Zašto je Vlada Srbije preduzela mere? Kao što Marko implicira ispod, najvažniji motiv je bio da se zadovolji javnost. Novinari i analitičari su već bili počeli da se sablažnjavaju nad pasivnošću Vlade i oni su shvatili da je bolje da nekako, bilo kako, "odgovore" na krizu. Sada su svi zadovoljni i bez posebnog ispitivanja o kakvim se merama radi i kakvi su mogući efekti.
Evo jednog rada koji objašnjava zašto je to tako:
Analiza 286 penala u vrhunskim fudbalskim ligama pokazala je da je, u odnosu na raspored udaraca, za golmane najbolja strategija da ostanu u mestu, na sredini gola. Golmani se, međutim, skoro uvek kod penala bacaju levo ili desno.
Zaključak autora je da postoji pristrasnost prema akciji. Pošto se od golmana očekuje intervencija, bolje im je da se bace, iako su iz iskustva mogli naučiti da se dobar deo penala puca po sredini i da im je statistički bolje da prosto tu ostanu. Problem je što ako ostane u mestu, a fudbaler šutira levo ili desno, golman se oseća strašno loše što ništa nije uradio. Ako se pak baci, makar i primio gol, zna da je barem nešto uradio, a tako misli i publika, igrači, trener. Zato golman reaguje neracionalno, to jest pristrasno.
Tako je u ekonomskoj politici, pristrasnost prema akciji je na svakom koraku. Nije bitno šta se radi, najvažnije je da se nešto uradi. Na krizu mora da se 'reaguje', bez obzira što je u tom trenutku možda najbolje ne menjati ništa. Ali javnost zahteva reakciju, političari sami verovatno misle isto, i na kraju se svi složimo da je dobro da je nešto urađeno.
Ili evo kako je Panenka to mnogo bolje objasnio. Samo što posle penala golman odmah shvati da nije trebalo da se baca, a u ekonomiji su efekti mnogo manje jasni pa je teško ubediti ljude da nije trebalo reagovati.
No comments:
Post a Comment