Pages

03 January 2009

Zašto Wikipedia traži donacije?

Ako ste posećivali Wikipediju videli ste da već par meseci pita za donacije. Sajt je jedan od deset najposećenijih na svetu, što automatski znači da mu se vrednost meri u milijardama dolara. Ali sa sadašnjom politikom nedozvoljavanja oglasa na sajtu, vrednost je nula. Wikipedija ima izbor da dozvoli mali broj oglasa i automatski generiše milionske prihode ili da traži donacije da bi mogla da nastavi sa radom. Zašto se osnivač Jimmy Wales odlučio za donacije?

Očigledno imamo još jedan izuzetak od navodne bezglave kapitalističke trke za profitom, a čovek je još i libertarijanac. Ovde je prošlogodišnji Reasonov intervju sa njim, koji još tada pominje da Wales živi relativno skromno i nema nameru da komercijalizuje sajt. Druga zanimiljivost je da je Wales bio svestan Hayeka kada je došao na ideju da počne ovakvu enciklopediju. Wikipedija jeste u suštini hajekovski način prikupljanja znanja, spontano, decentralizovano, iz mnogo različitih izvora, sa mnogo specifičnih činjenica poznatih samo autorima i interesantnih malom broju ljudi. Hayek je video rad tržišta tako, kao mobilizaciju decentralizovanih informacija (evo i celog posta o tome) i upravo znanje koje se tako agregira i onda postaje korisno svima video kao najveću tajnu uspeha tržišta. Pisao je da kada mehanizam cena i tržišta ne bi postojao, ako bi onda odjednom bio izmišljen to bi imali smatrati najvećim pronalaskom u istoriji sveta. Eto Wales kaže da je ideju da napravi enciklopediju koja funckioniše na istom principu došao upravo čitajuću Hayeka.

9 comments:

Ivan Jankovic said...

Ja sam vrlo skeptican. Wikipedija je daleko od toga da bude neki decentralizovani izvor znanja. Naprotiv, mnoge oblasti su toliko politicki odozgo orkestrirane od strane urednika da nikakvo disonantno misljenje nije dozvoljeno, a pristrasnost tolika da verujem niko ozbiljan ne uzima wikipediju kao relevantan izvor. U mnogim oblastima wikipedija je pouzdana koliko i svojetska Pravda ili Izvestija.

Za klimatske promene, oblast koju sam dosta pratio i cak pokusavao da menjam neke stvari, to vazi u potpunosti - taj deo administrira William Connoley, clan i kandidat britanskih zelenih za parlament i ogorceni alarmista. Nacin na koji on vodi taj deo wikipedije je potpuna sramota i blamaza - nikakvo disonantno misljenje nije dozvoljeno, cinjenice se otvoreno precuktuju ili falsifikuju, tretman skeptika je prosto skandalozan, dok su biografije politicki korektnih osoba prave hagiografije. Meni je trebalo mesec dana da recimo izejstvujem da se u odrednici o Jamesu Hansenu napomene i da je primio velike pare od fondacije supruge Johna Kerryja (dok za skeptike najcesce stoje pausalne i nedokazane tvrdnej i insinuacije o vezama za fosilnim industrijama).

Isto vazi i za politiku. Wikipedija je ekstremno levicarski izvor. Pogledajte recimo hagiografiju Baracka Obame i sramnu pljuvacinu Sare Palin bez krucijalnih informacija koje bi je mogle predstaviti u mnogo povoljnijem svetlu.

Mislim da covek ili fingira da je libertarijanac ili nema mnogo kontrole nad sadrzajem ili ne cita bas mnogo sopstvenu enciklopediju. Nacin na koji se Wikipedija uredjuje posebno u politikci osetljivim oblastima je klasican primer centralnog dirigovanja i politicki inspirisane cenzure nepocudnih gledista. Prica o decentralziaciji je samo privid - sadrzaj wikipedije odredjuju politicki postavljeni urednici gvozdenom rukom.

Sto idete dalje od politike, wikipedija postaje pouzdanija, i to je njen jedini kvalitet. Ako vas zanima neka oblast nauke koja nije mnogo politicki osetljiva, ili neka opsta pitanja imate sansu da dobijete kvalitetnu informaciju. Nevolja je sto dominirajuca ideooogija urednika takva da se taj ne-ideoloski prostor cesto dosta suzava.

Andrej Đ. said...

ne mo'š od ovih komunista... :)

tiki said...

bosanska Wikipedija o
13 SS handžar diviziji
Nastala je nakon masakara počinjenih od strane četnika u istočnoj Bosni nad Bošnjacima, nakon čega su Bošnjaci od njemačkih vlasti tražili oružje ili zaštitu, formirajući milicije kako bi se zaštitili od četničkih napada, što je kasnije preraslo u vojnu formaciju. Osnovna namjena jedinice je prvobitno trebala biti zaštita domova i porodica,

Miloš Bošković said...

Ja donirao 5 funti... :D

Dejan said...

Andrej, pre nego sto se podsmevas Ivanu, trebalo bi da znas da je koncept "digitalnog maoizma" vec opisan. Nije to nepoznata pojava. Ono sto je ovde interesantnije je pominjanje libertarijanizma... Sasvim je moguce da osnivac Wikipedie to i jeste, ali da produkt ima druga svojstva.

Andrej Đ. said...

pa dobro, ne znam kako "opisanost" i "poznatost" nečega i pre legitimiše isto. vaš i Ivanov "crveni strah" je stara pojava, a omalovažavanje i odbacivanje svega što nije "idealno" (tj. po vašoj volji) time što ćeš mu zalepiti etiketu "komuniste", "nevernika", "neznabošca", "divljaka",... je još starija pojava.
i to je ono čemu se podsmevam.

Dejan said...

"Crveni strah" nije bez dobrih osnova, sasvim je opravdan, a to je jasno svakome ko nije prespavao lekcije iz istorije.

Aleksa said...

"Crveni" se nikada ne bi pojavili da nije bilo svih "dostignuca" kapitalizma."Crveni" menadzment je bio greska, kao i svaki menadzment, ali ljudi se nisu bunili bez veze. Imali su dobre razloge. Kapitalizam je i preziveo tako sto je stalno usvajao razne "crvene" amadnmane. Prinicip je prost: moras nesto dati, "pustiti" da se prelije iz chanka - da ne bi visio. Ima i drugih razloga zasto kapitalisti "daju" ili ulazu u socijalno okruzenje (atraktivan socijalni ambijent je dobar za biznis, a i njima je potreban "javni prostor") ili zasto ostavljaju malo siru marginu za nadnice (Ford je to objasnjavao vrlo prosto, das radnicima malo vece plate, da bi i oni bili dobri potrosaci, tj. kupovali automobile koje sami proizvode). Ali, ne gubi iz vida taj glavni razlog. I to je jedna od istorijskih lekcija. "Crveni" su posledica kapitalizma i svih ranijih sistema dominacije, a ne fenomen vanzemaljskog porekla. Ne mozes ih posmatrati odvojeno od cele te dinamike.

Andrej Đ. said...

Naravno da "crveni strah" nije slučajan, "bez dobrih osnova" i naravno da je opravdan.
samo, pitanje je čime...
nije im lako bilo, čoveče. zamisli da je toj eliti po amerikama i zapadima povlastice preuzeo neki mali brkati sa radničkom kapom, što je po ceo dan čitao Marksa.
to ne bi valjalo, nikako.