Pages

05 January 2009

Tasić i Janković na Peščaniku

Posle mnogo muke, slanja teksta u mnoge domaće novine i odbijanja istih i da nam odgovore (Vreme, Nin, Danas, Ekonomist magazin...) Slavišin i moj tekst "Kriza? Koja kriza?" objavljen je konačno na sajtu Peščanika.

7 comments:

alektrich said...

Pa, čestitam.

Igor said...

Divno, vidis nikad ne treba paliti mostove za sobom, lol.

SC said...

Dobro, ako su u pitanju samo problemi u finansijskom sektoru, sta je sa Detroitom? Fabrike automobila nisu finansijske institucije, a izgleda da imaju i te kakve probleme. Da ne pominjem gradjevinsku industriju. Iz toga se moze zakljuciti da su se finansijski problemi vec prelili u domen privrede.

Da ne bih govorio samo ono sto sam procitao u novinama, evo nesto i iz prve ruke: u firmi u kojoj radim (koja je globalna i ima na desetine hiljada zaposlenih) uvedene su rigorozne mere stednje, radi smanjenja operativnih i kapitalnih troskova. Kao razlog se navodi da su finansijske institucije krajnje nevoljne da pozajmljuju novac bilo kome. Nesto slutim da te mere stednje nisu karakteristicne samo za moju firmu (pogledajte samo na otpustanja u industrijskom sektoru).

Prema tome, oni koji se svakodnevno bore da opstanu na tom vasem trzistu imaju sasvim drukciju percepciju stvarnosti od vas i instituta koji vrse analize na koje se pozivate.

andreas breme said...

nikako ne mogu da se slozim da je kriza ogranicena na nekoliko investicionih banaka i da mimo toga krize nema. sta je sa finansijskim sektorom koji je kupovao derivative? sta bi sa AIG? sa depozitnim bankama u evropi? sa najvecim engleskim bankama koje su nacionalizacijom spasene od bankrota? sta je sa njihovim klijentima koji zavise od kreditnih linija i sa stednjom u njima?

ne znam kakva je situacija u SAD sto se kredita tice, ali znam da se kod nas oseca smanjenje kredita. dva moja klijenta koja su prethodnih godina bez problema uzimali opremu i vozila na lizing, sada nisu mogli da dobiju od iste lizing kuce, cak ni na operativni lizing. ili iz nekog razloga nerado se upustaju u kreditiranje, ne znam...

sto se tice nacionalizacije banaka, ne znam sta se desava ukoliko dodje do bankrotstva? da li se stedisama vracaju depoziti u nekom garantovanom iznosu ili se namiruju iz stecajne mase? ako je ovo drugo onda bi imalo i opravdanja za nacionalizaciju. A i pitanje kako bi se nastavila kreditna aktivnost prema realnom sektoru. vas dvojica kazete, eto nezaposlenost je mala i ima kredita, ali da li bi bilo kredita da su banke otisle u stecaj. I sta bi bilo da nije bilo finansijske injekcije od drzave? Mozda je bas pravovremeno upumpavanje finansijske pomoci sprecilo scenario velike depresije? sta mislite o tome?

perica said...

Sve teškoće da se razumeju naizgled sumanuta dešavanja oko "krize" nestaju onog trenutka kad se prihvati očigledna istina - svaka država je samo mehanizam za pljačkanje stanovništva okupirane teritorije, sve ostalo je PR spin.
Maximum respect za autore teksta! Između ostalog i za pojašnjenje mehanizma rasta nasilnog uticaja države na porobljeno stanovništvo bez teorije zavere već kao samoorganizujućeg sistema.

Slaviša Tasić said...

Nije poenta da krize nema nego da je reakcija nesrazmerna. Prenaduvani finansijski sektor je splasnuo i sad ostaje prilagođavanje, ali to je to, nije bilo zamrzavanja kredita ni u jednom trenutku (ni pre intervencija, koje su odobrene ali ustvari dugo posle toga nisu otpočele i ništa se nije dogodilo). U realnom sektoru pad je u većini zemalja za sada manji od jednog procenta.

Tako je bilo i 1929., a onda je država preteranom reakcijom, koju je izvela uz pomoć širenja panike i straha, višestruko pogoršala krizu. Sada treba sprečiti da se dogodi isto i pustiti da se recesija sama ispegla.

Stanko Milojevic said...

Pridruzujem se cestitkama! Samo napred.