Našao sam par jako interesantnih kolumni u Politici.
Prvo, Boško Mijatović daje predloge za prevazilaženje ekonomske krize, iako bi većina predloga imala smisla i da nema krize. Mijatović koristi trenutak da predloži nekoliko bitnih promena. Prvi predlog je političke prirode i svodi se na prelazak na većinski sistem. Pre pet godina sam pričao sa njim o političkom sistemu i tada se zalagao za proporcionalni izbor. Ne mogu da se setim iz kojih razloga, nažalost, ali mi je svakako drago da je promenio mišljenje. Ostaje još pitanje parlamntarnog ili predsedničkog sistema, i ja bi u tom slučaju dao prednost američkom u odnosu na britanski sistem. Jedan krug predsedničkih izbora bi bio dovoljan.
Pored standardnog smanjivanja potrošnje, predlaže i par mera iz oblasti monetarne politike. Mijatović već duže vremena tvrdi da je kurs dinara precenjen pa predlaže njegovo revidiranje, ne bi li se stimulisala domaća proizvodnja. Nije jasno da li se zalaže za devalvaciju ali kaže da je propuštena prilika da se dinar poslednjih meseci pusti niz vodu. Kaže i da NBS (treba da) prestane da manipuliše deviznim tržištem (tzv. fiksing) i da pusti kurs da se formira slobodno, a ona da ga brani, ako i kada treba, deviznim rezervama. Pitanje za Mijatovića je da li bi kurs trebalo pustiti da se formira slobodno i kada bi zbog većih deviznih priliva to značilo jačanje dinara? Takođe, koja je suštinska razlika između manipulisanja deviznim tržištem i odbrane kursa?
Još jedan interesantan Mijatovićev članak gde kritikuje ponašanje vlade u vezi sa Fiatovom investicijom, koncesijama i NIS-om odnosno gasnim aranžmanom.
Gotovo da sam zaboravio da Mlađan Dinkić lepo piše. Ekonomija destrukcije mi je sa 15 godina bila omiljena knjiga između ostalog i zato što je bila kratka i čitka a Dinkićeve kolumne sam redovno, svakog četvrtka, sa uživanjem pratio u Dnevnom telegrafu. Njegov najnoviji tekst u Politici je takođe sjajno napisan, a koristi i primer Jatove kancelarije u Njujorku koju je Slaviša raskrinkao. Tekst se bavi platama u javnim preduzećima i zaključuje da je privatizacija javnih preduzeća konačno rešenje. Slažem se. Nažalost, posle vrlo konkretnog uvoda i razrade Dinkić iznosi prilično konfuzan zaključak. Kaže da je privatizacija rešenje ali dodaje u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj da nas rad preduzeća manje košta i da više koristi društvu. A u svim drugim slučajevima - bolja kontrola rada, uz adekvatan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja. Pošto je kao ministar u četiri vlade bio jedan od najodgovornijih za pitanja ekonomije, pa i privatizacije, bilo bi logično da bar kaže na koja se to preduzeća odnosi.
Danica Popović u priči o piramidalnoj štednji podseća i na Preletovo interesantno razumevanje fenomena. Moj utisak je gazda Jezda. Ali nije on samo moj utisak, nego i moj idol. Vidite, Olja, ja sam čovek pijanac, niko i ništa. A opet, ja tom Jezdi, predsedničkom kandidatu, ne bih dozvolio ni zadnju čašu pića da mi plati, koliko god da mi se pije, a da nemam para. A njemu, takvoj nuli, cela Srbija je dala pare na čuvanje. Zato je gazda Jezda moj idol! Za razliku od Preleta moj idol je Dafina. Uložio sam 100 dolara a posle 12 meseci podigao 444. Pravo malo bogatstvo 1993/4.
4 comments:
Ja da sam Danica ili Bosko bio bih ljut na tebe sto me stavljas u isti kos sa Mladjanom. Ili ajd da ne idem na licni nivo, ali i sam tekst mu je katastrofa. Cista odbrana njegove politicke pozicije sa gomilom demagogije.
U kreiranju i funkcionisanju gomile stvari koje kritikuje je i sam ucestvovao. Na kraju mi se ucinilo da daje jedan pametan predlog "Шта је онда коначно решење? Приватизација" ali mi je odmah u nastavku otvorio oci sa "у свим оним случајевима....". U prevodu, prvatizacija svih javnih preduzeca koja su dobile druge stranke, al aerodrom mi ne dirajte. Sve u svemu, u njegovom tekstu nista lepo video nisam.
Samo mala digresija, tek sam nedavno cuo od jednog direktora iz JAT da je zapravo to prestavnistvo u NY jedno od najprofitabilnijih zahvaljujuci prodaji vezanih aranzmana drugim avio kompanijama. Podatak je i mene zacudio, al se covek kune da je istina.
Ne znam sta ima ozbiljno u Mijatovicevom tekstu, bar u prvom delu o Fiatu koji sam samo procitao... Obzirom da je Ugovor odavno objavljen, ne vidim kako neki ozbiljni ekonomista moze da pravi "analize" na osnovu onoga sto procita u medijima...
Za one sa jeftinijim sedistima - sto preferirate vecinski sistem, nije li proporcijalni pravedniji?
Prosto je neverovatno koliko se malo raspravlja o tako bitnim stvarima kao sto je izborni sistem ili forma izvrsne vlasti. I to kad su donosili ovaj ustav sve se u stvari svodilo na finese tipa Kosovo, cirilica etc. Nije bilo rasprave o broju poslanika, tipu parlamenta, etc.
Licno smatram da bi odgovornost i smenjivost rezima bila veca da je vecinski, predsednicki sistem.
Ali to je jedna tema o kojoj se uopste ne raspravlja.
Post a Comment