Lobiranje

Vrlo, vrlo zanimljiva situacija oko cigara i akciza, gde je veoma teško reći ko je u pravu.

Suština je, za one kojima nije jasno, u pitanju strukture akciza na cigare - koliki će deo biti ad valorem (procentualni), a koliki specifičan. Kratak primer, za one koji ne razumeju. Pretpostavimo da postoje samo dve vrste cigara - "Krdža" i "Royal", čije su cene 10 dinara i 100 dinara. Ako je akciza isključivo ad valorem 50%, nove cene su 15 dinara i 150 dinara, što postavlja skuplje cigare u nešto lošiji položaj. A ako je specifična akciza 20 dinara, nove cene su 30 i 120 dinara, što ide više u prilog skupljih cigara (ranije ste za jednu paklicu skupih mogli da kupite ceo boks jeftinih, a sada samo četiri paklice). Ekstreman primer ovakve politike je EU gde su visoke akcize dovele do toga da se prodaju isključivo skupe, visokokvalitetne cigare.

Predlog Vlade je upravo bio da se specifični deo poveća u odnosu na ad valorem, što ide u korist proizvođača skupljih cigara a na štetu proizvođača jeftinih. Međutim, nije uopšte očigledno da država treba da vodi takvu politiku akciza, odnosno da sada treba da budemo ljuti na SPS, LSV i SVM jer su nekako radili na štetu javnog interesa. Dakle, čisto sa nekog "moralnog" stanovišta, nije jasno zašto bi draži trebali da nam budu PM, BAT i JT od Peconija. Čak i ako mi lično imamo neke simpatije, država ne bi smela da ima takve simpatije.

Što me dovodi do "dogovora" sa proizvođačima koji je, navodno, postignut. Prvo, šta ima država da se dogovara oko akcizne politike sa proizvođačima? Koliko ja znam, nijednim zakonom nije predviđena ta vrsta "konsultacija". A, ako već javno kažu da su se dogovorili sa proizvođačima (doduše, samo nekima), zašto je onda problem ako su se poslanici SPS i ostali dogovorili sa Peconijem? Koja je tačno razlika između "Ministarstvo finansija je obećalo nešto nekome" i "poslanici SPS su obećali nešto nekome"? Zašto je ovo prvo dogovor koji se mora poštovati jer u suprotnom pokazujemo da nismo ozbiljna zemlja, a ovo drugo polulegalno lobiranje?

Znači, u načelu, ja ne vidim problem sa svim ovim... Neki proizvođači su kod Vlade izlobirali nešto što njima odgovara, a neko drugi je u Skupštini izlobirao nešto što njemu odgovara.

Jedan argument, koji inače uglavnom podržavam je - "ali Vlada je to obećala stranim investitorima". Problem je što BAT, PM i JT nisu više strani investitori, već domaće firme kao i svaka druga i ne uživaju nikakvu posebnu zaštitu. Dakle, dogovor sa stranim investitorom u trenutku investicije nije isto što i dogovor sa stranim investitorom 5 godina kasnije. Po meni, prvi dogovor se treba posebno poštovati, a drugi se mora poštovati samo u meri u kojoj se inače poštuju obećanja koja daju raznorazni ministri - znači, ne baš mnogo.