek kada sve ovo uracunate mozete da se odlucite za INAT kao opciju, tj. vasa procena je da takva usluga ortodoncije kojoj jedino imate pristup, manje vredna od dobiti koju vam donosi izrazavanje stava bojkota robe&usluge, sto predstavlja INAT. Ovo sto kazete da imate "osecaj da je cena plod zavere oligopola" pa ste se odlucili za INAT, znaci da ste imali neke dodatne informacije pa vam se isplatilo da cekate, ili ste procenili oportunitetni trosak, ili...Kako god blesavo zvucalo, INAT je vrlo racionalan, jedino sto to treba razluciti u oblandi emocije besa i rezigniranosti. Njegovo jezgro je duboko racionalno u smislu koji je Slavisa predstavio.

Gabriela said...

kod ovog zadnjeg, cena, mislim da ipak treba obratiti paznju na par stvari:

-na primer, cesto se u radnjama prodaju dva ista praska ili corn flakesa, pravljena u istoj fabrici od istih sastojaka, i onaj sa markom samousluge je znatno jeftiniji. onaj ko ne zna bolje, mogao bi da pomisli da onaj skuplji odrazava razliku u kvalitetu.

-na primer, vise je nego slavan marketinski trik, kada das ljudima izbor izmedju 2, jeftinijeg i skupljeg, neki ce se odluciti za jeftiniji, neki za skuplji. ako ubacis jos jedan, najskuplji, deo onih sto se odlucilo za jeftiniji ce se odluciti za ovaj srednji, tj. inicijlano najskuplji. zato ja mislim da je korisno obratiti paznju na to da li nam se menjaju preferencije u odnosu na neku dimenziju, koja racionalno ne bi trebalo da utice na sam izbor.

verovatno ima jos..

Dejan said...

Deo sa ignorisanjem prethodnih troškova i racionalnošću u vremenu je odličan, zaista mi je u ovom momentu od koristi.

Lighthouse said...

Miss T.

Kad sam rekao "deformisano tržište" pre svega sam mislio na državnu intervenciju, razne simulacije tržišta, ili prosto državni monopol u nekim oblastima. Da ne ulazim u raspravu je li monopol ponekad moguć i bez države. Ja bar, u nekim oblastima (automobili) nigde ne vidim državu, a itekako vidim da su cene (u realnim iznosima, u markama iz te i te godine puta inflacija u EU) u poređenju s onima od pre 20-tak godina jako narasle umesto da su zbog savršenije tehnologije otišle bestraga nadole (kao kod televizora).

Inat? (Često nije, ali) katkad i jeste racionalno ponašanje, to sam ja i tvrdio. Naročito ako je reč o fleksibilnoj tražnji (u koju ne spada zubna proteza).

Slaviša,

Ako hoćete nešto veoma kvalitetno, greška je kupiti najskuplje. Ja tada uvek kupujem drugo najskuplje, jer smatram nakaradnim običaj "pobednik nosi sve" kojem robuje većina ljudi, u SAD pogotovo. Drugo najskuplje je, iz mog iskustva, najčešće najbolja vrednost za novac, jer onaj najskuplji je na račun svoje pobede za prsa (u takmičenju u kvalitetu) naduvao nesrazmerno višu cenu za svoj proizvod.

Slaviša Tasić said...

Lighthouse,

nisam siguran da ograničenja tržišta igraju veliku ulogu. Ona mogu da povećavaju cene, ali ne povećavaju razliku cena između brendova. Tražnja je ta koja na kraju formira cenu i argument da cena u proseku odgovara kvalitetu zavisi samo od tražnje, odnosno od pretpostavke da nešto opstaje na tržištu po datoj ceni zato što njega postoji odgovarajuća tražnja po toj ceni. Važnija pretpostavka od slobodnog tržišta je da je tržište dovoljno duboko, da je ta tražnja formirana na osnovu odluka velikog broja ljudi.

Oko druge stvari, da li je drugi najskuplji proizvod ima bolji odnos kvalitet/cena od prvog najskupljeg. Tvoje iskustvo kaže da ima -- ali akumulirano iskustvo svih ostalih na tržištu kaže da je taj odnos izjednačen. Ja nemam neko mišljenje od tome, i kome da verujem? Moguće je tvrditi da postoji neka pristrasnost kao što je "pobednik nosi sve", ali to je teško dokazivo. Kako možemo znati da pobednik nosi sve ne baš zbog kvaliteta nego iz zablude? Možemo se opet pozvati na lično iskustvo, ali opet zašto bi mislili da je naše lično zapažanje bolje od uprosečenog zapažanja miliona drugih? Tako da načelno mogu da postoje zablude i iracionalnosti, ali koje su one i kakve su jako je teško znati. Možda postoji masovna zabluda da postoji "pobednik nosi sve" zabluda? Pa je zbog toga drugi najskuplji proizvod ustvari precenjen, a prvi najskiuplji potcenjen?

Marko Paunović said...

Meni je zanimljivija ova prica oko "sunk costa" (mislim da se u Srbiji prevodi kao ireverzibilni trosak)

Cinjenica da vecini ljudi to nije lako da prihvate, meni nekako govori da tu ekonomisti grese.

Na primer, zamisli kada bi svojoj zeni rekao - sve sto smo prosli i sve sto smo zajedno radili meni apsolutno nista ne znaci, ja svoj ostanak u ovom braku zasnivam iskljucivo na ocekivanoj buducoj "korisnosti".

Na prvi pogled to deluje racionalno. Ali, sa takvim stavom, tesko da ces se ikada ozeniti. Niko ne zeli da zivi sa nekim ko ce otici cim se javi bolja ponuda. U takvim slucajevima je sentimentalnost verovatno racionalna "strategija".

U drugim slucajevima je prica ekonomista ocigledno tacna, a ja sam imao problem da inace razumne i pametne ljude ubedim da je argument "ali puno para sam vec ulozio" potpuno irelevantan. Verovatno se radi o tome da je ljudima prosto problem da prihvate da su pogresili.

Lighthouse said...

Slaviša,

Sugeriraš da je sama činjenica tražnje po određenoj ceni dokaz da je odnos (ukupnog) kvaliteta i cene kod tog proizvoda OK. Ako u "kvalitet" uključimo i zadovoljstvo što koristiš najskuplji proizvod, i ako je tržište "dovoljno duboko" (KAD je "dovoljno" duboko? kriterijum? a vremenska dimenzija, tj. vreme da kupci uvide eventualne zablude? je li Dafina bila najbolja banka 1992? a tržište je bilo duboko, zaista), onda si u pravu, skoro pa po definiciji. Ali sve to kao savet pojedinačnom kupcu u pojedinačnoj situaciji je u najmanju ruku beskorisno, a samo li dovedemo u pitanje definiciju "kvaliteta" ili "dubine" čak i pogrešno. Ljudima treba objašnjavati da tržište nosi rizike, da nije sve onakvo kakvo izgleda, da treba čitati i sitna slova, itd, a ne ubeđivati ih da nije problem što se ponekad ponašaju kao krdo, da ne treba da reflektuju svoje ranije greške, da je skupo a priori dobro, ili da ono za čim svi poginuše mora biti nešto dobro.

Lighthouse said...

Marko,

Što se tiče ljubavnih odnosa, pitanje je da li su ekonomski zakoni na njih primenljivi, tj. koji, u kojoj meri i uz koje ograde ili mutatis mutandise.

Inače, slažem se sa Slavišom oko "potonulih troškova" a i s tobom da je verovatan razlog nespremnost da se priznaju vlastite greške. Poput onog majmuna u "Bogovi su pali na teme" koji dozvoljava da ga uhvate jer ne može da suzbije znatiželju niti da se oslobodi lažne nade da će iskopati predmet pre nego li stignu progonitelji.

Ali, ne slažem se sa Slavišom da treba jednostavno zaboraviti svoje greške i zavaravati se time da "tada nisam znao što sada znam". Retke su takve situacije, a mnogo češće one da sam bio lenj da razmislim, razmotrim sve opcije, pročitam sitna slova, itd. Ili da sam se poveo za krdom. Štaviše, kako sam stariji, sve više uviđam da je najbolje kupovati kontra većini ovdašnjeg sveta. Tad se najmanje pogreši. Reklame više shvatam kao uputstvo šta da NE KUPUJEM (npr. "uđeš-izađeš" kredite).

Slaviša Tasić said...

Da, u pravu si za sve te ograde, ima mnogo uslova koje treba zadovoljiti da bi ovo važilo. Da je tržište veliko, da su proizvodi već dobro etablirani na tržištu (što Dafiment nije bio), da je ukus nebitan i proizvod generički.

Slažem se i da ljude ne treba učiti da ovo rade, ali iz drugog razloga, pre svega zato što je ovo vrsta free-ridinga. Ovo ponašanje, oslanjanje na druge, je moguće samo pod pretpostavkom da ostali dobro ispituju tržište i proveravaju vrednosti svega. Kad bi se svi ponašali ovako parazitski kao što ja predlažem, onda bi bili krdo. Ali moja pretpostavka je da najveći broj ljudi zna gde ide jer samostalno proverava tržište ili delove tržišta, što onda daje nama ostalima mogućnost za free ride.

Lighthouse said...

Da, free rideri! Dobro je da si ih pomenuo. Ako sam igde posumnjao u prednosti tržišta, ako sam ikakvu "tržišnu grešku" primetio, onda je to pre svega ta da ne kažnjava free riding. Pa treba država da štiti intelektualnu svojinu. Kao kupac, racionalno je da ne potrčim odmah za novim proizvodom, osim ako nije pitanje života ili smrti, nego da sačekam da se pojave mnogo, mnogo jeftinije kopije, u roku od skoro odmah. Ali kao proizvođač, ludim što drugi skidaju kajmak prodajući kopije mog izuma, a ja nemam da uložim u nova istraživanja i nove korisne proizvode. Što bih onda išta novo izmišljao, kad se s tim malo ko usrećio?

Gabriela said...

inace, predstavljam:

Thaler's Rules for Good Decision Making (da, taj Thaler, ne, nemam link)


1. When estimating x, start with the base rate of x. The less you know, the less your estimate should differ from the base rate. Extreme forecasts should only be given from very reliable predictors.
2. Extreme events are usually followed by less extreme events. When this pattern is observed, a good explanatin is probably mean reversion (as opposed to a slump).
3. Before you claim that x causes y, ask whether y might cause x.
4. Streaks happen. Before you infer that a string of successes is due to skill, remember that if enough people are tossing coins, someone will toss a bunch of heads in a row.
5. Vivid, easy to recall events are less common than we think. Subtle, quiet causes are underestimated.
6. People are paying less attention to you than you think they are.
7. Whenever an estimate is made in the presence of a potential anchor, the estimate will be too close to the anchor.
8. You are special, so don't think everyone else is just like you.
9. You know less than you think you do, even if you know about rule 9.
10. You didn't know it all along, you just think you did. To evaluate decisions, rather than outcomes, record predictions. Don't manage like George Steinbrenner.
11. Commit to learning.
12. Models of experts beat experts, don't discriminate, and don't require health insurance.
13. The first rule of marketing: Excell at something.
14. An option is more likely to be chosen if it is easier to justify. Give people a reason to buy your product.
15. If you (or your product) are good on a hard to evaluate dimension, invite comparisons, but choose your competition carefully!
16. When you are likely to win, don't take chances. When you are likely to lose, take some risks!
17. Certainty is overweighed. Remember that a sure thing is only 1% better than .99.
18. Losses hurt twice as much as gains feel good.
19. Precommitment is rational when lapses in self-control are predictable.
20. When people realize they have self-control problems, they can be helped to help themselves.
21. Saving $100 on the purchase of a car seems less significant than on the purchase of a TV, but it still buys a nice dinner for two.
22. Ignore sunk costs. Assume everyone else doesn't.
23. To cure the endowment effect: if you wouldn't buy it at market price, then sell it.
24. Vigilance begets cowardice. To take more risks, check the results less often.
25. Be fair. If you can't be fair, seem fair.
in negotiation:
26. Try to negotiate face to face when you can.
27. Reference prices matter.
28. Find out what the other side cares about and give them that.
29. Have a concession ready to vive your counterpart something to "win", and anticipate "split the difference" at the end.
30. Never make concessions to someone who is not empowered to reciprocate.
And,
31. Agendas matter.
32. You can't be happier than your spouse.
33. If people have a bias, try to debias. If you can't debias, rebias.
34. To rebias yourself, aim for timid forecasts and bold choices.
35. If people were rational, markets would be efficient. Since people are human, markets are somewhat predictable.

Slaviša Tasić said...

"da, taj Thaler, ne, nemam link" :)

Dobra pravila, on se time bavi 30 godina, zna čovek. Broj 9 mi se najviše sviđa i relevantan je za ovo što smo sada raspravljali, mada ga 8 relativizuje.

tiki said...

Umjetnost prodaje je umjetnost obmane, (dodatne vrednosti :) ) a umetnost kupovine umetnost traženja "magarca kome su noge propale u blato"
a tržišna ravnoeža je otprilike Gausova raspodjela
suština je izvan 3 sigme

Vlada said...

Veoma dobar i logican tekst. Ipak bih preporucio autoru da prosiri temu sa izuzecima koji dokazuju pravilo.

Marko Paunović said...

Vlado, dobro je da ste to pomenuli.

Ja koliko shvatam (a lepo bi bilo da me neko razuveri, recimo neki filozof) je da je izreka "izuzetak koji potvrdjuje pravilo" POTPUNO apsurdna, odnosno da se koristi u potpuno suprotnom znacenju od originalnog.

Naime, kod nas mnogi to tumace kao "eto, nasao sam izuzetak, znaci pravilo je tacno", sto je potpuno apsurdno i nelogicno.

Koliko ja znam, cela poenta principa "izuzetak koji potvrdjuje pravilo" je da se ponekad pravilo definise navodjenjem izuzetaka. Recimo, "zabranjen je prolazak kroz crveno svetlo, OSIM vozilima sa ukljucenim rotacionim svetlom i zvucnom signalizacijom". U tom smislu, definisanjem izuzetka, definisano je i pravilo i to je pravi smisao izreke "izuzetak koji potvrdjuje pravilo".

A ako nadjes neki izuzetak koji nije sastavni deo pravila, onda si pravilo opovrgao, a ne potvrdio!

Dejan said...

Hvala, Gabriela, to je sjajno. Jedino ne znam za #21, mislim da (barem ovde gde ja zivim) $100 sada kupuje dobru veceru samo za jednu osobu.

suki said...

Moze $100 da kupi veveru za dvoje. Bese ja sinoc na nekom ramen mestu na cetvrtoj i osmoj ul. $66 plus tip. Dobar restoran, preporucujem.

Marko Paunović said...

Ovde gde ja zivim, ekstra Karadjordjeva za 8 dolara!